• 1. 1. - U Ni?u otvorena zgrada dana?njeg Narodnog pozori?ta .
• 1. 1. - U gara?i u Palo Altu osnovan Hewlett-Packard .
• 3. 1. - ?panski građanski rat : Bitka na Segreu , niz okr?aja od pro?log aprila, okon?ava se nacionalisti?kom pobedom.
• 5. 1. - Tito dobio mandat od Kominterne da formira CK KPJ .
• 5. 1. - Poljski ino. ministar Jozef Beck posetio Hitlera na Berghofu : od Poljske se tra?i Danzig u zamenu za garanciju granica.
• 5. 1. - 4. 2. - Bitka kod Valsequilla , republikanska ofanziva na zapadu zemlje, poku?aj diverzije za nacionalisti?ku Katalonsku ofanzivu .
• 6. 1. - Naturwissenschaften objavljuje dokaze da je Otto Hahn postigao nuklearnu fisiju .
• 10. 1. - Kona?ni rezultati jugoslovenskih izbora pro?log meseca: Stojadinovi?eva lista 306 mandata, Ma?ekova 67.
• 10. 1. - Otkriven asteroid 2348 Michkovitch (astronom Miodrag B. Proti? ).
• 10. 1. - Inaugurirana Nova Rajhskancelarija u Berlinu.

• 11. 1. - Susret Mussolini - Chamberlain u Rimu - uzaludna nada da bi Mussolini mogao uticati na Hitlera.
• 13. 1. - Prikazan film Son of Frankenstein .
• 15. 1. - Rezolucija Hrvatskog narodnog zastupstva (zastupnici izabrani pro?log meseca): odbija se saradnja sa "prividnim predstavni?tvom" (zbog izbornog nasilja), isti?e se pravo samoopredeljenja hrvatskog naroda, daje se puno poverenje Ma?eku za pregovore.
• 16. 1. - Prvi sastanak jugoslovenske skup?tine izabrane u decembru - poslanici Selja?ko-demokratske koalicije apstiniraju, a (srbijanska) Udru?ena opozicija i Jugoslovenska nacionalna stranka u?estvuju.
• 16. 1. - Po?to je ju?e objavila rat Velikoj Britaniji, IRA zapo?inje S-Plan , kampanju podmetanja bombi i sabota?a - 300 eksplozija i sedam mrtvih do marta 1940.
• 19. 1. - Italijanski ministar spoljnih poslova Galeazzo Ciano stigao u posetu Jugoslaviji, Stojadinovi?u nudi sever Albanije.
• 19. 1. - Nema?ka ekspedicija na Tibet sti?e u Lhasu - ostaju na Tibetu do avgusta.
• 19. 1. - Nema?ka ekspedicija na ?elu sa kapetanom Ritscherom sti?e do Antarktika , istra?uju podru?je koje nazivaju Nova ?vabija a nalazi se unutar Zemlje kraljice Maud koju su Norve?ani upravo prisvojili.
• 20. 1. - Hjalmar Schacht smenjen s polo?aja predsednika Rajhsbanke, nakon ?to je upozorio Hitlera na ogromnu dr?avnu potro?nju, deficit platnog bilansa, iscrpljivanje rezervi i pretnju inflacije nastale usled ubrzanog naoru?avanja i pripreme za rat ( ?etvorogodi?nji plan ). Ministar ekonomike Walther Funk preuzima i ovaj polo?aj.
• 23. 1. - ?ef Abwehra Wilhelm Canaris pustio dezinformaciju da ?e Nema?ka u februaru zauzeti Holandiju, kako bi odatle mogla napadati Britaniju - ovo izaziva promenu britanske politike.
• 24. 1. - Jak zemljotres u ju?no-centralnom ?ileu , oko 28.000 mrtvih.
• 26. 1. - ?panski građanski rat : tokom Katalonske ofanzive, Francove trupe uz pomo? Italijana zauzimaju Barcelonu .
• 26. 1. - Po?inje snimanje Gone with the Wind (do 1. jula).
• 27. 1. - Adolf Hitler naređuje Plan Z - ekspanzija mornarice.
• 29. 1. - Utakmica ?etvrtfinala Zimskog kupa Građanski - Hajduk u Zagrebu prekinuta zbog velike tu?e.
• 30. 1. - Hitlerov govor pred Rajhstagom: ako "jevrejski finansijeri izazovu rat protiv Nema?ke... rezultat ?e biti uni?tenje jevrejske rase u Evropi".

