Za ostala zna?enja, vidi Blitzkrieg (razvrstavanje) .

Blickrig ( nem. Blitzkrieg , u prevodu ?munjeviti rat“) je popularan naziv za operativnu vojnu doktrinu koja predviđa upotrebu mobilnih snaga koje napadaju koriste?i brzinu i iznenađenje kako bi onemogu?ile neprijatelja da blagovremeno uspostavi koherentnu odbranu. Vojne doktrine bazirane na teoriji blickriga razvijene su posle Prvog svetskog rata kao metod za izbegavanje pozicionih rovovskih borbi u budu?im sukobima.

Blickrig je po prvi put u velikom obimu primenjen od strane nema?kog Vermahta tokom Drugog svetskog rata . Ratne operacije na samom po?etku rata, kao ?to su napad na Poljsku , napad na Francusku i Operacija Barbarosa su bile veoma uspe?ne zahvaljuju?i iznenadnim prodorima, nespremnosti neprijatelja i njegovoj nesposobnosti da blagovremeno reaguje u odnosu na ovu superiornu nema?ku vojnu doktrinu. Tokom napada na Francusku, nema?ke jedinice suo?ile su se sa broj?ano nadmo?nijom francuskom vojskom koja je imala ve?i broj tenkova od kojih su mnogi bili ravnopravni protivnici, pa ?ak i superiorni u odnosu na nema?ke tenkove. Strategija blickgira koju su nema?ke jedinice do tan?ina sprovele tokom Bitke za Francusku omogu?ila je brzu nema?ku pobedu, iako je odnos snaga najavljivao dugotrajnu kampanju sa velikim gubicima. Ovakvi uspesi nema?ke armije na samom po?etku Drugog svetskog rata u potpunosti su potvrdili ispravnost primene i efikasnost taktike blickriga. Međutim, posle po?etnih uspeha u napadu na SSSR jedinstvo nema?kog Vermahta je naru?eno. Nema?ki general Hajnc Guderijan , koji je bio jedan od prvih zagovornika blickriga razre?en je du?nosti 25. decembra 1941 . god. nakon ?to je odobrio povla?enje svojih jedinica uprkos Hitlerovom naređenju da se do ?poslednjeg ?oveka“ brani svaki pedalj osvojene teritorije. Ovaj sukob razotkrio je fundamentalnu razliku u shvatanju na?ina vođenja rata između Hitlera i generala Vermahta. Hitlerov postupak prema Guderijanu i drugim nema?kim generalima je naru?io dotada?nje međusobno poverenje zbog ?ega su njihovi odnosi, od tog trenutka, pa na dalje bivali sve lo?iji i lo?iji. Posle nema?kog prelaska u defanzivu na Isto?nom frontu , taktika blickriga se sve ređe primenjivala. Od 1943 . uglavnom je primenjivana u lokalnim kontranapadima koji su imali odbrambeni karakter i u nekoliko ofanziva koje su unapred bile osuđene na propast.

Metod blickriga oslanjao se na manevar, a ne na iscrpljivanje, kao sredstvo za pobedu nad protivnikom. Zbog toga je blickrig na prvom mestu podrazumevao koordinaciju između vi?e rodova vojske i koncentraciju mobilnih snaga na klju?noj ta?ki fronta. Na pravcu napada neprijateljsku liniju fronta probijali su oklopni klinovi podr?ani pe?adijom i artiljerijom dok je dalje brzo napredovanje omogu?avalo aktivno dejstvo bombardera za blisku podr?ku koju su bili u direktnoj radio vezi sa kopnenim jedinicama koje su predvodile napad. Ovakva taktika zahtevala je konstruisanje specijalnih oklopnih vozila za artiljerijsku podr?ku pe?adiji, razvoj novih metoda komunikacije kao i efektivnu decentralizaciju komandne strukture. Generalno gledano blickrig operacije bile bi nemogu?e bez razvoja motorizovane pe?adije, samohodne artiljerije i slu?be za odr?avanje ratne tehnike u poljskim uslovima kako bi se omogu?ilo brzo napredovanje oklopnih jedinica. Nema?ke snage su izbegavale direktan sukob sa neprijateljem daju?i prednost presecanju neprijateljskih komunikacija, uni?tavanju sistema veze, logisti?ke podr?ke i smanjenju morala neprijateljskih snaga. Tokom bitke, blickrig nije ostavljao drugi izbor slabo pokretnim odbrambenim snagama nego da se skoncentri?u u odbrambene d?epove gde su naj?e??e bile opkoljene, a zatim i uni?tene od strane nema?ke pe?adije koja je i?la iza tenkova.

Iako je ?blitzkrieg“ nema?ka re? (u bukvalnom prevodu ?munjeviti rat“ ?to se zapravo odnosi na ?rat koji se odvija brzinom munje“), sam izraz nije potekao iz nema?ke vojske. Prvi put ga je upotrebio novinar ameri?kog magazina ?Tajm“ ( engl. Time ) opisuju?i njime nema?ke ratne operacije tokom napada na Poljsku 1939 . U ?lanku koji je objavljen 25. septembra 1939 . dok je kampanja u Poljskoj u?la u svoju zavr?nu fazu, novinar je napisao:

Linija fronta je nestala i sa njom je nestala i iluzija da je front ikada i postojao. Jer ovo nije rat za postepeno osvajanje teritorija ve? za brzo prodiranje i uni?tavanje neprijatelja - Blitz krieg, munjeviti rat. Brze kolone tenkova i oklopljenih kamiona probijalo se kroz Poljsku dok je ki?a bombi sa neba najavljivala njihov dolazak. Presekli su komunikacije, uni?tili skladi?ta, oterali civile, pro?irili strah. Napreduju?i nekad i do 50 km ispred pe?adije i artiljerije, razbili su poljsku odbranu pre nego ?to je imala vremena da se organizuje. I dok je nema?ka pe?adija ?istila ostatke poljske odbrane, nastavili su da napadaju u pravcu ciljeva koji su se nalazili daleko iza onoga ?to se nekada zvalo linija fronta.

^[1]

Vojni istori?ari definisali su blickrig kao primenu koncepta manevra i sadejstva vi?e rodova oru?anih snaga razvijenog u Nema?koj u periodu između dva rata i tokom Drugog svetskog rata. Strate?ki, ova ideja je podrazumevla ostvarivanje brze pobede nad neprijateljem kori??enjem male ali profesionalne armije. Operativno, njen cilj je bio da koristi indirektne mere, kao ?to su pokretljivost i iznenađenje, kako bi poremetila neprijateljske planove i u?inila ih beskorisnim. Osnovni preduslov za postizanje ovih ciljeva bilo je zajedni?ko dejstvo tenkovskih formacija, motorizovane pe?adije, in?enjerije, artiljerije i juri?nih bombardera. Istori?ari su blickrig smatrali samo trenutnim oblikom dugoro?ne nema?ke strategije zasnovane na principu ? Bewegungskrieg “ ili manevarskog rata .

