Koordinate:
44° 04′ 25" SG?, 22° 05′ 26" IGD
Бор
?е град у
Срби?и
, познат по
рудницима
и топионици
бакра
. Представ?а административно средиште
Борског округа
.
Бор се налази у реги?и звано?
Тимочка Кра?ина
. Окружу?у га многа сликовита м?еста као што су
Ба?ско По?е
,
Брестовачка Ба?а
,
Борско ?езеро
, и планина
Стол
, а близу ?е и планина
Црни Врх
. У близини Бора се налази и село
Брестовац
.
Општина Бор се налази на кра??ем истоку Срби?е, у близини граница са Бугарском и Румуни?ом. Општина Бор ?е и седиште Борског округа ко?и, поред Бора, чине општине Кладово, Ма?данпек и Неготин. Територи?ално припада Борском округу, заузима?у?и површину од 856 км2 на ко?о? живи 255.817 становника или 65 становника на км2 (у укупно? популаци?и Срби?е учеству?е са 0,7%, а Борског округа са 38,1%).
Општина Бор се састо?и од централног насе?а и седишта општине ? градског насе?а Бор и 12 села: Гор?ане, Танда, Лука, Криве?, Буч?е, Оштре?, До?а Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних за?едница.
На?знача?ни?и део нови?е истори?е овог кра?а повезан ?е са налазиштима руде бакра и других метала. Поред експлоатаци?е налазишта бакарне руде, металуршке прераде и производ?е блистер и електролитског бакра и прате?их метала изгра?ени су бро?ни прера?ивачки капацитети у општини, а на ?има ?е базирана индустри?ска производ?а у другим местима Срби?е.
Историски Борска општина никад не беше мирна. На прелазу из старе у нову еру Рим?ани су владали и данаш?ом територи?ом општине Бор. Импери?а ?е хтела да савлада и премости Дунав због осва?а?а нових територи?а, источно и северно од велике реке. Требало ?е велике количине бакра и злата. А тога одувек било. Много ?е трагова матери?алне културе. Близу ?е Гамзиграда, римског средиште Феликс Ромули?ана. Данаш?е село Рготине ?е имена изведено од римског Агрегантарес.
У раном сред?ем веку територи?а Бора и околине била ?е у сатаву државе Цара Душана. Средином 15. века осва?а?у га Турци. Основ ?е Видински сан?ак. Кра?ем 17. века У време дуготра?них ратова Аустри?е и Турске, кра?ем 17. века, Бор за?едно с територи?ем данаш?их 14 насе?а. Брестовцем, Брестовачком Ба?ом, Буч?ем, До?ом Белом Реком, Злотом, Криве?ом, Луком, Метовницом, Оштре?ом, Слатином, Сумраковцем, Тандом, Топлом и Шарбановцем с османском импери?ом пролазе и насе?ава?у се Роми, Турци, Албанци, Власи, Цинцари, ?ермени, Арапи, беше у саставу Тимочке кра?ине. Насе?а су претежно налазила у области Црне реке, ко?а ?е потпадала у административно под управом видинског сан?акбега.
Први помен места Бора у истори?ским изворима ?е у 18. веку, када се налазио у саставу Видинског сан?ака. После Пожаревачког мира (1718.) Срби?а, и Бор с околином са бро?ним Шопима и Бугарима потпали су по власт Аустри?е. Такво ста?е тра?е до 1739. када се поново вра?а?у Турци. Ослобо?е?е Тимочко? Кра?ини од Бугара, а самим тим и Бору и околини донео ?е Миленко Сто?ков. Посебно храброш?у одликовао се Ха?дук Ве?ко Петров. Приса?еди?е?е Срби?и (тимочка долина са Црном Реком, Кра?ином и К?учем) уследило ?е 1833. године. Носиоци разво?а паланке били су Цинцари, ?ермени, Бугари. Роми су били ковачи и музичари. Власи су радили седла. К?аз Милош често ?е интервенисао због пробугарских немира. Вилу за одмор гради у Брестовачка Ба?а. На ?егов позив у Бор во?нике пла?енике ша?у Немци. 1835. године долази барон Хердер, рударски струч?ак из области Саксони?е. Задатак му ?е био да истражи налазишта бакра и злата. 1844. године имао ?е 58 ку?а са 230 становника. Кроз читав 19. век, захва?у?у?и богато? рударскско? традици?и, околина Бора ?е била у жижи интересова?а трагача за златом ? страних и дома?их научника и истраживача али и авантуриста. Бор ?е имао 146 ку?а са 775 становника.
