Anali frana?kog kraljevstva ( latinski : Annales regni Francorum ) ili Veliki lor?ki anali ( latinski : Annales Laurissenses maiores , nazvani tako po manastiru Lorschu ) naslov je srednjovekovne latinske hronike napisane u karolin?koj Frana?koj , u kojoj se, po godinama, opisuju događaji u frana?koj monarhiji, po?ev od smrti majordoma Karla Martela 741. do po?etka krize pod Ludovikom Pobo?nim 829. godine. Njihov autor nije poznat, premda je Wilhelm von Giesebrecht izneo tezu da je Arno od Salzburga napisao jedan stari odeljak Velikih lor?kih anala koji je sa?uvan u primerku koji se nalazi u manastiru Lorschu. Veruje se da je Anale sastavilo vi?e razli?itih autora i da su zatim ti zasebni odeljci sakupljeni u jednu zbirku. ^[1] Izvrsno poznavanje dvorskih prilika sugeri?e da su Anale napisale osobe koje su bile bliske frana?kom vladaru, a njihovo po?etno oklevanje da komentari?u frana?ke poraze ukazuje na to da se radi o zvani?nom dokumentu u slu?bi frana?ke propagande. ^[2] Premda je hronika obojena jasnom pristrasno??u u korist Franaka, ona je ipak jedan od najva?nijih izvora za vojnu i politi?ku istoriju u doba vladavine Karla Velikog .

Rukopisni primerci Anala mogu se razvrstati u pet klasa, na temelju dodataka teksta i njegovih prerada. ^[3] Hronika je bila nastavljena i inkorporirana u zapadnofrana?ke Bertinove anale (Annales Bertiniani) i u isto?nofrana?ke Fuldenske anale (Annales Fuldenses) i Ksantenske anale (Annales Xantenses) .

Sadr?ina [ uredi | uredi kod ]

U Analima se daje kratak opis svakog događaja koji se desio u određenoj godini (nekoliko je izostavljeno), pri ?emu se posebna pa?nja posve?uje delovanju karolin?ke monarhije, po?ev od stupanja na presto Pipina Malog nakon zbacivanja merovin?kog kralja Hilderika III . Zna?ajno su mesto dobili i vojni pohodi koje su preduzeli karolin?ki vladari, pri ?emu se njihove akcije opravdavaju potrebom o?uvanja mira i osvajanja u ime ?irenja hri??anske vere . I zbacivanje merovin?ke dinastije prikazano je na na?in da se opravda prelaz kraljevske vlasti s jedne dinastije na drugu uz nagla?avanje privr?enosti Karolinga frana?kim tradicijama i odobrenju pape Zaharija . ^[4]

Od tri kralja ― Pipina, Karla Velikog i Ludovika Pobo?nog ― u najvi?e su detalja prikazani Karlovi vojni pohodi, pri ?emu se opisuju njegove pobede nad Saksoncima , Bretoncima i drugim narodima. Prikaz Karlovog pohoda na Saksonce zna?ajan je i zato ?to se u njemu donosi jedan od tek nekoliko postoje?ih opisa Irminsula , va?nog ali zagonetnog dela germanskog paganstva koje su Saksonci u to vreme praktikovali. Uni?tenje Irminsula zauzima va?no mesto u hronici i opisano je kao deo frana?kih pobeda nad "nefrana?kim" i nehri??anskim varvarima. Izvorni tekst ne spominje poraze koje je Karlo pretrpeo, kao ?to su bitka kod Roncesvallesa 778. (kasnije opevana u Pesmi o Rolandu ) i bitka kod Suntela 782. ^[5] U stvari, u Analima se bitka kod Suntela opisuje kao pobeda, premda su u njoj Saksonci zapravo naneli te?ak poraz Francima. ?utke se prelazi i preko zavere koju je 792. protiv Karla skovao Pipin Grbavi , kao i preko bilo kakvih pogre?nih postupaka Karla Velikog. Međutim, revidirani tekst uklju?uje i ove događaje, pri tom zadr?avaju?i op?tu naklonost prema frana?kom caru, koji je predstavljen kao vojni?ki vođa bez premca.