Izraz blickrig je od tada poprimio razli?ita zna?enja u redovnoj upotrebi. Pored prvobitne vojne definicije, blickrig se mo?e primeniti i na svaku vojnu operaciju u kojoj je akcenat stavljen na iznenađenje, brzinu i koncentraciju trupa kao ?to je to u?enjeno tokom Poljske septembarske kampanje. Tokom Drugog svetskog rata nema?ki napadi na engleske gradove postali su poznati pod nazivom ?Blic“. Sli?an izraz koristi se i za posebnu taktiku napada u Ameri?kom fudbalu kao i u ?ahu za ?ahovske partije (tzv. brzopotezne partije) u kojima je vreme trajanja partije izuzetno kratko. Izrazi blic i blickrig se ?esto koriste u redovnom govoru izvan vojnog konteksta.

Razvoj blickriga zapo?eo je odmah nakon poraza Nema?ke u Prvom svetskom ratu . Ubrzo po zavr?etku rata, nova nema?ka vosjka Rajhsver obrazovala je komitet sastavljen od ratnih veterana, ?tabskih oficira kako bi se razmotrilo 57 spornih pitanja. ^[2] Izve?taj ove komisije je objavljen kao doktrina za obuku jedinica koja ?e se primenjivati tokom Drugog svetskog rata. Rajhsver je bio pod utiacje analize predratne nema?ke vojne misli, a naro?ito infiltracionih ratnih taktika i manevarskog rata koji je bio dominantan na Isto?nom frontu tokom Prvog svetskog rata.

Nema?ka vojna istorija je u velikoj meri bila pod uticajem Karla fon Klauzevica , Alfreda fon ?lifena i Helmuta Grafa fon Moltkea , koji su bili zagovornici manevra, koncentracije i opkoljavanja. Njuhova u?enja su uspe?no primenjena u Francusko-Pruskom ratu i tokom po?etne faze realizacije ?lifenovog plana u Prvom svetskom ratu. Tokom rata ovi koncepti su modifikovani od strane Rajhsvera. Njegov na?elnik general?taba, Hans fon Sekt , modivikovao je doktrinu prebacuju?i njeno te?i?te sa opkoljavanja na brzinu napredovanja. Brzina obezbeđuje iznenađenje, iznenađenje omogu?ava uspeh ukoliko se odluke donose dovoljno brzo, dok mobilnost pru?a fleksibilnost i brzinu. Fon Sekt je smatrao da je u situacijama u kojima neprijateljske snage nije mogu?e opkoliti mnogo bolje izvr?iti efikasni proboj njegovog centra. Za vreme njegove komande izvr?ena je modifikacija moderne nema?ke vojne doktrine poznate pod nazivom ? Bewegungskrieg “ i prete?eg takti?kog sistema ? Auftragstaktik “ ?to je za posledicu imalo uvođenje novog na?ina ratovanja popularnije poznatog kao blickrig. Takođe je odbacio ideju o masovnoj koncentraciji trupa koju su zagovarali fon ?lifen i fon Moltke. Prema fon Sektu, vojne rezerve koje su u dotada?njim nema?kim kampanjama iznosile i 4/10 od ukupnog broja vojnika, trebalo je da budu sastavljene od malog broja profesionalnih vojnika i dobrovoljaca kojima bi podr?ku pru?ala odbrambena milicija. U modernom sukobu, smatrao je, ovakva vojska bi bila bolje pripremljena za ofanzivne akcije, br?e bi se aktivirala i bila bi jeftinija za opremanje modernim naoru?anjem. Bez obzira na uticaj moderne nema?ke vojne doktrine Rajhsver je bio primoran da se opredeli za malu, profesionalnu vojsku, zato ?to je broj nema?kih vojnika Versajskim sporazumom bio ograni?en na 100.000.

?Bewegungskrieg“ je podrazumevao potpuno novu komandnu hijerarhiju koja je omogu?avala da se vojne odluke donose na znatno ni?em komandnom nivou, bli?e jedinicama na terenu. To je omogu?ilo jedinicama da blagovremeno reaguju i br?e donose klju?ne odluke ?to je bilo od presudnog zna?aja i svakako jedan od glavnih razloga za uspeh blickriga.

Nema?ku rukovodstvo je takođe kritikovano zbog nesposobnosti da shvati tehni?ki napredak ostvaren u Prvom svetskom ratu, s obzirom da joj je proizvodnja tenkova bila jedan od najni?ih prioriteta i s obzirom na to da pre rata nije pokrenula nikakvu ispitivanja koja bi se odnosila na osavremenjavanje mitraljeza i njihove upotrebe. ^[3] Kao odgovor na ovakve gre?ke prethodnog nema?kog rukovodstva, nema?ki oficiri su u periodu izgradnje Rajhsvera, između dva svetska rata, bili obavezni da pohađaju tehni?ke ?kole.

Taktika infiltracije, razvijena od strane Nema?ke armije tokom Prvog svetskog rata, postala je osnova za sve docnije taktike. Nema?ka pe?adija napredovala je u malim, ra?trkanim grupama koje su zaobilazile ta?ke otpora i probijale se tamo gde je odbrana bila najslabija, napadaju?i neprijateljske komunikacije u pozadini. Njihova dejstva bila su potpomognuta sna?nom artiljerijskom i vazdu?nom podr?kom, a iza njih su i?le jake pe?adijske snage koje su potpomognute artiljerijom uni?tvale sna?na upori?ta neprijateljske odbrane. Ovaj koncept predstavljao je osnovu taktike koju je Vermaht primenjivao tokom Drugog svetskog rata.

Na Isto?nom frontu tokom Prvog svetskog rata nije vođen rovovski rat. Nema?ke i Ruske armije vodile su manevarsku bitku na boji?tu koje je bilo i po nekoliko stotina kilometara ?iroko, ?to je nema?kim vojnim liderima pru?ilo ratno iskustvo koje Zapadni saveznici nisu stekli zato ?to su tokom ?etiri godine rata bili ukopani u rovovima na Zapadnom frontu . ^[4] Studije operacija na Istoku dovele su do zaklju?ka da mala i koordinirana armija ima mnogo ve?u borbenu vrednost od velike i neorganizovane sile.