• 2. 2. - Mađarska se pridru?uje Antikominterna paktu (ratifikovano 24-og).
• 3 - 4. 2. - Petorica ministara Stojadinovi?evog kabineta podnelo ostavke ( Mehmed Spaho , D?afer Kulenovi? , Dragi?a Cvetkovi? , Miho Krek i Franc Snoj ), nakon ?ega i on daje ostavku. Mandat za novu vladu dobija Dragi?a Cvetkovi?.
• 4. 2. - Retirada : predsednik ?panske republike Manuel Azana pre?ao francusku granicu (dao ostavku 27-og); stotine hiljada republikanaca napu?ta zemlju.
• 5. 2. - Dragi?a Cvetkovi? obrazovao novu vladu.
• 5. 2. - Potres na Krku , materijalna ?teta u Omi?lju .
• 6. 2. - Britanski premijer Neville Chamberlain izjavljuje da ?e nema?ki napad na Francusku biti smatran kao napad na Britaniju.
• 7. 2. - 17. 3. - Londonska konferencija o Palestini: arapska delegacija ne ?eli sedeti u istoj sobi kao jevrejska, nema sporazuma, britanska vlada ?e u maju izdati Belu knjigu.
• 7 - 9. 2. - Bitka za Minorku: predao se republikanski garnizon na ostrvu Menorka .
• 9. 2. - Japanci se iskrcavaju na ostrvo Hainan i ubrzo ga osvajaju.
• 10. 2. - Umro papa Pio XI.
• 10. 2. - Okon?an Republikanski otpor u Kataloniji .
• 14. 2. - Porinut nema?ki bojni brod Bismarck (u slu?bi od avgusta 1940).
• 15. 2. - Premijera uticajnog westerna Stagecoach .
• 15. 2. - Mađarski premijer Bela Imredy dao ostavku nakon ?to su mu protivnici na?li jevrejskog pretka, sledi Pal Teleki (do 1941 ).
• 17. 2. - Hitler otvorio izlo?bu automobila u Berlinu na kojoj je predstavljena " Buba ".
• 23. 2. - 11. dodjela Oscara : najbolji film je You Can't Take It with You , ukupno dve nagrade od sedam nominacija, The Adventures of Robin Hood tri od ?etiri i Jezebel dve od pet.
• 23. 2. - Prvi let "Lete?eg broda" Boeing 314 Clipper između San Francisca i Hong Konga, redovno od kraja marta - putovanje u jednom pravcu traje ?est dana.
• 27. 2. - Francuska i Britanija priznale Frankovu vladu, sutradan i Jugoslavija.
• 28. 2. - Prvi broj " Politikinog zabavnika ".

• 1. 3. - Presuda ?lanovima razbojni?ke dru?ine Petra Bla?evi?a - Petraka u ?apcu: ?est smrtnih kazni, dve do?ivotne robije, 18 vremenskih kazni i 8 oslobođenih. ^[1]

• 2. 3. - Kardinal i papin dr?avni sekretar Eugenio Pacelli izabran na tre?em glasanju za papu; uzima ime Pio XII. , slu?i?e do 1958 .
• 3. 3. - Mahatma Gandi po?inje post protiv britanske vlasti u Indiji.
• 4 - 7. 3. - ?panska republika: pobuna nekomunisti?kih republikanaca u Kartaheni kojoj se pridru?uje i nacionalisti?ka peta kolona - ugu?ena je ali republikanska flota be?i u Bizertu u Tunisu.
• 5. 3. - Republikanski general Segismundo Casado izvodi antikoministi?ki pu? protiv premijera Negrina , vlast preuzima Nacionalni savet odbrane, dolazi do sukoba sa komunistima 7 - 12. 3. u Madridu.
• ca. 6. 3. - Ministarstvo fizi?kog vaspitanja naroda KJ odlu?ilo da ne odobri ?enski fudbal, jer je "?tetan po ?enine organe". ^[2]
• 7. 3. - Nakon smrti rumunskog patrijarha i premijera Mirona , novi premijer je Armand C?linescu (do septembra), protivnik Gvozdene garde i pristalica zapadnih demokratija. Za patrijarha ?e u julu biti izabran Nicodim Munteanu (do 1948).
• 10. 3. - Izjava premijera Cvetkovi?a povodom hrvatskog pitanja: treba ra?unati sa posebnim narodnim individualiteom "izvesnih krajeva na?e domovine".
• 10. 3. - Kriza u ?e?ko-Slova?koj : savezni predsednik Hacha je smenio slova?kog premijera Tisa , u Bratislavu je poslata vojska - Tiso sti?e u Berlin tri dana kasnije.
• 10 - 21. 3. - XVIII kongres SKP(b) , prvi posle Velike ?istke , potvrđena Tre?a petoletka, izra?eno razo?aranje u zapadne demokratije i njihovo neprihvatanje kolektivne sigurnosti (slede?i kongres tek 1952).
• mart - Okon?ana Arapska pobuna u Palestini (1936?1939) .

