Bitka za Okinavu
Segment Drugog svetskog rata
Datum 1. april 1945 . – 21. jun 1945 . Lokacija Okinava , Japan Ishod Ameri?ka pobeda
Sukobljene strane
SAD	Japan
Komandanti i vođe
Simon Bolivar Bakner, mlađi   †	Mitsuru U?ijima   †
Snage
150.000 po?etno, 300.000 na kraju bitke	100.000
?rtve i gubici
15.900 ubijeno, 38.000 ranjeno + 33.096 ranjenih van borbe, 763 oborena aviona	107.000+ vojnika ubijeno, 10.755 se predalo/zarobljeno, 100.000 civila ubijeno

Bitka za Okinavu , vođena na ostrvu Okinavi na Rjukju ostrvima (ju?no od ?etiri najve?a ostrva Japana ) je bio najve?i amfibijski napad za vreme Rata na Pacifiku tokom Drugog svetskog rata . To je bila najve?a pomorsko-kopneno-vazdu?na bitka u istoriji, vođena od aprila do juna 1945 .

Nijedna strana nije o?ekivala da ?e to biti poslednja velika bitka u ratu, ?to je bila. Amerikanci su planirali Operaciju Pljusak , invaziju na glavna ostrva Japana, koja se nije dogodila, zbog japanske predaje u avgustu 1945.

Bitka je zvana ??eli?ni tajfun“ ( Typhoon of Steel ), na engleskom a ??eli?na ki?a“ ( tetsu no ame ), i ?siloviti ?eli?ni vetar“ ( tetsu no bōfū ) od strane stanovnika Okinave, ?to se odnosilo na intenzitet pucnjave koji je karakterisao bitku.

Tokom nekih bitaka poput bitke za Ivo D?imu , nije bilo civila, ali Okinava je imala veliki broj stanovnika, i civilni gubici tokom bitke su bili najmanje 130.000*. Ameri?ki gubici su bili preko 72.000, od kojih je 15.900 ubijeno ili nestalo, preko duplo vi?e nego u bitkama na Ivo D?imi i Gvadalkanalu zajedno. Nekoliko hiljada vojnika koji su umrli kasnije bilo od rana ili iz drugih razloga, nije uklju?eno u ovaj broj. Oko 107.000 Japanaca je ubijeno ili zarobljeno; mnogi su radije izvr?avali samoubistvo, nego se izvrgavali sramoti zarobljavanja. ^[1]

Ameri?ku kopnenu kampanju je kontrolisala Ameri?ka deseta armija , kojom je komandovao general-potpukovnik Simon Bolivar Bakner, mlađi . Armija je pod svojom komandom imala dva korpusa ; Ameri?ki III amfibijski korpus , koji se sastojao od 1. i 6. marinske divizije, sa 2. marinskom divizijom u rezervi, i Ameri?ki XXIV korpus , koji se sastojao od 7. , 27. , 77. i 96. pe?adijske divizije. Na samom kraju kampanje, Bakner je ubijen od riko?etiranih delova granate, postav?i jedan od najvi?ih ameri?kih oficira koji su poginuli tokom celog rata.

Japanskom kopnenom kampanjom (uglavnom defanzivnom) je komandovao na jugu general Mitsuru U?ijima . On je na kraju bitke izvr?io samoubistvo. Na severu Okinave, o kome se manje pri?a, je komandovao general Takehido Udo .

Mnoga de?avanja su se zbila pre kopnene bitke.

Ameri?ke podmornice su tokom 1944 . razarale japanske brodove. Vojni brod Tojama Maru je potopljen na putu za Okinavu od strane USS Sturgeon (SS-187) (Jesetra SS-187) i pritom je poginulo oko 5.600 vojnika, devet meseci pre po?etka kopnene bitke; ovi japanski gubici ( Jesetra je pobegla uprkos tome ?to je bila pogođena dubinskim minama) se obi?no ne ubrajaju u ?rtve tokom bitke.

Pre bitke, brod za evakuaciju, Cu?ima Maru je potopljen od strane USS Bowfin (SS-287) (Boufin (vrsta ribe - lu?no peraje) SS-287) i 1.484 ?ena i dece je poginulo

10. oktobra , 1944 , talasi bombardera su tukli skoro nebranjeno ostrvo, uzrokuju?i nepam?eno razaranje; preko 80% Nahe je uni?teno, i vi?e od 65 brodova je potopljeno. Japanska PVO tehnologija se nije mogla meriti sa okretnim ameri?kim avionima.

Malo pre bitke, japanski bojni brod Jamato su potopili ameri?ki avioni, dok je i?ao na okinavu u katastrofalnoj Operaciji Ten-Go . Japanci su planirali da ukotve Jamato na obali Okinave, i koriste ga kao kopnenu artiljeriju. Glasine da je brodu dato dovoljno goriva samo za put u jednom smeru nisu ta?ne; D?ord? Fajfer demantuje ove tvrdnje.

Kopnena bitka je trajala oko 82 dana posle 1. aprila , 1945 .

Amerikanci su pre?li preko uskog dela ju?nog-centralnog dela ostrva sa relativnom lako?om (po standardima Drugog svetskog rata), ubrzo zauzev?i slabo ?uvani sevr, mada su bile ?estoke borbe na Planini Jae Dake , i osvojili Vazdu?nu bazu Kadena i Vazdu?nu bazu Jomitan . (Kadena je danas najve?a ameri?ka vojna baza u Aziji , i njene piste mogu da koriste veliki avioni.)

Japanci su izgubili baze Kadena i Jomitan uz malo borbe. Ceo sever je pao 20. apirla .

Malo se Amerikanaca srelo sa ozlogla?enom Habu zmijom , i ubrzo su skidali svoje glomazne kama?ne. Te?i posao ih je ?ekao na jugu. Sever je bio samo zagrevanje.

Borbe na jugu su bile naj?e??e, japanski vojnici su se krili u pe?inama, ali su Amerikanci neumoljivo napredovali. Ostrvo je palo otprilike 21. juna , mada su neki Japanci nastavili sa borbom, uklju?uju?i guvernera Prefekture Okinava , Masahida Otu .

Najpoznatija ameri?ka ?rtva je bio ratni izve?ta? Erni Pil ( Ernie Pyle ), koga je ubio japanski snajper na Ie-?imi ( Ie-shima ), na severozapadu Okinave.

Ameri?ki general Simon Bolivar Bakner, mlađi je poginuo od riko?etirane japanske artiljerijske granate, dok je vr?io inspekciju trupa na liniji fronta, samo 4 dana pre kraja bitke.

• Feifer, George (1992), Tennozan ( ISBN 0-395-70066-3 )

Bitka za Okinawu na Wikimedijinoj ostavi

• Ameri?ka vojska u Bici za Okinavu