Ludovik Pobo?ni, sin Karla Velikog, retko je prikazan u boju, ve? uglavnom kao naredbodavac koji druge ?alje u bitku ili, pak, kao neko ko pregovara o miru. Kontrast između Ludovika i njegova oca sasvim je jasan. Dok su raniji kraljevi bili nepokolebljivi, prikazani kao bolji od svojih neprijatelja, ?ak i u porazima (u prerađenom tekstu), dotle je Ludovik prikazan kao ?ovek koji vojnu mo? delegira drugima, otprilike onako kako su na po?etku Anala bili prikazani merovin?ki kraljevi. ^[5] ?uda poma?u Karlu i njegovim ljudima, a milost bo?ja vodi ga u pobedu; Ludovika uglavnom okru?uje zla kob, kao, na primer, znamenje u zvezdama koje navodno predskazuje poraz njegove vojske od strane Aissona te iznenadni pad drvene konstrukcije na njega 817. godine.

Delovi hronike koji opisuju događaje u 9. veku sve su vi?e ispunjeni upe?atljivim prirodnim pojavama, ?udnim de?avanjima i ?udesima. Osim neobi?nih prirodnih pojava, kao ?to je pomra?enje , po?inju se bele?iti i natprirodne pojave, obi?no u vezi s gotovo ritualnim godi?njim bele?enjem redovne smene Bo?i?a i Uskrsa . Nebeska vatra je 823. uni?tila 20-ak sela, a istovremeno je neka neimenovana devojka navodno zapo?ela svoj trogodi?nji post .

Scholzovo zanimanje za ?udne pojave smatra se odrazom verovanja u bo?ansko proviđenje koje kontroli?e istoriju. ^[6] Mnoga od najgorih znamenja idu zajedno sa sve ve?im nezadovoljstvom Ludovikom Pobo?nim, koje se odmah nakon zavr?etka hronike prelilo u građanski rat između Ludovika i njegovih sinova. Va?nu ulogu igra i bo?ja intervencija putem sveta?kih mo?tiju , pri ?emu se spominje Hilduinov prenos mo?tiju Sv. Sebastijana u manastir Sv. Medarda te Einhardov prenos mo?tiju Svetih Marcelina i Petra u Frana?ku. Anali predstavljaju jedino svedo?anstvo o tome da je Karlo Veliki posedovao slona , po imenu Abul-Abbas , uz njegov spomen kod Einharda, koji ga preuzima iz ove hronike. Ovog je slona Karlu Velikom, uz druge darove, poklonio abasidski kalif Harun al-Rashid , ?to svedo?i o nastojanju da se u to doba stvori abasidsko-karolin?ki savez , o kome u Analima postoje tek naznake. ^[7]

Rukopisi [ uredi | uredi kod ]

Anali frana?kog kraljevstva sa?uvani su u vi?e verzija, u rukopisima prepisivanim ?irom Frana?kog carstva, iako nijedan od njih ne predstavlja izvorni primerak. ^[8] Svaka verzija ima svoja karakteristi?na obele?ja, na temelju kojih je Friedrich Kurze sve rukopise razvrstao u pet klasa. ^[3] Taj sistem se i dan-danas koristi, pri ?emu su klase ozna?ene slovima od A do D, dok klasa E okuplja rukopise s prerađenim tekstom.

• Tekstovi u klasi A zavr?avaju se sa 788. godinom, a na?li su odraza i u jednom od prvih modernih likovnih prikaza Anala , u Canisiusovom delu Francicorum Annalium fragmentum iz 1603. godine. Canisius u svoju sliku uklju?uje i razdoblje sve do 793. godine, pa Rosamond McKitterick navodi da je rukopis prvobitno zaista dosezao do te godine. ^[9] Ovi su rukopisi danas izgubljeni.
• Tekstovi klase B idu najdalje do 813. godine. Kurze prime?uje da je neki od tih rukopisa koristio Regino od Pruma u svojoj Hronici . ^[10]
• Tekstovi klase C pokrivaju vreme do 829. godine i sadr?e razli?ite dodatke kojih nema u klasama A i B, pa ih Kurze deli na vi?e grupa, u zavisnosti od toga koji se jo? tekstovi nalaze u istim kodeksima kao i oni, npr. Knjiga frana?ke istorije .
• Tekstovi klase D poti?u od jednog potpunog primerka Anala , premda McKitterick prime?uje da sami izdanci tog izvornog rukopisa ?esto nisu potpuni. ^[11] I ovde se u tekstu nalaze dodaci kojih nema u rukopisima ostalih klasa, uklju?uju?i i spomen Pipina Grbavog. Prerađeni tekstovi temeljeni su na nekom rukopisu iz klase D.
• U klasu E spadaju rukopisi s prerađenim tekstom Anala i daleko su najbrojniji. Oni se ?esto nalaze u istom kodeksu s Einhardovim ?ivotopisom Karla Velikog , pa se delom i zbog toga ponekad veruje da je i Anale napisao Einhard, a hronika se naziva Analima za koje se ka?e da u Einhardovi ( Annales qui dicuntur Einhardi ). ^[12] U prerađenom tekstu ispravljen je latinitet izvornika, a opisi mnogih događaja znatno su pro?ireni. Ve?e prerade idu do 801. godine, a manje stilske promene sve do 812. godine.