Из борске чарши?е иселили су после српских устанака и српско-бугарског рата богати муслимани Турци, Гагаузи, Бош?аци и Албанци у Турску, Сан?ак, Босну и у Румели?у. Због историских разлога, и бро?них грчких држав?ана, грчких трговаца и Цинцара из Грчке почасни конзулат у Бору ?е отворила Грчка. Живот и повремени немири шопских комита пратили су Бор све до великог рата. По попису из 1900. године Бор село има 775 становника и 146 ку?а, наста?ено становништвом, ко?е се бавило сточарством, пчеларством, га?е?ем винове лозе, смокве, ка?си?е и рогач. Енглески инжи?ери радили су опите с укрштеним тесали?ским памуком. Од те године у Бор из Хрватског Загор?а долазе инже?ер Фра?о Шистек и стоти?ак ма?стора. Мештани Бора први пут су чули ка?кавски и механама су се певале песме на ка?кавштини. Фра?о и ма?стори врше проспекци?у терена. Према лгенеди у проле?е 1902. године радили су без икаквих резултата месец и више дана. Ве? кад ?е прекинуо рад радника и спремао се на пут, дечак од 16 година Междинови? Павле остао ?е доброво?но да ради. После ?едног сата, пи?уком ударио руду, одвалио парче и однео инже?еру Шистеку. Сопственика концеси?е за отвара?е рудника, ?ор?е Ва?ферт, силно ?е обрадовало што ?е нашао бакар. Злато увек вреди, али то ?е било време ране телеграфи?е кад су због телеграфских жица цене бакра отишле у небо. Се?аци су увек веровали су да се у брдима ?иховог села кри?е злато и да?е тако да се обогате. Ва?ферт ?е по масонским везама 1904. године продао концеси?е француско? банци Мирабо у Паризу, где ?е формирано Француско друштво борских рудника. Доласком Француза у Бор село, у коме су ку?е биле од брвана, покривене сламом или ?ерамидом, изглед места се у потпуности ме?а и трансвормише у рударску колони?у са низом дугачких приземних зграда. Бор поста?е мултинационална и мултиконфесионална средина у ко?о? коегзистира?у разнородне етничке групе: Руси, Французи, Итали?ани, Немци, Ма?ари, Чеси, Македонци, Хрвати, Словенци. Француско друштво борских рудника финансира изград?у православне цркве, посве?ене св. ?ор?у ? 1912. године. 1915. године Бугари су без велика отпора заузели Бор. Власи су побегли у Румуни?у. Срби су заточени у логор иза во?них штала. ?ермени су преко Грчке побегли у Америку. Седмог октобра 1918. француска ко?ичка бригада генерала Гамбете улази у Бор и ослоба?а Србе. Рудник прелази у надлежност српских ?единица, али цена француског заузима?а за Срби?у ?е да пре?е у сопственитво француског капитала.
