Azerbejd?anska Sovjetska Socijalisti?ka Republika

Izvor: Wikipedija
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Azerbejd?anska Sovjetska Socijalisti?ka Republika
Аз?рба??ан Совет Сосиалист Республикасы
←   
1920 . ? 1991 .    →
Zastava Grb
Zastava Grb
Lokacija Azerbejdžanske Sovjetske Socijalističke Republike
Lokacija Azerbejd?anske Sovjetske Socijalisti?ke Republike
Pozicija Azerbejd?anske SSR na karti SSSR-a
Glavni grad Baku
Jezik/ci azerski , ruski
Vlada Republika
Historija
 - osnivanje 28. april 1920 .
 - rasformiranje 25. decembar 1991 .
Povr?ina
 - 1989. 86.600 km² (33.436 mi² )
Stanovni?tvo
 - 1989. (procjena) 7.037.867 
     Gusto?a 81,3 /km²  (210,5 /mi² )
Valuta sovjetska rublja
Vremenska zona UTCod +4

Azerbejd?anska Sovjetska Socijalisti?ka Republika ( azerski : Az?rbaycan Sovet Sosialist Respublikası ; ruski : Азербайджанская Советская Социалистическая Республика ) je bila jedna od 15 republika koje su sa?injavale Sovjetski Savez . Ustanovljena je 28. aprila 1920 . godine, pod imenom Azerbejd?anska SSR. Od 12. marta 1922 . do 5. decembra 1936 . godine bila je republika unutar Zakavkaske SFSR , zajedno sa Armenskom i Gruzijskom SSR . Godine 1989. Azerbejd?anska SSR imala je 7,037.867 stanovnika. [1] Azerbejd?an je istupio iz SSSR-a 25. decembra 1991 . godine.

Historija [ uredi | uredi kod ]

Formiranje [ uredi | uredi kod ]

Nakon zavr?etka Ruskog građanskog rata i poraza snaga Azerbejd?anske Demokratske Republike , 28. aprila 1920 . godine progla?ena je Azerbejd?anska SSR. Vlast su pre toga preuzeli lokalni bolj?evici pod vođstvom Mirze Davuda i Narimana Narimanova , uz pomo? ruske Crvene armije .

Sovjetske republike Rusija, Jermenija i Azerbejd?an su, 13. oktobra 1921 . godine, potpisali sa turskom vladom ugovor u Karsu . Tim ugovorom je dotada?nja Nahi?evanska SSR postala Nah?ivanska Autonomna Sovjetska Socijalisti?ka Republika u sastavu Azerbejd?anske SSR. [2]

Zakavkaska SFSR [ uredi | uredi kod ]

Pod uticajem politi?kog pritiska iz Moskve , lideri Azerbejd?anske, Armenske i Gruzijske SSR su, 12. marta 1922 . godine, osnovali uniju tih triju zemalja poznatu pod imenom Zakavkaske SFSR . ?lanovi Saveznog ve?a Zakavkaske SFSR bili su Nariman Narimanov (Azerbejd?an), Polikarp Mdivani (Gruzija) i Aleksandar Mijasnikjan (Jermenija). Prvi sekretar Komunisti?ke partije TSFSR bio je Sergo Ord?onikidze .

Decembra 1922 . godine, Zakavkaska SFSR je pristupila uniji sa Ruskom SFSR , te Ukrajinskom i Beloruskom SSR , koje su zatim 30. decembra 1922 . godine zvani?no osnovale Savez Sovjetskih Socijalisti?kih Republika . U decembru 1936 . godine, je rasformirana Zakavkaska SFSR, jer ?lanovi Saveznog ve?a nisu umeli da se dogovore oko nekih dr?avnih pitanja. Posle toga su Azerska, Jermenska i Gruzijska SSR postale direktne ?lanice Sovjetskog Saveza.

Razvoj i industrijalizacija [ uredi | uredi kod ]

Posle 1921 . godine, Vrhovno ve?e za narodnu ekonomiju pokrenulo je projekat osuvremenjivanja i industrijalizacije azerbejd?anskih polja nafte. Otkrivena su mnoga nova naftna polja, poput Ilji?evog bazena, Kara-?uhura, Lok-Batana i Kale. Nakon pokretanja kolektivizacije 1929 . godine, Azerbejd?anska SSR je po prvi put postala drugi proizvođa? ?aja u SSSR-u nakon Gruzijske SSR. Naftna industrija Azerbejd?anske SSR, koja je zauzimala preko 60% sovjetske proizvodnje naftnih derivata, odlikovana je Ordenom Lenjina , 31. marta 1931 . godine. Republika je po drugi put odlikovana Ordenom, prilikom proslave petnaeste godi?njice postojanja.