Tokom ovog perioda, sve zemlje u?esnice Prvog svetskog rata, razvile su teorije koje se odnose na upotrebu mehanizovanih snaga. Teorije Zapadnih saveznika znatno su se razlikovale od teorija Rajhsvera. Britanska, Francuska i Ameri?ka doktrina prednost je davala odvojenom dejstvu pojedinih rodova vojske, bez fokusiranja na njihovu kooperaciju i sa manjim akcentom na koncentraciju trupa. U ranom period razvoja Rajhsvera, prevedeni su mnogi radovi stranih stru?njaka, iako ve?ina njihovih stavova nije prihva?ena. Međutim, tehni?ki napredak vojne opreme u stranim zemljama je pa?ljivo pra?en od strane Nema?ke, a pojedina tehni?ka dostignu?a su kopirana. Smatra se da su strane doktrine vođenja modernog rata imale malog ili skoro nikakvog uticaja na razvoj nema?ke vojne doktrine u ovom periodu. ^[5]

Francuski pukovnih ?arl de Gol je bio poznati zagovornik koncentracije oklopnih snaga i avijacije - stavovi zbog kojih nije bio preterano omiljen kod Francuske Vrhovne komande, ali za koje se smatra da su donekle uticali na Hajnca Guderijana . [1] Arhivirano 2006-08-19 na Wayback Machine-u

Britanski teoreti?ari D?.F.C. Fuler i B.H. Lidel Hart su ?esto povezivani sa razvojem taktike blickriga, mada je njihova zasluga u razvoju ove vojne doktrine sporna. Tvrdi se da je Guderijan , koji je bio klju?na figura u razvoju koncepta blickriga, inspiraciju na?ao u Hartovim teorijama. Ova tvrdnja je bazirana na paragrafu iz Guderijanove autobiografije u kojem se on zahvaljuje Hartu. Međutim, ovaj paragraf prvi put se pojavio u engleskom izdanju Guderijanove autobiografije zbog ?ega se pretpostavlja da je Hart sam dodao ovaj paragraf i da njegov uticaj na Guderijana ni izdaleka nije bio toliko zna?ajan. Fulerov uticaj je manje jasan. Fuler je tokom rata razvio planove za masovne, samostalne tenkovske operacije koji su prou?avani od strane nema?kog vojnog rukovodstva. Prema jednom stavu Fulerovi planovi su bili inspiracija tvorcima taktike blickriga, dok je prema drugom stavu njegov uticaj na nema?ko vojno rukovodstvo bio zanemarljiv.

Ono ?to je nesporno je da su za prakti?nu primenu ove doktrine, u velikom obimu i na uspe?an na?in, zaslu?ni Guderijan i drugi nema?ki generali. Od po?etnih forsiranja reka sadejstvom vi?e rodova vojske tokom Francuske kampanje 1940 . god. pa do nezadr?ivih prodora u Rusiji sve do kraja 1942 . god. Guderijan je pokazao ume?e i inovativnost koja je bila inspiracija mnogim. Vojni lideri kao ?to je Guderijan stvarani su pre po?etka rata kroz slo?en sistem obuke podr?an od strane General?taba Rajhsvera koji je tokom tridesetih godina 20. veka organizovao velike vojne manevre u kojima su razrađivane razli?ite varijante munjevitog ratovanja.

Rajhsver je zajedno sa Crvenom Armijom sarađivao na organizaciji vojnih manevara i testiranja u Kazanju i Lipetsku po?etkom 1926 . god. Obrazovani u SSSR , ova dva centra za ispitivanje kori??ena su za terensko testiranje aviona i oklopnih vozila do nivoa bataljona, kao i za organizovanje ?kola za vazduhoplovne i oklopne jedinice kroz koje je vr?ena rotacija oficira Rajhsvera. Ove aktivnosti sprovođene su u SSSR kako bi se izigrao Versajski sporazum kojim je Nema?koj bilo zabranjeno ponovno formiranje i razvoj vazduhoplovstva i oklopnih jedinica. ^[6]

Nakon reforme nema?ke vojske tokom dvadesetih godina 20. veka , nema?ki general Hajnc Guderijan je iznikao kao jedan od najvatrenijih zagovornika upotrebe mehanizovanih snaga. U sklopu Inspektorata za transport trupa, Guderijan i njegove kolege sprovodili su teoretska i terenska istra?ivanja. Među nema?kim oficirima koji su se zalagali za upotrebu pe?adije ili su sumnjali u upotrebnu vrednost tenka na boji?tu, stvorio se otpor prema naprednim idejama koje je zastupao Guderijan. Među njima je bio i Na?elnik General?taba nema?ke vojske, general Ludvig Bek ( 1935 ? 1938 ) koji je sumnjao da oklopne jedinice mogu imati presudnu ulogu u ratnom sukobu. Bez obzira na njegov li?nis stav, prve nema?ke oklopne divizije formirane su u vreme dok je on bio na funkciji Na?lenika General?taba.

Guderijan je zastupao stav da tenk mo?e da bude odlu?uju?e oru?je u predstoje?im sukobima. ?Ukoliko se tenkovi probiju, za njima ide i pobeda“, napisao je. U ?lanku u kojem se obra?a kriti?arima upotrebe oklopnih jedinica, Guderijan je rekao: ?Sve dok na?i kriti?ari ne osmisle novi, bolji na?in vođenja uspe?nog kopnenog napada od najobi?nijeg masakra, dr?a?emo se i dalje uverenja da pravilno upotrebljeni tenkovi, danas predstavljaju najbolji mogu?i na?in za sprovođenje kopnenog napada.“ Osvr?u?i se na ve?u brzinu kojom su tokom Prvog svetskog rata branioci mogli da zatvore proboj linije fronta, nego ?to su napada?i mogli u potpunosti da ga iskoriste ubacuju?i svoje rezerve u njega, Guderijan je napisao:

s obzirom na to da ?e rezervne snage od sada biti motorizovane, zatvaranje proboja na liniji fronta ?e biti mnogo br?e i lak?e nego do sada: zbog toga su ?anse za uspeh ofanzive koja se bazira na artiljerijskoj pripremi i pe?adijskom napadu mnogo manje danas, nego ?to su to bile tokom Prvog svetskog rata.

Nastavio je:

Verujemo da je sa uvođenjem tenkova u napad mogu?e posti?i mnogo ve?u brzinu napredovanja nego ?to je to do sada bilo mogu?e, i ?to je mo?da jo? va?nije - nastaviti sa napredovanjem i kada je proboj ve? u?injen.