• 14. 3. -   Slova?ka uve?e progla?ava nezavisnost od ?e?ko-Slova?ke - Jozef Tiso je premijer (od oktobra predsednik, do 1945), koji se o svemu dogovorio sa Hitlerom (alternativa je bila mađarska okupacija).
• 15. 3. - Njema?ke trupe okupiraju ?e?ku i Moravsku nakon ?to je predsednik Emil Hacha rano ujutro prinuđen da potpi?e dokument kojim "pouzdano stavlja sudbinu ?e?kog naroda u Firerove ruke". Slova?ka Republika "tra?i" nema?ki protektorat i dobija ga.
• 15. 3. -   Karpatska Ukrajina progla?ava nezavisnost, Mađari odmah ulaze.
• 15. 3. - Demonstracije u Beogradu povodom događaja u ?ehoslova?koj ("Brani?emo zemlju!").
• 16. 3. -   Hitler u Pragu proglasio Protektorat ?e?ka i Moravska . Protektor ?e biti Konstantin von Neurath (do 1943).
• 16. 3. - Mađarska anektirala Karpato-Ukrajinu.
• mart - Vlatko Ma?ek odr?ava veze sa Italijom (posrednici grof Bombelles i ?lan HSS Amedeo Carnelutti), pominju se mogu?nost ustanka i dr?avnog saveza sa Italijom.
• 17. 3. - 9. 5. - Bitka za Nanchang na jugoistoku Kine, Japanci zauzeli grad 27. 3..
• 18. 3. - Konstitutivni sastanak CK KPJ u Boh. Bistrici - Tito generalni sekretar, Edvard Kardelj , Franc Lesko?ek , Miha Marinko , Josip Kra? , Milovan đilas , Aleksandar Rankovi? . Iz partije isklju?eni komunisti uhap?eni i optu?eni u SSSR ("trockisti"), kao i "frakciona?i" (npr. Petko Mileti? ).
• 18. 3. - U beogradskom Muzeju kneza Pavla otvorena izlo?ba "Sto godina francuskog slikarstva".
• 19. 3. - Franko poru?io novim madridskim vlastima da prihvata samo bezuslovnu predaju.
• 22. 3. - Litvanija nakon ultimatuma predala Memelsku oblast Nema?koj.
  • Povr?ina Nema?ke iznosi 583.370 kv.km a broj stanovnika, prema popisu iz maja (→ de ), iznosi 79.375.281 (bez Memela, sa jo? oko 150.000) - ovome treba dodati ?e?ki protektorat (49.363 kv. km i 7,4 mil. stanovnika). Drugi Rajh je 1910. imao 540.858 kv. km i 64.925.993 stanovnika.

• 23. 3. - Trgova?ki sporazum Rumunije i Nema?ke - dominacija nad rumunskom privredom, rumunska p?enica i nafta za nema?ku vojnu opremu.
• 23 - 31. 3. - Slova?ko-mađarski rat ("Mali rat") - ugovorom iz aprila, Mađari dobijaju 1.697 km² na istoku Slova?ke.
• 25. 3. - Italijanski ultimatum Albaniji .
• 26. 3. - Frankove snage po?inju Poslednju ofanzivu građanskog rata.
• 26. 3. - Nakon ostatka Bohemije-Moravske i Prag prelazi na vo?nju desnom stranom .
• 28. 3. - Francisco Franco zauzima Madrid , ostaje na vlasti do smrti 1975 .
• 28. 3. - Ameri?ki avanturista Richard Halliburton se poslednji put javlja sa kineske d?unke kojom je ?eleo preploviti Pacifik.
• 31. 3. - Anglo-francuske garancije Poljskoj .
• 31. 3. - Nacionalisti zauzimaju Almeriju, Mursiju i Kartahenu, ?ime stavljaju pod kontrolu ?itavu ?paniju.