Изме?у два светска рата Бор и шпански рудник Рио Тинто беше на?ве?и произво?ач бакра у Европи. Од бакра, злата и сребра у Бору дома?и ?уди нису имали много. Све су експлоатисали иностранци. Француско друштво борских рудника финансира изград?у римокатоличке цркве посве?ене светом ?удевиту, 1928. године. Посве?ена ?е ?удевиту, ?ер се у давна времена овде скупа са Србима против Франака борио хрватски кнез ?удевит Посавски. Духу ?угославенства ?е одговарало ?ер се ?удевит на хрватском звао Немац Лудва Га?, ?ужнословенски препородите?. Поред богате зем?е дома?и Срби и Власи нису имали много више од Рома, сем богатих трговаца и персонала у државно? функци?и. По наре?е?у Команде ?угословенске во?ске, рудник ?е био миниран 1941. Немци су заузели Бор Априла 1941. године. Почели су рашчиш?ава?е рушевина, ?ер су насто?али да максимално искористе бакар, злато и сребро. Вршен ?е притисак на становништво да се при?ав?у?е за рад у руднику. Присилна радна снага били су зароб?ени сов?етски цивили. Депортовани су у Бор и околину радници из различитих делова Срби?е, ?угослави?е и Европе. Инжи?ери су довучени чак из НДХ и смештени су у Бору, Крепо?ину, Жагубици, Петровцу и Пожаревцу. За присилну радну снагу изгра?ена су 33 логора, а инжи?ери су били уз управне зграде рудника ко?е су били де факто екстеритори?ални посед Ра?ха. Било ?е у ?има и ?евре?а из Ма?арске и политичких затвореника. Радни услови били су испод ?удског досто?анства. Живот радника био ?е тежак. Услове за живот имали су тек немачки инжи?ери. Роми су депортовани у логоре. Цивили у Бору су имали лепа времена ?ер су богати Немачки официри и инжи?ери имали добре плате и много трошили у граду. Много су зарадили ресторани, крчме, кафане, занатли?е. Деловала ?е ?авна ку?а за немачку во?ску за ко?е су донели жене из логора. Била су то неизвесна али богата времана. 23. дивизи?а Црвене арми?е 3. октобра 1944. године ослободила ?е Бор. Иза ?е су на готово дошли борци Девете и Седме српске бригаде. Богате се?аке, предузетнике и фолксдо?чере из Баната ко?и су дошли да раде одвели су преко но?и иза брда и отад им се губи сваки траг. Почи?е нова етапа разво?а Бора. Оруж?е се заме?у?е ору?ем. Зароб?ени хрватски во?ници доведени са словеначке границе градили су друмове. Пушка ?е заме?ена крампом, митра?ез рударском бушилицом, топ багером. Статус града Бор ?е добио 30. ма?а 1947. године.
Брзо се ширио и постао рударски и индустри?ски центар дома?ег, европског и светског знача?а. Убрзано се а рударство и металурги?а у дугом периоду да?у обележ?е економског разво?а општине Бор и источне Срби?е. До средине 90-их година прошлог века, у РТБ Бор запосле?е ?е нашло око 14 хи?ада радника. Разви?але су се и друге привредне гране и друштвене делатности. Бор ?е постао привредни, образовни, здравствени, културни и спортски центар источне Срби?е. Први рачунар у Срби?и био ?е немачки ратни механичко-електрички рачунар у халама борског рудника, али због виших интереса та? ?е рачунар однесен. Фудбал се у Бору играо пре него у Београду ?ер су га овде играли инострани струч?аци. Прва утакмица била ?е изме?у француских и енглеских великих акционара. У старим коповима накуп?ала се вода ко?у су немачки струч?аци оплеменили рибом. Насе?е Бор уз рудник бакра отворио ?е 1903. године ?ор?е Ва?ферт. Бор се нагло рзави?ао од тада. Од 1933. до 1940. добио ?е ново насе?е, Нова (?ужна) колони?а, подигнута ?е болница и нова школа, а рудник ?е прерастао у ?едан од на?ве?их у Европи. Амерички струч?аци и радници дошли су на позив француских сопственика. Тада ?е одиграна први кошаркашки меч у Бору и Срби?и, вероватно лета 1934. Године 1931. Бор ?е имао 4.749 становника. 30. ма?а 1947. године Бор ?е имао 11.000 становника и добио ?е статус града. Данас бро?и 34.160 (попис из 2011.) са двадесетак наци?а.
Колона од око 3.000 ма?арских
Капоша
напустила ?е руднике 17. септембра 1944. године под стражом око 1.000 фашистичких ма?арских во?ника под командом Беле Озсватх-а, ко?и ?е са породицом емигрирао у САД. Снаге су се преселиле до понтонског моста у Смедерову, а затим да?е до
Ба?е
. У
Панчеву
су колону по?ачали чланови
Deutsche Mannschaft
и чланови ?ихових породица. 19. септембра 1944. друга колона од око 3.000 ма?арских капоа напустила ?е руднике под врховном командом SS-Polizei-Gebirgsjagerregiment бр. 18. Од Панчева до Ба?е, колона ?е била под врховном командом Deutsche Mannschaft, а ?ени чланови су имали чланове породице са собом.
