Arapska liga

Izvor: Wikipedija
(Preusmjereno sa stranice Arapska Liga )
Prijeđi na navigaciju Prijeđi na pretragu
Arapska liga

( Zastava Arapske lige )
Države članice Arapske lige
Nastanak 22. mart 1945 . ( Aleksandrijski protokol )
Slu?beni jezik arapski jezik
?lanice
od 20. novembra 1993. 		Al?ir , Bahrein , D?ibuti , Egipat , UAE , Irak , Jordan , Jemen , Kuvajt , Komori , Liban , Libija , Mauritanija , Maroko , Oman , Palestinska Narodna Samouprava , Katar , Saudijska Arabija , Somalija , Sudan , Sirija , Tunis .
Sedi?te Kairo ( Tunis od 1979. do 1989.)
Stanovni?tvo 339.510.535 (2011)
Parlament  - sedi?te: Kairo
 - gen. sekretar: Ahmed Abul Gejt

Arapska liga ( arapski : ??????? ??????? ‎ al-J?mi?a al-?Arabiyya ) je regionalna organizacija arapskih zemalja u i oko severne Afrike, Roga Afrike i jugozapadne Azije. Osnovana je u Kairu 22. marta 1945. godine, i tada ju je ?inilo ?est ?lanova: Egipat , Irak , Transjordan (preimenovan u Jordan 1949. godine), Liban , Saudijska Arabija i Sirija . Jemen je postao ?lan lige 5. maja 1945. godine. Danas se Liga sastoji iz 22 ?lana, mada je u?e??e Sirije suspendovano od novembra 2011. godine kao posledica represije vlade tokom građanskog rata u Siriji . [1]

Glavni cilj Lige jeste "pribli?avanje odnosa među zemljama ?lanicama i koordinacija međusobne saradnje, ?uvanje njihove nezavisnosti i suvereniteta, kao i diskutovanje poslova i interesa arapskih zemalja na op?ti na?in“. [2]

Kroz institucije kao ?to su Edukativna, kulturna i nau?na organizacija Arapske Lige (ALECSO) i Savet arapskog ekonomskog jedinstva (CAEU), Arapska liga pru?a politi?ke, ekonomske, kulturne, nau?ne i socijalne programe osmi?ljene radi promocije interesa Arapskog sveta. [3] [4] igra funkciju foruma za zemlje ?lanice radi koordinacije pozicija njihovih politika, razmatranja stvari od op?teg zna?aja, smirivanja arapskih nesuglasica, i ograni?avanja konflikta kao ?to je libanska kriza 1958. godine. Liga slu?i kao platforma za skiciranje i zaklju?ivanje mnogih va?nih dokumenata koji promovi?u ekonomsku integraciju. Primer za to jeste Povelja o zajedni?koj arapskoj ekonomskoj akciji koja izla?e principe privrednih aktivnosti u regionu.

Svaka zemlja ?lanica ima pravo na samo jedan glas u Savetu Lige , a odluke su va?e?e samo za dr?ave koje su direktno glasale za određene predloge. Svrhe Lige 1945. godine su bile osna?ivanje i koordinacija politi?kih, kulturnih, ekonomskih i socijalnih programa ?lanica, kao i posredstvo u međusobnih sporovima ili sporovima sa tre?om strankom. Takođe, potpisivanje ugovora o Zajedni?koj odbrani i ekonomskoj saradnji 13. aprila 1950. godine obavezalo je potpisnike da vr?e koordinaciju mera vojne odbrane. Po?etkom sedamdesetih godina 20. veka, Ekonomski Savet Arapske Lige je dao predlog da se oforme Udru?ene arapske privredne komore ?irom evropskih dr?ava. Ovo je vodilo ka, pod ukazom Arapske Lige br. K1175/D52/G, odluci arapskih vlada da se oformi Arapsko-britanska privredna komora koja je za cilj imala: “promovisanje, ohrabrivanje i sprovođenje bilateralne trgovine” između arapskih zemalja i njihovog najve?eg pertnera u trgovini, Ujedinjenog Kraljevstva .