^[7] Jedan od glavnih uslova za uspeh blickriga, prema Guderijanu, bila je ?iroka takti?ka upotreba radija bez kojeg se ne bi mogla ni zamisliti koordinacija i komandovanje jedinicama na terenu.

Blickrig ne bi bio mogu? bez zna?ajnih reformi u nema?koj vojsci. Prema Versajskom sporazumu, nema?ka vojska bila je ograni?ena na 100.000 vojnika, vazduhoplovstvo je raspu?teno, dok je razvoj tenkova bio zabranjen. Nakon ?to je 1933 . god. postao ?ef dr?ave, Adolf Hitler je ignorisao ove zabrane. Budu?a komanda nema?kih oklopnih jedinica, koja ?e kasnije postati poznata pod nazivom Panzertruppe, formirana je u sklopu nema?kih kopnenih snaga (Heer). Ponovo je formirano i nema?ko ratno vazduhoplovstvo Luftvafe u ?ijem okrilju je zapo?et razvoj juri?nih bombardera i razli?itih doktrina njihove upotrebe. Hitler je sna?no zastupao razvoj ove nove strategije. Redovno je pratio vojne ve?be oklopnih snaga i pro?itao je Guderijanovu knjigu: ?Pa?nja - tenkovi!“ (Achtung - Panzer!). ^[2] Po zavr?etku ve?be oklopnih jedinica u Kumersdorfu , kojoj je prisustvovao, Hitler je rekao: ?To je ono ?to ?elim - i to ?u i imati.“ ^[3]

Glavni ?lanak: ?panski građanski rat

Nema?ki dobrovoljci testirali su aspekte taktike blickriga tokom ?panskog građanskog rata 1936 . U ovom sukobu su u?estvovali nema?ki tenkovi iz sastava 88. tenkovskog bataljona sa?injenog od tri tenkovske grupe naoru?ane nema?kim tenkovima Pancer I koji su uglavnom sprovodili obuku tenkovskih jedinica Nacionalista. Luftvafe je doveo eskadrile lovaca, obru?avala?kih bombardera i transportnih aviona koji su zajedno ?inili nema?ku vazduhoplovnu borbenu formaciju poznatu pod nazivom Legija Kondor . ^[4] Guderijan je okarakterisao upotrebu tenkova u ovom sukobu ?premalom da bi se napravio precizan izve?taj“. ^[5] Vi?e je uspeha imala Luftvafe , koja je u borbenim uslovima testirala nove tipove aviona i isprobavala nove taktike upotrebe lova?kih i bombarderskih jedinica; u ?paniji je svoje prvo vatreno kr?tenje imao i ?uveni nema?ki obru?avaju?i bombarder ?tuka . Tokom ?panskog građanskog rata preko 18.000 pripadnika Luftvafe pro?lo je borenu obuku i steklo svoje prvo ratno iskustvo.

Nema blickriga bez stalne odlu?ne akcije. U skladu sa ovom konstatacijom razvijena je teorija ?klju?ne ta?ke“ ili ?ta?ke najve?e koncentracije napada?kih jedinica“ (Schwerpunkt); to je bila ta?ka najve?eg napora. Lokalnim uspehom na Schwerpunkt , mala vojna formacija mo?e probiti neprijateljsku liniju fronta i pro?iriti svoja dejstva u njegovoj pozadini. Guderijan je ukratko opisao ovu taktiku na slede?i na?in: ?Nicht kleckern, klotzen!“ (Ne golicaj, udari!)

Da bi se ostvario proboj, pe?adija, a ređe i oklopne jedinice (koje se ina?e ?uvaju za brze operacije u neprijateljskoj pozadini) napale bi neprijateljsku odbrambenu liniju, uz podr?ku artiljerije i Luftvafe . Ove snage otvorile bi prolaz u neprijateljskoj odbrani. Kroz ovaj otvor pro?le bi oklopne jedinice dok bi pe?adija koja je u?estvovala u prodoru nastavila da operi?e na njegovim bokovima kako bi ga obezbedila i pro?irila. Ova faza proboja nazvana je ?hinge“, zato ?to bi oklopne jedinice koje su pro?le kroz otvor u odbrani nastavile da napreduju i stvorile ?leverage“ prema neprijateljskim odbrambenim jedinicama.

U po?etnoj fazi operacije Luftvafe bi sve svoje snage usmerila na uni?tavanje neprijateljske avijacije i ostvrivanje vazdu?ne premo?i. Neprijateljska vazduhoplovstva bila bi uni?tavana na zemlji ili bi velike lova?ke formacije uni?tavale neprijateljske avione u velikim vazdu?nim bitkama. Vazdu?na premo? je od samog po?etka bila jedan od najva?nijih ciljeva: da bi uspe?no operisale, oklopne jedinice morale su da imaju pomo? izviđa?ke avijacije, podr?ku juri?nih bombardera, a u nekim slu?ajevima i podr?ku transportne avijacije. Kasnije operacije nema?kih oklopnih jedinica u drugoj polovini rata, kada su morale da se bore bez podr?ke Luftvafe koja je izgubila vazdu?nu premo?, bile su hindrance.

Kona?no, taktika blickriga je podrazumevala upotrebu vazdu?no-desantnih jedinica u neprijateljskoj pozadini. Njihov zadatak je bio, ne samo da ometaju neprijateljske aktivnosti ili zauzmu va?ne objekte, kao ?to su mostovi, utvrđenja i dr, ve? i da slu?e kao psiholo?ki podstrek jedinicama koje se probijaju kroz neprijateljsku teritoriju, s obzirom na to da je svako brzo napredovanje u opasnosti da uspori dok se linije snabdevanja sve vi?e izdu?uju, a ljudstvo smanjuje usled neminovnih gubitaka. Vazdu?no-desantne jedinice slu?ile su kao neka vrsta svetionika za navođenje oklopnih jedinica koje su morale da ih oslobode iz okru?enja. ?urba da se drugovi iz vazdu?no-desantnih jedinica spasu od mogu?eg uni?tenja i zarobljavanja od strane bolje naoru?anih neprijateljskih jedinica, bila je jedan od faktora koji su zna?ajno uticali na moral i odlu?nost jedinica da nastave sa brzim napredovanjem.