SS-Policija
?е дошла из Грчке и кориш?ена ?е против офанзиве ко?у ?е водила
Црвена арми?а
у Панчеву. Ова ?единица ?е доде?ена за прат?у одабраних капоа на запад за изград?у ?угоисточног зида. Врховно заповедништво имао ?е Obersturmbannfuhrer Gunther Lammert. У СС-полици?а Углавном во?ници Scharfschutzen са способнош?у га?а?а ци?ано су ?извршавали сво?у дужност“, како то неко воли да назива на немачком. Током оба присилна марша, било ?е неколико напада
?угословенских партизана
. У ме?увремену су неки затвореници искористили прилику да побегну и тако пронашли заштиту за спасава?е. Због масовне офанзиве Црвене арми?е за ослобо?е?е Беча, ова полици?а оставила ?е ма?арске затворенике на граници и возом кренула на запад преко
бечког Новог М?есто
и Беча. Многе преостале затворенике масакрирали су фанатични аустри?ски цивили, на пример у масакру у Рецхнитзу у
Градиш?у
, коме се драмска списате?ица
Елфриеде ?елинек
обра?ала у представи. У 1943. годинУ око 17.000 присилних радника дошло ?е из Срби?е и морали су да покри?у 50 посто потреба за бакром у ратно? индустри?и нацистичке Немачке. Сви ма?арски Капоши имали су дужност надзора, али и привилеговане услове живота, за разлику од осталих затвореника. Капоси су или кориш?ени за изград?у ?угоисточног зида како би заштитили границу Остмарка или су их возом превозили од Ба?е до
Аушвица.
На кра?у, али не на?ма?е важно, многи националистички соци?алистички дунавски швапски званичници, ук?учу?у?и чланове породица, тако?е су искористили прилику да побегну возом из Ба?е у
Немачки ра?х
. Главни заповедници Deutsche Mannschaft-а били су Michael Lang из
Глого?а
и ?егов а?утант Anton Fuchs из
?абуке
за западну операци?у и Peter Koller из
Ковина
и ?егов а?утант Franz Fuchs из ?абуке за источну операци?у.
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
[7]
[8]
[9]
Обзиром да се досадаш?и разво? базирао на разво?у рударства и металурги?е, привреда општине Бор ?е остала доминантно моноструктурна. Застарела технологи?а, пад цене бакра на светском тржишту, мали проценат бакра у само? руди и изолаци?а у протеклом периоду довели су до битног сма?е?а производ?е, реалног пада стандарда и куповне мо?и становништва, пове?а?а незапослености, по?аве вишкова услед започетог процеса реструктуиса?а РТБ-а Бор, спорог процеса приватизаци?е, недефинисаних сопственичких односа...
Другу важну специфичност општине, ко?а ни?е карактеристична за индустри?ски разви?ене средине са високим степеном зага?ености животне средине, представ?а?у природни услови за разво? туризма. Под шумама ?е 37,1% територи?е општине са стаништима разноврсне фауне. Истичу се висови Црног врха, Стола, ловиште Дубашница, комплекс Злотских пе?ина (Лазарева пе?ина и Вер?икица), са изванредним пе?инским украсима, изворима минералне и лековите воде. На то? основи изгра?ени су бро?ни смешта?ни, рекреациони и други инфраструктурни об?екти.
Ме?у културно истори?ским вредностима посебан знача? има?у одре?ени об?екти у Брестовачко? ба?и уда?ено? 12 км од Бора. Ту ?е конак кнеза Милоша из прве половине XИX века, кнежев замак са малим базеном кружног облика и извором топле воде, дворац Александра Кара?ор?еви?а из 1856. године изгра?ен у романско ренесансном стилу.
Данас, пред општином Бор сто?е знача?ни проблеми: захтеви и неизвесност транзиционих промена, реструктуира?е и диверсификаци?а привреде, незапосленост, проблем зага?ености и вековне дегредаци?е тла и воде последицама рударе?а. Истовремено, отвара?у се нове перспективе разво?а на по?у туризма, по?опривредне производ?е и разво?а малог и сред?ег предузетништва.