Autorstvo [ uredi | uredi kod ]

Premda nije poznato na koliko bi odeljaka trebalo podeliti Anale , nema sunje da su napisani u barem ?etiri faze, koje otprilike odgovaraju razdobljima za godine 741?795, 796?807, 808?819. i 820?829. ^{[1] [13]} Uz to, nepoznati prerađiva? sastavio je prerađeni tekst negde tokom tre?e faze. Identitet autora nije poznat, osim autora ?etvrtog dela, ali se veruje da je hroniku sastavila grupa klerika bliskih karolin?kom dvoru. ^[14]

Prvi deo (741?795) [ uredi | uredi kod ]

Za razdoblje od 741. do 768. Anali se preklapaju s nastavlja?ima Fredegarove hronike . Zbog toga su neki nau?nici, kao npr. Scholz, izneli tezu da se i sami Anali temelje na Fredegarovom nastavku do 768. godine, a nakon toga na manjim hronikama za period od 787. do 793. godine. ^[1] S druge strane, McKitterick smatra da je verovatnije da se Fredegarov nastavak i manje hronike temelje na Analima frana?kog kraljevstva , koji su od svih tih hronika najuređeniji i najprecizniji. ^[15] Nijednom od ove dve teorije ne implicira se da je opise sastavio neki savremenik. Događaji u ovom razdoblju opisuju se ?turo, s tim da uklju?uju konvencionalno spominjanje Uskrsa i Bo?i?a, ?to se nastavlja do kraja hronike.

Autor ovog dela nije poznat. Scholz veruje da ga je sastavilo vi?e autora u kraljevskoj kapeli. ^[14] Pretpostavlja se da je događaje nakon 795. godine opisao drugi autor; to nije pouzdano utvrđeno, ali 795. je najkasnija od predlo?enih godina.

Drugi deo (796?807) [ uredi | uredi kod ]

Za razliku od prvog dela, događaje u drugom delu prikazao je neki njihov savremenik, i to s vi?e detalja. Uzimaju?i u obzir to, kao i ?injenicu da je delo tematski i dalje usredsređeno na Karla Velikog, opet se ?ini verovatnim da su ga napisali klerici u kraljevskoj kapeli, budu?i da nema mnogo drugih ljudi koji su mogli imati pristupa takvoj vrsti informacija. Ipak, identitet tih autora ostaje nepoznat.

Tre?i deo (808?819) [ uredi | uredi kod ]

Ovaj deo, kao i ?etvrti, takođe opisuje savremene događaje. Scholz prime?uje sve elokventniji jezik koji se koristi po?ev od ovog dela. ^[14] Negde u ovo vreme svoj rad zapo?eo je i priređiva? prerađenog teksta ranijih delova Anala , koji je i latinski jezik u tim prethodnim delovima pobolj?ao i doveo u sklad s latinitetom kori?tenim u tre?em i ?etvrtom delu, a takođe je dodao i nove delove pro?iruju?i tekst tamo gde je bio previ?e ?tur, opet koriste?i bolji latinski karakteristi?an za tre?i i ?etvrti deo. Zbog toga se veruje da je taj priređiva? pripadao ovoj tre?oj grupi autora ili da je barem bio povezan s njom.