Nakon ?to bi se probile u neprijateljsku pozadinu, Nema?ke jedinice poku?ale bi da parali?u neprijateljski sistem dono?enja odluka i njihovog sprovođenja. Kre?u?i se br?e od neprijateljskih jedinica, oklopne jedinice iskoristile bi svaku slabost branioca i dejstvovale pre nego ?to bi njegove jedinice mogle da se organizuju i pru?e otpor. Guderijan je napisao da: ?Uspeh mora biti eksploatisan bez odmora i do poslednje unce snage, pa ?ak i no?u. Pora?en neprijatelj ne sme se ostaviti na miru.“

Da bi se ovo postiglo, bilo je veoma va?no skratiti ciklus dono?enja odluka. Svaka odluka koju su donele nema?ke ili suprotstavljene snage podrazumevala je određeno vreme za prekupljanje informacija, dono?enje odluke, upoznavanje pod?injenih oficira sa njom i njeno implementiranje. Zahvaljuju?i superiornoj pokretljivosti i br?em procesu dono?enja odluka, nema?ke oklopne jedinice mogle su br?e da reaguju na promenu situacije na terenu od protivni?kih jedinica.

Usmeravaju?a kontrola predstavljala je brz i fleksibilan na?in komandovanja. Umesto izdavanja eksplicitnih naređenja, komandir bi saop?tio svojim pot?injenim nameru i ulogu koju njihova jedinica ima u ovom koncpetu. Utvrđivanje konkretnog metoda realizacije bilo je prepu?teno oficirima na ni?im nivoima komandovanja i zavisilo je od konkretne situacije na terenu. Teret odlu?ivanja su?en je pri vrhu, a ra?iren pri dnu lanca komandovanja na komandire koji su najbolje bili upoznati sa situacijom u kojoj se njihova jedinica nalazi. Kao rezultat ovakve metode kontrole, znatno je skra?eno vreme dono?enja i realizacije odlu?uju?ih naređenja.

Jedan od najva?nijih i najsna?nijih ?inioca predstavljalo je Vermahtovo ratno vazduhoplovstvo ili Luftvafe . Jo? 30-ih godina Luftvafe je dobila nekoliko za ono vreme najboljijih i najinventivnijih vazduhoplova tipa ?tuka Junkers Ju 87 , Bf 109 Meser?mit i Ju-88. Među njima daleko najpopularnija je bila Junkers Ju 87 i upravo je ona najzaslu?nija za mnoge uspehe Vermahta na frontovima. Sam koncept sadejstva avijacije i kopnenih trupa u ?panskom građanskom ratu pokazao je da je klasi?no bombardovanje te?kim bombarderima potpuno neefikasno ako nema velike koncentracije protivnika i veoma neprecizno. Međutim nema?ki in?enjeri su ravili avion koji je u po?etku trebao biti lovac ali koji se vremenom pokazao da koliko je lo? lovac toliko je odli?an avion za obru?avanje. Junkers Ju 87 se ?esto obru?avao pod uglom od 90 stepeni i samim tim postizao vrhunsku preciznost. Bezbroj mostova, vozova, tenkova i objekata uni?tenih na svim frontovima se pripisuju ?tukama. Hitler je bio toliko odu?evljen da je li?no naredio ugradnju na svim aparatima posebne sirene za obru?avanje nazvanom ?Trube Jerihona”. Ta sirena je izazivala paniku kod protivnka svojim zaglu?uju?im zavijanjem i naro?ito se pokazala kao efikasno sredstvo prilikom invazije na Poljsku i Francusku. Međutim prilikom invazije na Sovjetski savez mnogim ?tukama su skinute sirene jer je protivni?ka avijacija veoma lako uni?tavala ?tuke(zbog sirene brzina se smanjivala i do 2 puta). Naravno da bi Blickrig bio uspe?an bila je potrebna i odgovaraju?a podr?ka lova?ke avijacije. Tu je glavni primat imao ?uveni Meser?mit Bf 109 koji je bio jedan od najboljih lovaca svog vremena.

Kona?na faza operacije, ?Bitka u kotlu“ ( Kesselschlacht ) predstavljala je koncentrovani napad na neprijateljske jedinice u okru?enju. U ovoj fazi operacije nanosili su se najve?i gubici neprijatelju, uglavnom kroz zarobljavanje velikog broja vojnika i ratne tehnike. Vermaht nikada nije ?urio sa uni?tavanjem ?kotla“. Pre bilo kakvog napada neprijatelj bi bio podvrgnut ?estokim napadima Luftvafe i artiljerija a onda bi se ?kotao“ razbijao na vi?e delova i svaki deo uni?tavao zasebno.

Iako je termin blickrig stvoren tokom Poljske kampanje 1939 , istori?ari se uglavnom sla?u da su nema?ke operacije tokom ove kampanje bile bli?e tradicionalnim metodama ratovanja. Strategija Vermahta bila je vi?e u skladu sa doktrinom Vernichtungsgedanken , sa akcentom na opkoljavanju i uni?tavanju neprijateljskih jedinica na ?irokom frontu. Oklopne jedinice bile su ravnomerno raspoređene između tri nema?ke koncentracije trupa bez naglaska na samostalnu upotrebu, sa zadatkom da zatvore obru? oko poljskih jedinica u blizini linije fronta i da uspostave operativnu dubinu osvojenog podru?ja za dalje operacije nema?ke pe?adije koja je uglavnom bila nemotorizovana. Luvtvafe je ostvarila vazdu?nu premo? zahvaljuju?i kombinaciji superiorne tehnologije i broj?ane nadmo?i. ?este tvrdnje da je Poljsko ratno vazduhoplovstvo uni?teno na zemlji po?etkom kampanje nisu istinite. Poljsko vazduhoplovstvo je 48 sati pre po?etka napada izvr?ilo prelet na pomo?na leti?ta.