• 1. 4. - Francisco Franco progla?ava kraj ?panskog građanskog rata .
• 3- 4. 4. - Razgovori Cvetkovi?a i Ma?eka u Zagrebu - postignuta saglasnost.
• 4. 4. - Potpisan anglo-poljski ugovor o pomo?i.
• 4. 4. - "Mali rat" okon?an potpisivanjem mira, Mađarska uzela jedan pojas na istoku Slova?ke.
• 4. 4. - Ira?ki kralj Ghazi I poginuo u prometnoj nesre?i (javno mnenje sumnji?i Britance, zbog kraljevih pretenzija prema Kuvajtu i simpatija prema Nema?koj), na prijestolje stupa trogodi?nji Fejsal II , tre?i i posljednji ira?ki kralj (do 1958 ); regent je 'Abd al-Ilah .
• 4. 4. - Glenn Miller i orkestar snimili Moonlight Serenade , izdata slede?eg meseca.
• 7. 4. (Veliki Petak) - Italijanska invazija Albanije .

• 11. 4. - Mađarska napu?ta Dru?tvo naroda.
• 11. 4. - Okon?ana Italijanska okupacija Majorke .
• 12. 4. -   Albanska ustavotvorna skup?tina proglasila personalnu uniju sa Italijom i Viktora Emanuela III za kralja Albanije), premijer je Shefqet Verlaci (sledi poja?anje albanske, pa i bugarske iredente u Jugoslaviji).
• 13. 4. - Anglo-francuske garancije Rumuniji i Gr?koj .
• 14. 4. - Ruzveltovo pismo Hitleru, u kome ga, između ostalog, pita da li je voljan garantovati da ne?e napasti navedene nezavisne zemlje [1] .
• 14. 4. - Objavljen Steinbeckov roman The Grapes of Wrath .
• 14. 4. - Izgorio luksuzni hotel "Plitvice", ^[3] 11. 5. izgorjelo i kupali?te, sumnjalo se na podmetnuti po?ar.
• 18. 4. - Sovjetski Savez predla?e Britaniji i Francuskoj "mirovni front" za otpor agresiji, koji bi garantovao integritet Poljske, London odbija 8. 5..
• 18. 4. - Luksuzni francuski brod Paris zapalio se i potonuo u luci Le Havre (le?i do 1947. kada je ise?en).
• 19. 4. - Jugoslovenski pisac i diplomata Ivo Andri? predao akreditive u Berlinu.
• 20. 4. - 24. 5. - Suixian?Zaoyan?ka bitka : japanska ofanziva u Hubeiu poni?tena kineskim protivnapadima.
• 21. 4. - Blizu Houstona posve?en spomenik San Jacinto , sa 172 m najvi?i zidani stub na svetu.
• 22. 4. - Jugoslovenski ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovi? u Veneciji razgovara sa italijanskom kolegom grofom ?anom .
• 25 - 27. 4. - Cincar-Markovi? u poseti Nema?koj (razgovor sa Hitlerom 26. 4.).
• 26. 4. - Britanija uvodi ograni?enu vojnu obavezu za starost od 20 i 21 godinu.
• 27. 4. - Potvrđena prva verzija Sporazuma između Cvetkovi?a i Ma?eka, ali ga knez Pavle ne prihvata (pominju se plebisciti u [delu] Bosanske krajine i Srema).
• 28. 4. - U govoru pred Rajhstagom, Hitler odbacuje Anglo-nema?ki pomorski sporazum iz 1935 . i Nema?ko-poljski pakt o nenapadanju iz 1934 . Tra?i povra?aj kolonija, Danzig i vezu sa Isto?nom Pruskom.
• 29. 4. - Vlada Narodnog fronta u ?ileu osnovala korporaciju CORFO (Korporacija za razvoj proizvodnje) za rekonstrukciju nakon zemljotresa i industrijalizaciju zemlje.
• 30. 4. - Johann Keks dao ostavku na ?elu udru?enja nema?ke manjine u Jugoslaviji Kulturbund (povla?enje starog rukovodstva pred pronacisti?kim "Obnoviteljima"), za naslednika je 6. avgusta izabran Sepp Janko .
• 30. 4. - Otvorena Svjetska izlo?ba u Njujorku, traje do oktobra 1940; slogan je "Zora novog dana". Televizija NBC zapo?inje emitovanje prikazuju?i predsednika Ruzvelta na izlo?bi.