Arapska Liga je takođe igrala veliku ulogu u oblikovanju ?kolskih nastavnih planova, pobolj?avanju polo?aja ?ena u arapskim dru?tvima, promovisanju interesa dece, ohrabrivanju omladinskih i sportskih programa, o?uvanju arapskog kulturnog nasleđa i podsticanju kulturne razmene između dr?ava ?lanica. Pokrenuta je i kampanja opismenjivanja, reprodukovan je intelektualni rad, a takođe je pokrenuta i akcija prevođenja moderne tehni?ke terminologije za potrebe zemalja ?lanica. Liga ohrabruje sprovođenje mera protiv kriminala i zloupotrebe lekova, a takođe se bavi i pitanjem radne snage ? posebno među među arapskim radnicima emigrantima.

Dr?ave ?lanice [ uredi | uredi kod ]

Dr?ave ?lanice Arapske lige

Trenutne ?lanice Arapske lige (i datum ulaska):

2

Istorija [ uredi | uredi kod ]

Nakon prihvatanja Aleksandrijskog protokola 1944. godine, Arapska Liga je osnovana 22. marta 1945. godine. Imala je za cilj da bude regionalna organizacija arapskih zemalja sa fokusom na razvoj ekonomije, re?avanje sukoba, i koordinaciji politi?kih ciljeva. [5] Ostale zemlje su se kasnije priklju?ile Ligi. [6] Svaka zemlja ?lanica ima pravo na jedan glas u Savetu. Prva velika akcija Arapske lige bila je zajedni?ka intervencija, navodno u ime ve?inskog arapskog stanovni?tva koje je proterano sa svojih teritorija sa uspostavljanjem izraelske dr?ave 1948. godine (i kao odgovor na protest javnosti u arapskim zemljama), iako je glavni u?esnik u ovoj intervenciji, Transjordan, uspostavio dogovor sa Izraelom koji je zahtevao deobu palestinskih teritorija onako kako je predlo?eno na Generalnoj skup?tini Ujedinjenih nacija , dok je Egipat u?estvovao u intervenciji prvenstveno da bi spre?io Aman u ostvarenju svog cilja. [7] Dve godine kasnije usledilo je stvaranje zajedni?kog odbrambenog ugovora. Zajedni?ko tr?i?te je uspostavljeno 1965. godine. [5] (Robert V. Mekdonald, Arapska Liga: Studija regionalne organizacije . Princeton, New Jersey, USA , Princeton University Press, 1965.)

Geografija [ uredi | uredi kod ]

Administrativna podela Arapske Lige.

Oblast ?lanica Arapske Lige obuhvata preko 13,000,000 km² i obuhvata dva kontinenta: Afriku i Aziju . Podru?je se sastoji iz velikih pustinjskih povr?ina, to jest, Sahare . Pored toga, sadr?i i određene veoma plodne oblasti, kao ?to je dolina Nila , D?uba i ?ebele doline u Somaliji , Atlaske planine , i Plodni polumesec koji obuhvata Irak , Siriju , Liban , Jordan , i Palestinu . Ova oblast takođe sadr?i i ?ume u ju?noj Arabiji , kao i delove najve?e svetske reke, Nila.

Ova oblast je svedok rađanja i uzdizanja brojnih starih civilizacija: Stari Egipat , Asirija , Vavilon , Fenikija , Kartagina , Ku? , Stara Somalija, Nabateja , kao i mnogi drugi.

Zemlje ?lanice [ uredi | uredi kod ]

Datumi pristupanja zemalja ?lanica; Komori (zaokru?eno) su pristupili Ligi 1993. godine.
     1940-e godine      1950-e godine      1960-e godine      1970-e godine

Arapska Liga je osnovana u Kairu 1945. godine od strane sedam zemalja: Egipat , Irak , Liban , Saudijska Arabija , Sirija , Transjordan ( Jordan od 1946. godine), i Jemen . Tokom druge polovine 20. veka broj zemalja ?lanica je konstantno rastao, dobijaju?i 15 novih zemalja ?lanica, ?to trenutno ?ini 21 zemlju ?lanicu Lige, sa izuzetkom Sirije kao 22. ?lana, koja je trenutno suspendovana po?etkom 2011. godine.