- др Бранислав ан?елкови?, Археолог
- Мари?а Здравкови?, манекенка
- Борко ?ор?еви?, рукометаш
- Иван Гвозденови? , познати фудбалер
- Бориша ?ор?еви?, познати ?угословенски фудбалер
Општина Бор ?е добила статус општине 1946.године. Састо?и од централног насе?а и седишта општине ? градског насе?а Бор и 12 села: Гор?ане, Танда, Лука, Криве?, Буч?е, Оштре?, До?а Бела Река, Брестовац, Слатина, Злот, Шарбановац и Метовница. У ових 12 села има 13 месних за?едница.
Органи општине су: скупштина општине, председник општине и општинско ве?е.
Скупштина Општине ?е на?виши орган власти, ко?и врши основне функци?е локалне власти, утвр?ене уставом, законом и статутом.
Председник општине има извршну функци?у у општини и непосредно ?е одговоран извршава?у одлука и других аката скупштине општине, стара се и извршава општински бу?ет, заступа општину у правном и финанси?ском промету.
Председник општине председава општинским ве?ем.
Општинско ве?е ?е орган ко?и ускла?у?е остварива?е функци?е председника општине и скупштине општине и врши контролно-на?орну функци?у над радом општинске управе.
Према попису из
1991
. године, општина Бор ?е имала 59.900 становника, од тога апсолутну ве?ину
Срба
.
Године
2002
. попис ?е показао како општина Бор има 55.817 становника, од тога:
- Срби = 39.989 (71,64%)
- Власи
= 10.064 (18,03%)
- Роми
= 1.259 (2,26%)
- остали.
Сма?е?е бро?а становника се припису?е зага?е?у зрака ко?е ?е многе становнике присилило на исе?ава?е.
Од средине
1990-их
и за ври?еме санкци?а против
Савезне републике ?угослави?е
, производ?а у руднику бакра ?е пала у односу на просперитетне
1970-е
и
1980-е
. То се об?аш?ава ди?елом због исцрп?ива?а руде а ди?елом због немогу?ности набавке нове опреме. Сма?е?е производ?е бакра се снажно одразило на град.
- ↑
Немачки мемори?ални портал
са статуом у
Ба?и
ма?арског Капоша Миклоша Радноти?а.
- ↑
Zoran Janjetovi?, Between Hitler and Tito: The Disappearance of the Vojvodina Germans, Monografija, Beograd 2000. godina.
- ↑
Посто?е?е датотеке
ОЗНА
у Во?ном архиву Министарства одбране Републике Срби?е.
- ↑
Во?ни архив немачког Bundesarchiv
Freiburg
.
- ↑
Eleonore Lappin-Eppel, Ungarisch-Judische Zwangsarbeiter und Zwangsarbeiterinnen in Osterreich 1944/45. Arbeitseinsatz ? Todesmarsche ? Folgen. LIT, Wien 2010,
ISBN
978-3-643-50195-0
.
- ↑
Johannes Bahr, Ralf Banken, Das Europa des "Dritten Reichs": Recht, Wirtschaft, Besatzung, Klostermann, Frankfurt/Main 2005,
ISBN
978-3-465-03401-8
.
- ↑
Erhard Roy Wiehn, Zwangsarbeit, Todesmarsch, Massenmord. Erinnerungen uberlebender ungarischer Zwangsarbeiter des Kupferbergwerks Bor in Jugoslawien 1943-1944. Hartung-Gorre, Konstanz 2007,
ISBN
978-3-86628-129-5
.
- ↑
Политичка подвала у веб-дневнику Hungarian Spectrum "ко?и уре?у?е приватност корисника ко?и одлуче да ?е користе" (Privacy Policy):
Оште?ена статуа из Бора, Географски ?аз у образова?у направ?ен у САД: Абда
Arhivirano
2020-12-10 na
Wayback Machine-u
.
- ↑
Donauschwabische Kulturstiftung, Leidensweg der Deutschen im kommunistischen Jugoslawien. Band 4: Menschenverluste-Namen und Zahlen zu Verbrechen an den Deutschen durch das Tito-Regime in der Zeit von 1944-1948. Munchen 1994,
ISBN
3-926276-22-3
.