Bitka za Francusku sastojala se od dve faze, ?uti plan ( Fall Gelb ) i Crveni plan ( Fall Rot ). ?uti plan po?eo je sa napadom na Holandiju i Belgiju u kojem su u?estovala dva oklopna korpusa i padobranci i koji je trebalo da skrene pa?nju Francuza i Engleza sa sektora fronta na kojem je trebalo da dođe do glavnog napada. Tri dana kasnije, glavnina oklopnih jedinica nema?ke oklopne grupe ?Klajst“ napala je kroz Ardene i uz sna?nu podr?ku Luftvafe probila francusku liniju fronta. Grupa je nastavila sa napredovanjem sve do obale Laman?a ?ime je zavr?eno opkoljavanje Britanskog ekspedicionog korpusa , Belgijske armije i delova Francuske armije. Tokom ove operacije, nema?ke oklopne divizije napredovale su mnogo dalje i br?e od plana zbog ?ega prate?e pe?adijske divizije nisu mogle dovoljno brzo da osna?e bokove njihovog napredovanja. Koriste?i nastalu situaciju britanci su sa preostalim tenkovima pre?li u napad kod Arasa i za kratko vreme izazvali paniku u nema?koj vrhovnoj komandi. Međutim, britanski napad je, nakon manjih po?etnih uspeha brzo zaustavljen, a nema?ke jedinice su nastavile sa napredovanjem. Preostale savezni?ke jedinice povla?ile su se ka gradu Denkerku , na obali kanala, odakle su u sklopu Operacije Dinamo evakuisane u Britaniju; ukupno je evakuisano oko 330.000 hiljada britanskih i francuskih vojnika. Iako su nema?ke oklopne divizije bile na domak Denkerka, naređeno im je da stanu. Smatra se da je Hitler doneo ovakvu odluku zato ?to je imao Geringovo obe?anje da ?e Luftvafe dokraj?iti preostale britanske i francuske snage i da ?e spre?iti evakucaiju; takođe se pretpostavlja da je Hitler zaustavio napredovanje oklopnih jedinica zato ?to nije ?eleo da pretrpe velike gubitke tokom uli?nih borbi u Denkerku. Dalji tok operacije bio je sproveden u skladu sa Crvenim planom. Nema?ki 15. oklopni korpus nastavio je da napada u pravcu Bresta dok je 14. oklopni korpus napredovao u pravcu juga, isto?no od Pariza , ka gradu Lionu , a 19. oklopni korpus je zatvarao obru? oko francuskih jedinica koje su dr?ale Ma?ino liniju . Preostale francuske jedinice su u daljem toku rata izgubile inicijativu i nisu bile u mogu?nosti da organizuju bilo kakav kontranapad. Poku?aj da se linija fronta ponovo uspostavi na nekoj od francuskih reka nije bio uspe?an zato ?to su nema?ke jedinice napredovale br?e od francuskih jedinica koje su se povla?ile.

Upotreba oklopnih snaga je bila klju?na za obe strane na Isto?nom frontu . Operacija Barbarosa , nema?ka invazija na Sovjetski Savez 1941, je uklju?ivala veliki broj proboja i opkoljavanja od strane oklopnih snaga. Deklarisani cilj je bio ?uni?titi ruske snage razme?tene na zapadu, i spre?iti njihovo bekstvo u otvorena prostranstva Rusije.“ ^[6] Ovo su prakti?no izvodile ?etiri oklopne armije, koje su opkoljavale iznenađene i dezorganizovane sovjetske snage, a pratila ih je pe?adija koja je zavr?avala opkoljavanje i ?i??enje nastalih d?epova. Mo?e se generalno smatrati da su poslednje velike uspe?ne blickrig operacije izvedene u prvoj godini borbi na Isto?nom frontu.

Nakon nema?kog neuspeha da uni?te Sovjete pre zime 1941 , ograni?enja blickriga su postala vidljiva. Mada su Nemci svojim napadom osvojili ogromne teritorije, sveukupni strate?ki efekat je bio ograni?en. Crvena armija je bila u prilici da se pregrupi?e u pozadini, i kona?no po prvi put porazi Nemce u Bici za Moskvu . Narednog leta, 1942 , kada je Nema?ka lansirala novu blickrig ofanzivu u ju?noj Rusiji, usmerenu prema Staljingradu i Kavkazu , Sovjeti su ponovo izgubili ogromne teritorije, ali su ponovo izvr?ili kontranapad kad su zaustavili napad u gradu.

Staljingradska bitka pokazuje i dobre i lo?e aspekte koncepta blickriga. Bitka je po?ela nema?kim napadom na lokaciji koju Sovjeti nisu o?ekivali, odbaciv?i sovjetske trupe stotine kilometara za samo nekoliko dana. Pokret je stao kako je Hitler postao sve zainteresovaniji da osvoji sam Staljingrad, omogu?iv?i sovjetskim snagama da se pregrupi?u i izvr?e kontranapad.

Kona?na sovjetska pobeda je u velikoj meri bila rezultat pobolj?ane koordinacije dejstava svih rodova vojske. Ve?a efikasnost i bolja opremljenost sovjetskih jedinica, zajedno sa drugim faktorima kao ?to su iscrpljenost nema?kih jedinica, logisti?i i proizvodni problemi neizbe?no su doveli do nema?kog poraza.

U daljem toku rata, savezni?ke snage su po?ele da primenjuju taktiku koja je donekle podse?ala na blickrig. Mnoge operacije u Zapadnoj pustinji i na Isto?nom frontu oslanjale su se na masivnu koncentraciju vatrene mo?i kako bi se postigli proboji oklopnih jedinica. Ovakva taktika je takođe bila odlu?uju?a za uspeh savezni?kih operacija na Zapadnom frontu nakon Operacije Overlord .

Nakon savezni?kog iskrcavanja u Normandiji, Nemci su vi?e puta poku?ali dejstvom oklopnih divizija da uni?te savezni?ki mostobran i da ih bace u more ali nisu u tome uspeli zbog nedostatka koordinacije i savezni?ke vazdu?ne premo?i.

Savezni?ke snage upotrebile su taktiku blickgira tokom Operacije Kobra , proboja ameri?ke 12. armije sa mostobrana u blizini Sent-Loa . Nema?ka 7. armija izvr?ila je kontranapad ka obali u blizini Sent-Loa, u poku?aju da odse?e ameri?ku 3. armiju kojom je komandovao D?ord? S. Paton ali nije uspela da se probije kroz polo?aje koje je dr?ala ameri?ka pe?adija. U daljem toku operacija u Francuskoj, nema?ka 7. armija je opkoljena i uni?tena.