22. februara 2011, nakon po?etka libijskog građanskog rata i kori??enja vojne sile protiv civila, generalni sekretar Arapske Lige, Amr Musa je izjavio da je ?lanstvo Libije u Arapskoj Ligi suspendovano: "organizacija je odlu?ila da suspenduje u?e??e libijskih delegacija na svim sednicama Arapske Lige“. [8] To Libiju ?ini drugom zemljom u istoriji Lige koja ima status ?zamrznutog ?lana“ Lige. Libijski vođa Muamer el Gadafi je izjavio da je Liga nelegitimna, rekav?i: "Arapska Liga je gotova. Vi?e ne postoji Arapska Liga." [9] [10] 25. avgusta 2011, generalni sekretar Nabil el Arabi izjavio je da je bilo i vreme da se obnovi status Libije kao ?lanice Lige. Prelazni nacionalni savet , delimi?no priznata privremena vlada Libije ?e poslati predsavnika koji ?e u?estvovati na sastanku Arapske Lige 17. avgusta te godine, na kojem ?e se diskutovati o ponovnom primanju Libije u organizaciju. [11]

Arapski parlament je predlo?io suspenziju Sirije i Jemena 20. septembra 2011. godine, zbog stalnih prijava nesrazmernog nasilja nad protivnicima re?ima i aktivistima tokom Arapskog prole?a . [12] Glasanje odr?ano 12. novembra 2011. godine je rezultovalo u zvani?nom suspendovanju Sirije ?etiri dana nakon glasanja, daju?i Asadu poslednju priliku da izbegne suspenziju. Sirija, Liban i Jemen su glasali protiv ovog predloga, dok je Irak bio suzdr?an. [13] Talas kriticizma se uzdigao kada je Arapska Liga u decembru 2011. godine poslala komisiju za pra?enje nasilja nad ljudima koji protestuju protiv re?ima. Na ?elu komisije je bio Muhamed Ahmed Mustafa al Dabi, ?ef vojne obave?tajne slu?be Omara el Ba?ira, iako su razni vojni zlo?ini, uklju?uju?i i genocid, navodno sprovođeni tokom njegovog slu?bovanja. [14] [15] [16]

Politika i administracija [ uredi | uredi kod ]

Sedi?te Arapske Lige, Kairo .

Poveljom Arapske Lige [2] usvojen je princip Panarabizma , ujedno po?tuju?i i suverenitet individualnih zemalja ?lanica. Interne regulacije Saveta Lige [17] i komiteta [18] su uspostavljene u oktobru 1951. godine. Odredbe o generalnom sekretarijatu uspostavljene su u maju 1953. godine. [19]

Od tada, upravljanje Arapske Lige je bazirano na dualitetu nadnacionalnih institucija i suvereniteta zemalja ?lanica. O?uvanje individualne dr?avnosti poti?e iz snage prirodne preferencije vladaju?ih elita da odr?e svoju mo? i nezavisnost u dono?enju odluka. Takođe, strah bogatih da ?e siroma?ni ?eleti da dele njihovo bogatstvo u ime arapskog nacionalizma, nesuglasica među arapskim vladarima, i uticaj stranih sila koje bi se bunile protiv arapskog jedinstva mogu biti smatrane preprekama ka dubljoj integraciji Lige.

Vode?i ra?una o svojim prethodnim izjavama podr?ke Arapa Palestini, tvorci pakta su bili re?eni da je uklju?e u Ligu jo? od njene inaguracije. [20] To je urađeno aneksom u kojem pi?e slede?e: [2]

“ Iako Palestina nije mogla da kontroli?e svoju sudbinu, samim prihvatanjem njene nezavisnosti Sporazumom Lige naroda uspostavljen je sistem vlade za nju. Njeno postojanje i nezavisnost se ne mo?e, dakle, osporavati de jure , kao ?to se ne mo?e osporavati nezavisnost ni jedne druge arapske dr?ave. [...] Stoga, ?lanice potpisnice pakta Arapske lige smatraju da, s obzirom na specijalne okolnosti Palestine, Savet Lige treba odrediti arapski delegat iz Palestine koji ?e u?estvovati u njenom radu dok zemlja ne po?ne da u?iva potpunu nezavisnost. ”

Na samitu u Kairu 1964. godine, Arapska liga je predlo?ila stvaranje ogranizacije koja ?e predstavljati palestinski narod. Prvi Palestinski nacionalni savet sastao se u Isto?nom Jerusalimu 29. maja 1964. godine. Palestinska oslobodila?ka organizacija je osnovana tokom ovog sastanka 2. juna 1964. godine. Danas, Palestina je punopravni ?lan Arapske lige i predstavlja je Palestinska oslobodila?ka organizacija.