• 1. 5. - Batman se prvi put pojavljuje u stripu.
• 3. 5. - Vja?eslav Molotov sovjetski inostrani komesar umesto Litvinova (1939-49 i 1953-56).
• 8. 5. - Hrvatsko narodno zastupstvo preti internacionalizacijom Hrvatskog pitanja.
• 10 - 15. 5. - Knez Pavle i kneginja Olga u poseti Italiji (kao gosti italijanskog kraljevskog para); 11-og prisustvuju mornari?kim manevrima u Napuljskom zalivu.
• 10. 5. - Osve?enje temelja Hrama Svetog Save u Beogradu.
• 11. 5. - 15. 9. - Bitke kod Halkin Gola između Sovjeta i Japanaca na granici Mand?urije i Mongolije.
• 13. 5. - "Putovanje prokletih": brod St. Louis kre?e iz Hamburga sa 937 jevrejskih izbeglica prema Kubi - ne?e ih primiti ni tu ni u SAD i Kanadi.
• 14. 5. - Petogodi?nja Peruanka Lina Medina rodila dete.
• 15. 5. - U Brandenburgu otvoren ?enski koncentracioni logor Ravensbruck .
• 15. 5. - U Velikoj Britaniji prikazan film Goodbye, Mr. Chips .
• 17. 5. - Britanska vlada izdaje MacDonaldovu Belu knjigu - napu?tena ideja podele Palestine , znatno ograni?eno jevrejsko useljavanje.
• 18. 5. - Fudbalska utakmica na BSK-ovom stadionu u Beogradu: Jugoslavija - Engleska 2:1.
• 20. 5. - Katastrofalna poplava u Beloj Palanci , 17 mrtvih.
• 21. 5. - U Njema?koj je prvi put dodijeljen Kri? ?asti njema?ke majke : za bron?ani je potrebno barem ?etvero djece, za zlatni osmero (procijenjeno 4,7 milijuna dobitnica do 1941).
• 22. 5. - U Berlinu potpisan 10-godi?nji " ?eli?ni pakt ", vojni savez Nema?ke i Italije - Italijanima je obe?ano da rata ne?e biti jo? tri godine.
• 22. 5. - Kod Vu?itrna ubijen vođa razbojni?ke bande Idriz Azirovi?. ^[4]
• 23. 5. - Hitler saop?tio vojnom vrhu da je odlu?io napasti Poljsku .
• 23. 5. - Britanski parlament usvojio plan za nezavisnu Palestinu do 1949 , zajedni?ku za Jevreje i Arape.
• 23. 5. - Potonu?e ameri?ke podmornice Squalus : stradalo je 26 ljudi, a 33 je spa?eno putem McCannove spasila?ke komore.
• 26. 5. - Dogovor ?ano - Karneluti (Ma?ekov izaslanik) - hrvatska pobuna pra?ena Ma?ekovim zahtevom za italijanskom intervencijom bi dovela do nezavisne Hrvatske, sa zajedni?kim ministarstvima odbrane i spoljnih poslova sa Italijom i mogu?om personalnom unijom (Ma?ek nije potpisao tekst ovog sporazuma).
• 28. 5. - Pojavio se jugoslovenski strip " Zigomar ".
• 28. 5. - Otvoren jugoslovenski paviljon na njujor?koj izlo?bi, gradona?elnik La Guardia dr?i govor na srpskohrvatskom ^[5] .
• 29. 5. - Na izborima u Mađarskoj ubedljivo pobedila vladaju?a krajnje desna Partija mađarskog ?ivota , druga je Partija strelastog krsta .
• maj/jun - Velike poplave u Jugoslaviji, npr. Kupa kod Karlovca 872 cm. ^[6]

• 1. 6. - Britanska podmornica HMS Thetis potonula tokom testa sa 99 ljudi (bi?e izvu?ena i na kraju potopljena 1943. kao HMS Thunderbolt).
• 1 - 5. 6. - Knez namesnik Pavle Karađorđevi? u zvani?noj poseti Berlinu ; 2. 6. priređena velika vojna parada.
• 7. 6. - Nakon Kanade, britanski kraljevski par stigao u posetu SAD.
• 9. 6. - Olimpijske igre 1944. dodeljene Londonu (bi?e odr?ane 1948. ).