Savezni?ka ofanziva u centralnoj Francuskoj bila je predvođena oklopnim jedinicama Patonove 3. armije koja je koristila taktiku proboja i prodiranja koja je su?tinski identi?na sa taktikom blickriga. Paton nije krio da je bio upoznat sa radovima Guderijana i Romela pre po?etka rata i da je njegova taktika delila njihovo pridavanje zna?aja brzini i napadu. Re?enica koju su ?esto izgovarali vojnici Patonove 3. armije glasila je: ?Vuci zadnjicu i zaobilazi.“

Poslednja nema?ka ofanziva na Zapadnom frontu , Operacija Stra?a na Rajni , tokom zime 1944 ? 1945 , bila je klasi?na blickrig ofanziva ?iji zadatak je bio zauzimanje vitalne luke Antverpen i opkoljavanje dela savezni?kih snaga, ?to je po Hitleru saveznike trebalo da privoli na sklapanje separatnog mira sa Nema?kom. Pokrenuta tokom perioda lo?eg vremena, na sektora fronta na kojem su se nalazile malobrojne savezni?ke jedinice, u potpunosti je iskoristila faktor iznenađenja i ostvarila zna?ajne po?etne uspehe. Lo?e vreme spre?avalo je dejstvo savezni?kog vazduhoplovstva. Ipak, sporadi?ni organizovani otpor, kao i mali broj puteva koji su prolazili kroz Ardene, usporili su nema?ko napredovanje. Savezni?ki pritisak na bokove nema?kog klina je sve vi?e ja?ao, a lepo vreme je ponovo omogu?ilo dejstvo savezni?ke avijacije zbog ?ega su Nemci bili prinuđeni da se povuku ostavljaju?i za sobom velike koli?ine borbene tehnike koja je ostala bez goriva. Iako je strategija primenjena u ovoj ofanzivi bila dobro osmi?ljenja, snaga nema?ke armije nije bila dovoljna da se u potpunosti iskoriste po?etni uspesi.

Uspeh blickriga je u velikoj meri zavisio od terena i vremenskih prilika. U situacijama u kojima nije postojala mogu?nost za brzo napredovanje po terenu koji je odgovarao oklopnim jedinicama, zbog ?ega su ga nazivali ?tenkovsko zemlji?te“, blickrig nije primenjivan ili je pretrpeo neuspeh. Idealan teren za blickrig treba da bude ravan, tvrd, bez prirodnih barijera i utvrđenja i ispresecan putnom i ?elezni?kom mre?om. Ukoliko bi teren bio brdovit, po?umljen, mo?varan ili urban, tenkovi bi bili ranjivi na napade pe?adije u bliskoj borbi i ne bi mogli da napreduju punom brzinom. Tako?e, napredovanje oklopnih jedinica mogu zaustaviti blato i jaka zima (kao ?to se to dogodilo na Isto?nom frontu ).

Savezni?ka Vazdu?na premo? postala je kriti?an problem u nema?kim operacijama pri kraju rata. Raniji nema?ki uspesi u?ivali su vazdu?nu premo? sa sigurnim napredovanjem zemljanih snaga, blisku vazdu?nu potporu i vazdu?no izviđanje. Ipak, savezni?ki napadi vazduh-zemlja za i nakon Operacije Overlord bili su tako u?estali da se nema?ki tenkovski transferi nisu vodili tokom dana. Poslednja nema?ka blickrig operacija Vaht am Rajn ( nem. ?Wacht am Rhein“ ), bila je planirana da se dogodi usled lo?eg vremena, kada savezni?ki avioni nisu mogli letjeti. Ipak, takvi uslovi nisu dozvolili tenkovskim snagama Nema?ke da poka?u sav svoj potencijal.

Blickrig je bio veoma efikasan protiv doktrina stati?ne odbrane koje su mnoge zemlje razvile posle Prvog svetskog rata. Prvi poku?aji da se porazi blickrig datiraju jo? iz Poljske kampanje 1939 . god. kada je poljski general Stanislav Ma?ek , komandant poljske 10. motorizovane konji?ke brigade, pripremio detaljan izve?taj za francusku vojsku o taktici blickriga, njenoj upotrebi i efikasnosti kao i o mogu?im protivmerama. Međutim, francuska vrhovna komanda je ignorisala ovaj izve?taj (kasnije je zarobljen od strane Nemaca koji su ustanovili da nije ni otvaran). Ma?ek ?e kasnije postati jedan od najuspe?nijih komandanata savezni?kih oklopnih jedinica tokom Drugog svetskog rata.

Tokom Bitke za Francusku 1940 . De Golova 4. oklopna divizija i delovi Britanske oklopne brigade iz sastava Britanskog ekspedicionog korpusa izveli su napade na bokove nema?ke oklopne kolone koja je probila francusku liniju fronta. Iako manjeg obima, ovi napadi bili su razlog da Hitler zatra?i obustavu daljeg napredovanja oklopnih jedinica zbog opasnosti da budu odse?ene od glavnine nema?kih snaga i opkoljene. Ovi napadi, zajedno sa tzv. taktikom ?je?eve odbrane“ ?iji je tvorac Maksim Vegan posta?e osnova svake budu?e odbrambene taktike protiv blickgira; raporedi jedinice po dubini, formiraj kru?ni odbrambeni polo?aj i pusti ih neka se probiju pored tebe, oslanjaj se na svoje protiv-tenkovske topove, oja?a jedinice na bokovima neprijateljskog prodora, a zatim ga odseci od glavnine i uni?tavaj po delovima. Međutim, 1940 . savezni?ke snage, koje su pretrpele velike gubitke, nisu bile u mogu?nosti da primene ovu taktiku zbog ?ega je Francuska kapitulirala.

Do 1944 . god. sve zara?ene strane razvile su protiv-tenkovske topove velikog kalibra, sposobne da probiju oklop i najte?ih tenkova ?to im je omogu?ilo da se uspe?no suprotstave neprijateljskim tenkovskim napadima, a naro?ito onim koji nisu bili podr?ani pe?adijom. Sa po?etkom ofanzivnih dejstava u Drugom svetskom ratu i Saveznici su razvili svoje verzije ofanzivne i defanzivne strategije koja se oslanjala na upotrebu oklopnih jedinica.

Iako se blickrig pokazao kao veoma efikasan tokom brzih kampanja protiv Poljske i Francuske , Nema?ka u daljem toku rata nije bila u mogu?nosti da ga primenjuje. Strategija blickriga nosi sa sobom urođenu opasnost od prerastezanja linija snabdevanja napada?kih snaga ?to eventualno mora dovesti do zastoja u napadu radi snabdevanja jedinica. Takođe, taktika blickriga mo?e se poraziti i od strane neprijatelja koji je spreman da ?rtvuje teritoriju kako bi kupio vreme za pregrupisavanje i popunu jedinicia ljudstvom i naoru?anjem kao ?to su to uradili Sovjeti na Isto?nom frontu . Proizvodnja tenkova i drugih oklopnih vozila je bila stalan problem; u kasnijoj fazi rata ?esto se događalo da u pojedinim trenucima nema?ke oklopne divizije ne raspola?u sa vi?e od nekoliko desetina tenkova. ^[7] Kako se kraj rata pribli?avao Nema?ka je imala sve vi?e problema sa kriti?nom nesta?icom goriva i municije ?to je u velikoj meri bila posledica savezni?kog strate?kog bombardovanja. Iako je proizvodnja nema?kih lova?kih aviona nastavljena nesmanjenim tempom, oni nisu mogli da u?estvuju u vazdu?nim borbama iznad Nema?ke zbog nedostatka goriva. Ono malo goriva koje je bilo na raspolaganju uglavnom je bilo rezervisano za nema?ke oklopne divizije. O veli?ini nesta?ice goriva govori i podatak da je skoro polovina nema?kih tenkova tipa Tigar koji su uni?teni u borbi sa Ameri?kom vojskom, izgubljena zbog nedostatka goriva, zbog ?ega su ih njihove posade napustile. ^[8]