Na samitu u Bejrutu 28. marta 2002. godine, liga je prihvatila Arapsku mirovnu inicijativu, [21] saudijski-inspirisan mirovni plan za arapsko-izraelski konflikt . Incijativa je nudila potpunu normalnizaciju odnosa sa Izraelom . U zamenu za to, Izrael je trebalo da napusti sve okupirane teritorije, uklju?uju?i i Golansku visoravan , prizna palestinsku nezavisnost na Zapadnoj Obali i oblasti Gaza , sa prestonicom u Isto?nom Jerusalimu, kao i da prihvati pravi?no re?enje za palestinske izbeglice. Mirovna inicijativa je opet usvojena 2007. godine na samitu u Rijadu. U julu 2007. godine, Arapska liga je poslala delegaciju koja se sastojala iz jodranskih i egipatskih ministara spoljnih poslova u Izrael, da bi promovisala ovu inicijativu. Nakon ?to je Venecuela proterala izraelske diplomate zbog sukoba Izraela i Gaze u periodu 2008-2009. godine, predstavnik kuvajtskog parlamenta Valid el Tabatai je predlo?io preme?tanje sedi?ta Arapske lige u Karakas , Venecuelu . [22] 13. juna 2010. godine, Amr Muhamed Musa, generalni sekretar Arapske lige posetio je oblast Gaze , ?to je bila prva poseta zvani?nika Arapske lige od prevlasti Hamasa u ovom podru?ju 2007. godine.

Generalni sekretari Arapske lige
Ime Dr?avljanstvo Preuzeo Napustio du?nost
Abdul Rahman Hassan Azzam Egipat 1945 1952
Abdul Khlek Hassouna Egipat 1952 1972
Mahmoud Riyadh Egipat 1972 1979
Chedi Klibi Tunis 1979 1990
Dr. Ahmad Esmat Abd al Meguid Egipat 1991 2001
Amr Moussa Egipat 2001 sada?njost

Hronologija [ uredi | uredi kod ]

2

Samiti [ uredi | uredi kod ]

2
  • Dva samita nisu dodata sistemu samita Arapske lige:
  • ?etrnaesti samit u Fesu , Maroko , sastojao se iz dva dela:
    • 25. novembar 1981: peto?asovni sastanak se zavr?io bez uspostavljanja ikakvog dogovora.
    • 6?9. septembar 1982.

Ekonomski resursi [ uredi | uredi kod ]

Arapska liga obiluje velikom koli?inom naftnih resursa i resursa prirodnog gasa u određenim dr?avama ?lanicama. Druga industrijska grana koja se stalno razvija u Arapskoj ligi jeste telekomunikacija. Za manje od deset godina, lokalne kompanije kao ?to su Oraskom i Itisalat uspele su da se takmi?e i na svetskom tr?i?tu.

Ekonomska dostignu?a koja je inicirala Liga među dr?avama ?lanicama su manje impresivna od onih koja su postigle manje arapske organizacije, kao ?to je Zalivski savet za saradnju (GCC). [24] Među njima je i Arapski gasovod koji ?e prenositi egipatski i ira?ki gas u Jordan, Siriju, Liban i Tursku. Od 2013. godine postoji primetna razlika ?to se ti?e ekonomskih uslova između ve? razvijenih naftonosnih zemalja kao ?to su Al?ir , Katar , Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati i zemljama u razvoju kao ?to su Komori , D?ibuti , Mauritanija , Somalija , Sudan i Jemen .

Pismenost u zemljama Arapske lige [ uredi | uredi kod ]

Mara Arapske lige koja prikazuje pismenost po zemljama (2010 Izve?taj Ljudsog razvoja ) Grey = no data

Pri prikupljanju podataka o pismenosti, mnoge zemlje smatraju da se broj pismenih ljudi zasniva na podacima koje ljudi sami pru?aju. Neki koriste podatke o postignutom obrazovanju umesto toga, ali mere pohađanja ?kole ili zavr?avanja razreda mogu biti razli?ite. S obzirom da se definisanje i metodi prikupljanja informacija mogu razlikovati u raznim zemljama, procenama pismenosti treba prilaziti sa rezervom. Izve?taj ljudskog razvoja 2010 Programa razvoja Ujedinjenih nacija pru?a slede?e informacije ?to se ti?e pismenosti u Arapskoj Ligi:

Rang Zemlja Stepen pismenosti
1   Katar 96.3 [25]
2   Palestina 96.0 [25]
3   Jordan 95.9 [25]
4   Bahrein 94.6 [25]
5   Kuvajt 93.9 [25]
6   Ujedinjeni Arapski Emirati 90.0 [25]
7   Libanon 89.6 [25]
8   Libija 89.5 [25]
9   Saudijska Arabija 87.2 [25]
10   Oman 86.9 [25]
11   Sirija 84.1 [25]
12   Tunis 79.1 [25]
13   Irak 78.5 [25]
14   Komori 75.5 [25]
15   Egipat 73.9 [25]
16   Al?ir 72.6 [25]
17   Sudan 71.9 [25]
18   Maroko 71.0 [25]
19   D?ibuti 67.9 [25]
20   Jemen 65.3 [25]
21   Mauritanija 58.6 [25]
22   Somalija 37.8 [25]

Demografija zemalja Arapske lige [ uredi | uredi kod ]

Arapska liga je kultorolo?ka i etni?ka zajednica 22 dr?ave ?lanice, mada se veliki deo populacije Arapske lige izja?njava da su Arapi (bilo na kulturolo?koj, ili etno-rasnoj osnovi). Od 1. jula 2013. godine, oko 359,000,000 ?ivi u dr?avama Arapske lige. Njena populacija raste br?e nego populacija drugih globalnih regiona. Dr?ava ?lanica sa najve?im brojem stanovnika je Egipat , ?iji broj stanovnika iznosi 91 milion. [26] Dr?ava ?lanica sa najmanjim brojem stanovnika je Komori , sa ne?to preko 0.6 miliona stanovnika.

Rang Zemlja Populacija Gustina (kilometri) Gustina (milje) Bele?ke
1   Egipat 83,550,000 92 238 [27]
2   Al?ir 37,100,000 16 41 [28]
3   Maroko 32,064,173 76 197 [29]
4   Irak 31,234,000 71 184 [28]
5   Sudan 30,894,000 16 41 [30]
6   Saudijska Arabija 28,146,658 12 31 [28]
7   Jemen 23,580,000 45 117 [28]
8   Sirija 21,906,000 118 306 [28]
9   Tunis 10,673,800 65 168 [31]
10   Somalija 9,133,000 14 36 [28]
11   Ujedinjeni Arapski Emirati 8,264,070 99 256 [32]
12   Libija 6,733,620 3.8 9.8 [28] [33]
13   Jordan 6,316,000 71 184 [28]
14   Libanon 4,224,000 404 1046 [28]
15   Palestina 4,136,540 687 1779 [34]
16   Kuvajt 3,566,437 200 518 [28]
17   Mauritanija 3,291,000 3.2 8.3 [28]
18   Oman 2,845,000 9.2 24 [28]
19   Katar 1,699,435 154 399 [28]
20   Bahrein 1,234,596 1,646 4,263 [35]
21   D?ibuti 864,000 37 96 [28]
22   Komori 691,000 309 800 [28]
Ukupno   Arapska liga 313,147,329 30.4 78.7

Veliki broj stanovnika Arapske lige je muslimanske vere, a hri??anstvo predstavlja drugu najrasprostranjeniju veru u ovom regionu. Preko 20 miliona hri??ana ?ive u Egiptu , Iraku , Jordanu , Libanu , Palestini , Sudanu i Siriji .

Jurisdikcija [ uredi | uredi kod ]

Rang Zemlja Oblast (km) [белешка 1] Oblast (milje) ukupno % Bele?ke
1   Al?ir 2,381,741 919,595 18.1% Najve?a zemlja u Africi i Arapskoj ligi.
2   Saudijska Arabija 2,149,690 830,000 16.3% Najve?a zemlja na Bliskom istoku .
3   Sudan 1,886,068 728,215 14.3%
4   Libija 1,759,540 679,360 13.3%
5   Mauritanija 1,030,700 398,000 7.8%
6   Egipat 1,022,600 394,800 7.8% Bez Halaib trougla (20,580 km²/7,950 sq mi).
7   Somalija 637,657 246,201 4.8%
8   Jemen 527,968 203,850 4%
9   Maroko 446,550 172,410 7.8% Bez Zapadne Sahare (266,000 km²/103,000 sq mi).
10   Irak 435,244 168,049 3.3%
11   Oman 309,500 119,500 2.3%
12   Sirija 185,180 71,500 1.4% Zajedno sa Golanskom visoravni (1,200 km²/460 sq mi) koja je trenutno pod administracijm Izraela .
13   Tunis 163,610 63,170 1.2%
14   Jordan 89,342 34,495 0.7%
15   Ujedinjeni Arapski Emirati 83,600 32,300 0.6%
16   D?ibuti 23,200 9,000 0.18%
17   Kuvajt 17,818 6,880 0.14%
18   Katar 11,586 4,473 0.09%
19   Libanon 10,452 4,036 0.08%
20   Palestina 6,020 2,320 0.05% Okupirana Gaza i Zapadna Obala , zajedno sa Isto?nim Jerusalimom.
21   Komori 2,235 863 0.017%
22   Bahrein 758 293 0.006%