Veliki otad?binski rat [ uredi | uredi kod ]

Po po?etku Velikog otad?binskog rata , industrija Azerbejd?anske SSR proizvela je 25.4 miliona tona goriva, ?to je bio rekord u celoj istoriji azerbejd?anske naftne proizvodnje. Velika Britanija i Francuska tada su ozbiljno razmi?ljale o bombardovanju azerbejd?anskih naftnih polja, kako ne bi pala u ruke Hitlerovim snagama. Do kraja 1941 . godine, velik broj Azera priklju?io se Narodnim dobrovolja?kim korpusima. Radnici na naftnim poljima pokrenuli su incijativu rada dvanaest ?asova dnevno, bez slobodnih dana ili proslava praznika sve do kraja rata, kako bi time pomogli sovjetskoj ekonomiji da izdr?i ratne napore. Baku je Hitleru i njegovim generalima bio glavni strate?ki cilj, kako bi iskoristili naftna polja. Snage nema?kog Vermahta stigle su do Kavkaza , ali to je bio njihov krajnji domet kada su pora?eni kod Staljingrada po?etkom 1943 . godine. Od 700.000 do 800.000 Azera, koji su bili regrutovani u Crvenu armiju, poginulo je njih 400.000.

Posleratno razdoblje [ uredi | uredi kod ]

Va?an događaj za Azere u Azerbejd?anskoj SSR bila je sovjetska okupacija severnog Irana , takođe prete?ito naseljenog Azerima. Ovo je za posledicu imalo rast pan-azerbejd?anskog nacionalizma, o?ivljavanje azerskog jezika , koji je do tada bio potiskivan od persijskog . Novembra 1945 . godine, u Tabrizu je pod sovjetskim pokroviteljstvom osnovana Narodna vlada Azerbejd?ana , pod vođstvom D?afara Pi?evarija . Među Azerima je vladalo uverenje da ?e se dva Azerbejd?ana uskoro ujediniti, ali je pod pritiskom Zapadnih sila Crvena armija morala da se povu?e iz severnog Irana. Iranska vlada je uspostavila vladu nad iranskim Azerbejd?anom do kraja 1946 . godine, a ?lanovi Narodne vlade sklonili su se u Azerbejd?ansku SSR.

Od 1950-ih godina, u Azerbejd?anskoj SSR potaknut je period ubrzane urbanizacije i industrijalizacije. Međutim, od 1960-ih opala je va?nost azerbejd?anske naftne industrije, delimi?no zbog intenzivnije prerade nafte u ostalim regionima Sovjetskog Saveza. Jo? jedan od problema bio je rast tenzija između Jermenaca i Azera oko Nagorno-Karabaha . Moskva je zbog toga na ?elo Azerbejd?anske KP 1969 . godine postavila Hejdara Alijeva . Alijev je bio uspe?an u pobolj?anju ekonomskih uslova i odnosa između Azera i Jermenaca. Nakon pokretanja Perestrojke , Alijev se protivio Gorba?ovljevim reformama, nakon ?ega ga je ovaj prisilno penzionisao. [3]

Etni?ke tenzije potakle su osnivanje brojnih opozicionih organizacija, od kojih je najzna?ajnija bila Narodni Front Azerbejd?ana. Međutim, u organizaciji je kraja 1989 . godine do?lo do rascepa između modernista i konzervativnih islamista. Rascep je uzrokovao nasilje usmereno protiv Jermenaca, zbog ?ega je Sovjetska armija upu?ena da smiri stanje. Nemiri su kulminirali nakon ?to su sovjetski vojnici u suzbijanju nereda ubili 132 demonstranta u Bakuu , 20. januara 1990 . godine. Azerbejd?an je usvojio deklaraciju o neovisnosti 30. avgusta 1991 . godine, a nakon raspada Sovjetskog Saveza 25. decembra , pristupio je Zajednici nezavisnih dr?ava .

Funkcioneri Azerbejd?anske SSR [ uredi | uredi kod ]

Slika Bakua iz sovjetske ere


Predsednici [ uredi | uredi kod ]

Premijeri [ uredi | uredi kod ]

Povezano [ uredi | uredi kod ]

Izvori [ uredi | uredi kod ]

  1. ↑ Демоскоп Weekly (еженедельная демографическая газета. Электронная версия): Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность населения союзных республик СССР и их территориальных единиц по полу // Источник: Всесоюзная перепись населения 1989 года. ТОМ 1. Часть 1. Таблица 3. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краев, областей, районов, городских поселений и сел-райцентров.
  2. ↑ http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field%28DOCID+az0020%29
  3. ↑ http://lcweb2.loc.gov/cgi-bin/query/r?frd/cstdy:@field%28DOCID+az0021%29
  4. ↑ http://www.worldstatesmen.org/Azerbaijan.html

Literatura [ uredi | uredi kod ]

  • Istoriя gosudarstva i prava Azerbaйd?anskoй SSR . B., Akademiя nauk SSR, 1964.
  • Gra?danskiй kodeks Azerbaйd?anskoй SSR . Б., Verhovnji sovet, 1964.
  • Madatov, G. Azerbaijan During the Great Patriotic War . Baku, 1975.
  • Nezavisimja gazeta , 12 August 1992, pp. 1?2
Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Azerbejd?anska_Sovjetska_Socijalisti?ka_Republika&oldid=41254868