Aleksej fon Javlenski
(
rus.
Алексей Георгиевич Явленский
,
nem.
Alexej von Jawlensky
, 25. mart 1864. ili
1865
,
Tor?ok
,
Rusija
?15. mart
1941
,
Visbaden
) bio je
ruski
slikar
i jedan od predvodnika pokreta
Ekspresionizma
.
Bio je aktivan u Nema?koj od
1896
. gde se pridru?io
Novom umetni?kom udru?enju u Minhenu
(
Neue Kunstlervereinigung Munchen
) i kasnije grupi
Plavi jaha?
(
Der Blaue Reiter
).
Javlenski je rođen kao peto dete Georgija Nikiforovi?a Javlenskog i Aleksandre Petrove Medvedeve. Sa svojih ?esnaest godina on je ?iveo sa familijom u
Moskvi
sa ciljem da postane oficir i otkrio je ljubav prema slikarstvu i na svetskoj izlo?bi
1880.
prvi put se susreo sa modernom umetno??u i po?eo je kao autodidakt svoje slikarske i crta?ke sposobnosti razvijati redovnim posetama u
Galeriji Tretjakov
.
Kao oficir u ruskoj gardi u po?etko u rangu ?tabskog kapetana bio je preme?ten u
Sankt Peterburg
i postao u?enik
Ilje Rjepina
na petersbur?koj akademiji koju je pose?ivao od
1889.
?
1896.
1896.
/
97.
ostavlja vojni?ko zvanje i posve?uje se slikarstvu i upoznaje
Marijanu fon Verefkin
i ?eni se sa njom
1922.
godine i odlazi u
Minhen
gde u slikarskoj ?koli
Antona A?bea
upoznaje
Vasilija Kandinskog
.
1902.
dobio je sina koji je kasnije takođe postao slikar. Posle
realizma
koji je gajio u prvo vreme u Minhenu slikao je u stilu
Vinsenta van Goga
dok nije po?eo da radi pod uticajem
francuskih ekspresionista
kako je radio sve do izbijanja
Prvog svetskog rata
.
1909.
osnovao je među ostalima i sa
Vasilij Kandinskim
,
Adolfom Erbslohom
,
Gabrijelom Minter
,
Marijanom von Verefkin
i drugih ?Novo umetni?ko udru?enje Minhen“ koje je prethodilo kasnijem ?
Plavom jaha?u
“ koji su osnovali
Vasilij Kandinski
i
Franc Mark
i kojem je Javlenski vrlo brzo pristupio.
1914.
morao je Javlenski da napusti Nema?ku i nastanio se u
?vajcarskoj
. Tu je radio ?Varijacije za temu za pejsa?e“.
1924.
Osnovao je sa
Vasilij Kandinskim
,
Paulom Kleom
i
Lionelom Fajnigerom
grupu ?Plave ?etvorice“ koja je izlagala u
Nema?koj
i
SAD
.
1937.
godine je 72 njegova dela progla?eno za ?degenerisanu umetnost“ od strane nacista koja su posthumno izlagana u
Dokumenta Kasel
1955.
godine u
Kaselu
.
1934.
godine je izgubio nema?ko dr?avljanstvo.
Umro je
1941.
godine u
Visbadenu
i sahranjen je na ruskopravoslavnom groblju u
Visbadenu
. Posmrtni govor je odr?ao njegov dugogodi?nji prijatelj
Adolf Erbsloh
.