Povezano [ uredi | uredi kod ]

Napomene [ uredi | uredi kod ]

  1. ↑ Izvor, ako nije druga?ije određen: (pdf) Demografski godi?njak;Tabela 3: Populacija po polu, pove?anju populacije, povr?ine i gustine . United Nations Statistics Division. 2008 . Pristupljeno 24 September 2010 .  
    Informacije u tabeli daju određene brojeve koji se ne podudaraju sa informacijama koje pru?a ovaj izvor napisane su u zagradama u delu određenom za bele?ke, a razlog kori??enih brojeva je takođe obja?njen u bele?kama.

Reference [ uredi | uredi kod ]

  1. ↑ Slaj, Liz (November 12, 2011). ?Sirija suspendovana iz Arapske Lige” . Washington Post . Arhivirano iz originala na datum 2013-05-21 . Pristupljeno 2015-04-28 .  
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 ?Pakt dr?ava Arapske Lige, 22. mart 1945” . Avalon projekat . Yale Law School. 1998. Arhivirano iz originala na datum 2008-07-25 . Pristupljeno 15. 7. 2012 .  
  3. ↑ ?Edukativna, kulturna i nau?na organizacija Arapske Lige (ALESCO)” .  
  4. ↑ A?i? K. Vaidja, Globalizacija (ABC-CLIO: 2006), pp. 525.
  5. ↑ 5,0 5,1 Arab League formed ? History.com This Day in History ? 3/22/1945
  6. ↑ HowStuffWorks "Arab League"
  7. ↑ Avi ?laim, Sprega u Jordanu: Kralj Abdulah, Cionisti?ki pokret i podela Palestine . Oxford, U.K. , Clarendon Press, 1988; Uri Bar-D?ozef, Uri, Najbolje od neprijatelja: Izrael i Transjordan u ratu 1948. godine, London, Frank Cass, 1987; D?ozef Nevo , Kralj Abdulah i Palestina: Teritorijalne ambicije (London: Macmillan Press; New York: St. Martin’s Press, 1996.
  8. ↑ http://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-4032530,00.html
  9. ↑ Sohail Karam - Tom Henegan - Majkl Rodi (16. 3. 2011.). ?Gadafi izaziva kritikama, izaziva da ga uhvate” . Rojters Afrika . Arhivirano iz originala na datum 2011-07-17 . Pristupljeno 20. 3. 2011 .  
  10. ↑ Ket Higins (16. 3. 2011.). ?Libija: Sukobi se nastavljaju dok svetske sile odugovla?e” . Sky News . Pristupljeno 20. 3. 2011 .  
  11. ↑ ?Arapska Liga priznaje libijski pobunjeni?ki savet” . RTT News. 25. 8. 2011. . Pristupljeno 25. 8. 2011 .  
  12. ↑ ?Parlament Arapske Lige po?uruje suspenziju Sirije” . Al Jazeera English. 20. 9. 2011. . Pristupljeno 20. 9. 2011 .  
  13. ↑ ?Arapska Liga izglasala suspenziju Sirije zbog strogog ka?njavanja” . New York Times . 12 November 2011 . Pristupljeno 12 November 2011 .  
  14. ↑ D. Kener, "Svetski najgori kontrolor ljudskih prava“. Spoljna politika, 27. decembar 2011. Dok Arapska Liga nadgleda rad da bi prikazala stroga ka?njavanja koje sprovodi predsednik Ba?ar el Asad, vođa misije je niko drugi do sudanski general optu?en za stvaranje "janjaweed," policiju koja je odgovorna za najgora zverstva tokom Darfur genocida. http://www.foreignpolicy.com/articles/2011/12/27/the_worlds_worst_human_rights_observer
  15. ↑ "Sirijski aktivisti kritikuju vođu misije Arapske Lige", CNN, 28. decembar 2011, http://articles.cnn.com/2011-12-28/middleeast/world_meast_syria-opposition-al-dabi_1_ali-kushayb-local-coordinating-committees-syrian-opposition?_s=PM:MIDDLEEAST Arhivirano 2012-03-08 na Wayback Machine-u