Sama doktrina Nema?ke vojske se sastojala u sadejstvu. Konkretno u sadejstvu raznih vidova vojske kao ?to je sadejstvo artiljerije, tenkova i pe?adije istovremeno. Međutim, de?avalo se da tenkovi veoma brzo napreduju a da Panzergrenadiri (Vermahtova juri?na pe?adija) zaostane u pozadini ?to bi dozvolilo protivni?koj pe?adiji da se suo?i licem u lice sa tenkovima i uspori ih ili potpuno zaustavi (velika tenkovska mana je slaba vidljivost). Ovo je bio ?est slu?aj na Isto?nom frontu. Takođe, ako je pe?adija tvrdoglava i dr?i linije bez povla?enja uz kori??enje raznih minsko-eksplozivnih sredstava blickrig mo?e potpuno stati. Primer toga je bila bitka za Tobruk gde ?ak i jedan od najpoznatijih stratega Ervin Romel nije uspeo da probije odbranu Britanske vojske. Ona je kombinovala blisku podr?ku haubica, protiv-tenkovskih topova, minskih polja i eksploziva i utvrđenih vatrenih ta?aka. Opasnost za svaki blickrig napad je jaka utvrđena linija sa trupama u zasedi. Sovjeti su koristila ponekad i protiv-avionska artiljerijska oruđa u zasedama i postizali veoma dobre rezultate. Međutim Vermaht je veoma brzo po?eo da koristi i protivmere i uspevao da izađe na kraj sa tim kori??enjem kaznenih bataljona, izviđa?kih grupa ili jakim vazdu?nim izviđanjem.

Blickrig je imao zna?ajni uticaj na vojno rukovodstvo Zapadnih saveznika tokom Drugog svetskog rata . Ameri?ki general D?ord? S. Paton primenjivao je taktiku koja je u velikoj meri podse?ala na blickrig i koja je podrazumevala proboj i brzo napredovanje oklopnih snaga kroz neprijateljsku pozadinu ?to je za posledicu imalo razbijanja, a zatim i gonjenja neprijateljskih snaga. U svojim komentarima Paton je ?esto hvalio Guderijanove i Romelove radove, a naro?ito Romelove ?Pa?adijske napade“ zbog njihove dalekovidosti.

Blickrig je takođe imao uticaja i na neke novije vojne doktrine. Veruje se da je Izraelska vojska bila inspirisana ovom vojnom doktrinom prilikom stvaranja vojske koja se u operacijama tokom Arapskih ratova oslanjala na bliska dejstva oklopnih jedinica i ratnog vazduhoplovstva. ^[9]

• Vu?ji ?opor , jo? jedna nema?ka taktika

1. ↑  "Blitzkrieger" in TIME Vol. XXXIV No. 13, 25 September 1939 . http://www.time.com/time/archive/preview/0,10987,761969,00.html Arhivirano 2005-09-11 na Wayback Machine-u
2. ↑  James S. Corum, The Roots of Blitzkrieg: Hans von Seeckt and German Military Reform (Lawrence, KS: University Press of Kansas, 1994), 37
3. ↑  Corum, op. cit., 23.
4. ↑  Corum, op. cit., 7.
5. ↑  Argued by Corum, Edwards, and House. This is not to include theories which were not adopted as actual doctrine, on which there are varied views.
6. ↑  Roger Edwards, Panzer: A Revolution in Warfare, 1939-1945 (London: Brockhampton Press, 1998), 23.
7. ↑  Guderian's remarks are from an unnamed article published in the National Union of German Officers, 15 October 1937 as quoted in Panzer Leader , pp. 39?46. Italics removed ? the quoted sections are all italics in the original.
8. ↑   Heinz Guderian , trans. Constantine Fitzgibbon, Panzer Leader (New York: De Capo Press, 2002), 46.
9. ↑  Edwards, op. cit., 24.
10. ↑  Edwards, op. cit., 145.
11. ↑  Edwards, op. cit., 25.
12. ↑   Alan Clark , Barbarossa: The Russian-German Conflict, 1941-45 (New York: Quill, 1965), 78.
13. ↑   Richard Simpkin , Race to the Swift: Thoughts on Twenty-First Century Warfare (London: Brassey's, 2000), 34
14. ↑  Charles Winchester, "The Demodernization of the German Army in World War 2", Osprey Publishing. http://www.ospreypublishing.com/content2.php/cid=68
15. ↑  Jonathan M. House, Toward Combined Arms Warfare: A Survey of 20th-Century Tactics, Doctrine, and Organization . (U.S. Army Command General Staff College, 1984; reprint University Press of the Pacific, 2002). http://cgsc.leavenworth.army.mil/carl/resources/csi/House/House.asp Arhivirano 2005-04-05 na Wayback Machine-u

• Deighton, Len . Blitzkrieg: From the rise of Hitler to the fall of Dunkirk . 1981.
• Corum, James S. The Roots of Blitzkrieg: Hans von Seeckt and German Military Reform . University Press of Kansas, 1994.
• Edwards, Roger. Panzer: A Revolution in Warfare, 1939-1945 . London: Brockhampton Press, 1998.
• Guderian, Heinz (2001). Panzer Leader . New York: Da Capo Press . ISBN   0-306-81101-4 .  
• House, Jonathan M. Toward Combined Arms Warfare: A Survey of 20th-Century Tactics, Doctrine, and Organization Arhivirano 2005-04-05 na Wayback Machine-u . U.S. Army Command General Staff College, 1984. Reprinted by University Press of the Pacific, 2002.
• Manstein, Erich von . Lost Victories . Trans. Anthony G. Powell. Presidio, 1994.
• Mosier, John . The Blitzkrieg Myth: How Hitler and the Allies Misread the Strategic Realities of World War II . HarperCollins, 2003.
• Sinesi, Michael P . Modern Bewegungskrieg. German Battle Doctrine, 1920-1940 . Thesis submitted to Columbian School of Arts and Sciences of The George Washington University, May 2001.
• Bruce Condell , David T. Zabecki . On the German Art of War: Truppenfuhrung (Art of War)