?etvrti deo (809?829) [ uredi | uredi kod ]

Ovaj deo se iznenada zavr?ava opisom događaja iz 829. godine i zbog toga se dovodi u vezu s Hilduinom . ^[16] Teorija o njegovom autorstvu temelji se na ?injenici da je Hilduin bio uklju?en u prvi građanski rat između Ludovika Pobo?nog i njegovih sinova 830. godine. ^[17] Te godine napustio je carevu slu?bu i prklju?io se ustanku koji su pokrenuli njegovi sinovi te je naposletku bio prognan, ?to bi moglo objasniti iznenadan zavr?etak hronike. Njegovo rastu?e neraspolo?enje prema Ludoviku slagalo bi se s prikrivenom negativno??u kojom se taj car slika u kasnijim odeljcima Anala a koja izvire iz bledih pohvala caru te iz bele?enja raznih lo?ih znamenja i katastrofa. Osim toga, među događajima iz 826. spominje se Hilduinov prenos sveta?kih mo?tiju, a među onima iz 827. i Einhardov prenos. Bele?enje ova dva nebitna događaja bilo bi jasnije da je Hilduin zaista autor ?etvrtog dela, budu?i da je i sam u?estvovao u oba.

Prerađeni tekst [ uredi | uredi kod ]

Veruje se da je prerađeni tekst Anala priređen nakon smrti Karla Velikog 814. godine, ali pre no ?to je Einhard napisao svoj ?ivotopis Karla Velikog , u kome se nalaze odrazi prerađenih Anala i koji je napisan najkasnije 833. ^[18] Prerađeni tekst pokriva razdoblje od 741. do 812. godine, te dodaje razli?ite detalje i modifikuje izvorni jezik i stil. ^[12] Leopold von Ranke izneo je tezu da je priređiva? te verzije Anala bio Einhard, pa se ta verzija ?esto i zove Anali za koje se ka?e da su Einhardovi ( Annales qui dicuntur Einhardi ). ^[12] Međutim, iako nisu predlo?ena druga imena, ni Einhard se ne mo?e sa sigurno??u smatrati autorom prerađenih Anala . ^[12]

Nastavci [ uredi | uredi kod ]

Anali frana?kog kraljevstva nastavljeni su opisom događaja nakon 829. godine u tri ve?e hronike: u Bertinovim analima ( Annales Bertiniani ), Fuldenskim analima ( Annales Fuldenses ) i Ksantenskim analima ( Annales Xantenses ). Bertinovi anali opisuju događaje u Zapadnoj Frana?koj od 830. do 882. i predstavljaju neposredan zvani?an nastavak Anala frana?kog kraljevstva . Fuldenski anali slu?e se Analima frana?kog kraljevstva kao temeljem za događaje do 829. godine, a zatim nastavljaju opis de?avanja vezanih za Isto?nu Frana?ku sve do 901. godine. Ksantenski anali obrađuju period od 832. do 873. godine i uglavnom su nezavisni od druga dva nastavka.

Latinski tekst hronike [ uredi | uredi kod ]

• Canisius, Heinrich (1603). ?Francicorum Annalium fragmentum '(klasa A)'” . Antiquae Lectiones . 3. .  
• Annales regni Francorum '(klasa C)' . 3 . The Latin Library .  
• Kurze, Friedrich (1895). ?Annales regni Francorum” . Scriptores rerum Germanicarum in usum scholarum separatim editi ( Monumenta Germaniae Historica ) . Hanover. Arhivirano iz originala na datum 2013-07-22 . Pristupljeno 2015-01-04 .  

Reference [ uredi | uredi kod ]

Literatura [ uredi | uredi kod ]

• Boyd, Kelly (1999). Encyclopedia of Historians and Historical Writers . Rutledge.  
• McKitterick, R. (2008). Charlemagne . Cambridge: Cambridge University Press . ISBN   978-0521716451 .  
• McKitterick, R. (2004). History and Memory in the Carolingian World . Cambridge: Cambridge University Press . ISBN   978-0521534369 .  
• McKitterick, R. (2000). ?The Illusion of Royal Power in the Carolingian Annals”. The English Historical Review (Oxford: Oxford University Press ) 114 (460) : 1?20.  
• Monod, Gabriel (1895). ?Hilduin et les Annales Einhardi”. Melanges Julien Havet . Paris: E. Leroux. str. 57?65.  
• Scholz, B. (1972). Carolingian chronicles: Royal Frankish annals and Nithard's Histories . University of Michigan Press . ISBN   978-978-0472061860 .