  16. ↑ "Nasilje u drugom sirijskom gradu pred o?ima posetioca kontrolora Arapske Lige", The Guardian , 28. decembar 2011, http://www.guardian.co.uk/world/2011/dec/28/syria-egypt
  17. ↑ ?Interne regulacije Saveta Arapske Lige” . Model Arapske Lige . Ed Hejns, Winthrop University . 6. april 1998. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-06 . Pristupljeno 9 July 2008 .  
  18. ↑ ?Interne regulacije komiteta Arapske Lige” . Model Arapske Lige . Ed Hejns, Winthrop University. 6. april 1998. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-06 . Pristupljeno 9 July 2008 .  
  19. ↑ ?Interne regulacije generalnog sekretarijata Arapske Lige” . Model Arapske Lige . Ed Hejns, Winthrop University. 6. april 1998. Arhivirano iz originala na datum 2008-04-06 . Pristupljeno 9 July 2008 .  
  20. ↑ Gede 1991 : str. 208
  21. ↑ ?Arapska mirovna inicijativa, 2002” . www.al-bab.com. 1. oktobar 2005. Arhivirano iz originala na datum 2009-06-04 . Pristupljeno 9 July 2008 .  
  22. ↑ ??lan kuvajtskog parlamenta predla?e preme?tanje Arapske lige u Venecuelu” . AFP, via CaribbeanNetNews . 15. 1. 2009. . Pristupljeno 16. 1. 2009 .  
  23. ↑ Arab League Summit 2013
  24. ↑ Reuters.com
  25. ↑ 25,00 25,01 25,02 25,03 25,04 25,05 25,06 25,07 25,08 25,09 25,10 25,11 25,12 25,13 25,14 25,15 25,16 25,17 25,18 25,19 25,20 25,21 ?The World Factbook” . Arhivirano iz originala na datum 2016-11-24 . Pristupljeno 2015-04-28 .  
  26. ↑ ?Centralna organizacija za javnu mobilizaciju i statistiku” . Arhivirano iz originala na datum 2011-07-23 . Pristupljeno 2015-04-28 .  
  27. ↑ ?Official Egyptian Population clock” . Arhivirano iz originala na datum 2018-12-25 . Pristupljeno 2015-04-28 .  
  28. ↑ 28,00 28,01 28,02 28,03 28,04 28,05 28,06 28,07 28,08 28,09 28,10 28,11 28,12 28,13 28,14 (PDF) World Population Prospects, Table A.1 . 2008 revision. United Nations Department of Economic and Social Affairs. 2009. pp. 17- . Pristupljeno 2010-09-22 .  
  29. ↑ http://www.hcp.ma Official Moroccan Population clock
  30. ↑ http://www.cbs.gov.sd Arhivirano 2018-03-15 na Wayback Machine-u 2008 Sudanese census
  31. ↑ ?National Statistics Institute of Tunisia” . Arhivirano iz originala na datum 2015-09-04 . Pristupljeno 2015-04-28 .  
  32. ↑ ??????? ?????? ???????: ????????? 947.9 ????? - ????? ???????” . Alittihad.ae. Arhivirano iz originala na datum 2011-07-19 . Pristupljeno 16. 8. 2011 .  
  33. ↑ CIA World Factbook. July 2012 population estimate for Libya. https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ly.html Arhivirano 2016-12-24 na Wayback Machine-u
  34. ↑ ?PALESTINIAN TERRITORIES GAZA STRIP AND WEST BANK” . Arhivirano iz originala na datum 2012-05-25 . Pristupljeno 2012-05-25 .  
  35. ↑ ?Bahraini Census 2010 - ????? ???????? ????? ????????? 2010” . Arhivirano iz originala na datum 2018-07-22 . Pristupljeno 2015-04-28 .  

Vanjske veze [ uredi | uredi kod ]

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Arapska_liga&oldid=41433008