• 9- 10. 6. - Zemaljsko savetovanje KPJ u Tacenu kod Ljubljane.
• 11. 6. - Papa primio u Vatikanu ?panske falangiste, pozdravio ih kao "drage sinove crkve i branioce civilizacije", podario je blagoslov generalisimu Franku.
• 14. 6. - Tjencinski incident - Japanci blokirali britansku koncesiju u kineskom Tianjinu povodom spora oko izru?enja osumnji?enih ubica, tokom leta dolazi do opasne krize.
• 15. 6. - Francuska podmornica Phenix nije izronila tokom ve?bi pored Vijetnama - stradao 71 ?ovek.
• 17. 6. - Eugen Weidmann je poslednja osoba javno pogubljena u Francuskoj.
• 20. 6. - Osnovan SS-Heimwehr Danzig .
• 23. 6. - Sijam (/Sajam/) prvi put menja ime u Tajland ( Ratcha Anachak Thai - "Kraljevina Tajland").
• 24. 6. - Prvo putovanje "Lete?eg broda" Boeing 314 Clipper preko Atlantika, između Southamptona i Port Washington, New York , sa tri stanice između.
• 28. 6. - Proslava 550 godina od Kosovske bitke.

• 29. 6. - Umro Mehmed Spaho , najistaknutiji muslimanski politi?ar u Jugoslaviji. Na ?elu JMO ga nasljeđuje D?afer Kulenovi? .
• 29. 6. - Turska anektirala Dr?avu Hataj (Aleksandreta), ranije deo Sirije.
• 29. 6. - Predstavljen traktor Ford 9N sa Fergusonovim sistemom ka?enja u tri ta?ke, budu?i standard.

• 30. 6. - Stefan Kraft, stari lider nema?ke manjine u Jugoslaviji (" Kulturbund "), smenjen s ?ela Saveza nema?kih kreditnih i gospodarskih zadruga (pobeda pronacisti?kih "Obnovitelja").
• 30. 6. - Procenjeni broj stanovnika Kraljevine Jugoslavije iznosi 15.596.000, ?etiri miliona vi?e nego u vreme ujedinjenja. ^[7]

• 2. 7. - Bitke kod Halkin Gola : Japanci napadaju, bez uspeha.
• 4. 7. - Lou Gehrig se zbog bolesti povla?i iz bejzbola (→ ALS ).
• 6. 7. - U Nema?koj zatvorena poslednja jevrejska preduze?a.
• 6. 7. - James Smith McDonnell osnovao McDonnell Aircraft (od 1967. McDonnell Douglas ).
• 14. 7. - Na 150. godi?njicu Pada Bastilje u Parizu defiluju i britanski vojnici.
• 19. 7. - ?trajk 3.000 rudara u Trep?a Mines Limited jer je odbijen novi kolektivni ugovor. ^[8]
• 22. 7. - Najvi?a temperatura u Beogradu 38 stepeni, pre pet dana bilo blizu 37, nema dovoljno vode. ^[9]
• 28. 7. - Automobil sa 12 putnika pao u provaliju kod Bjeluha blizu ?akora, petoro putnika poginulo na mestu.
• 30. 7. - Jugoslavija je prvak Europe u tenisu, nakon pobjede od 3:2 nad Njema?kom u Zagrebu.
• 30. 7. - Glavne sve?anosti kongresa Krista Kralja u Ljubljani, slu?i papin legat kardinal August Hlond.

• 1. 8. - Ma?ek je za otcepljenje Hrvatske uz pomo? Nema?ke ako Srbi ostanu uporni, makar to "zna?ilo i svetski rat" ^[10] .
• 1. 8. - Glenn Miller i orkestar snimili In the Mood .

• 1. 8. - Ustanovljena medalja "Zlatna zvezda" za Heroje Sovjetskog Saveza .
• avgust-septembar - Veliki ferganski kanal u Uzbe?koj SSR : kolhoznici grade 270 km za 45 dana. ^[11] Dogodine produ?en do Tad?i?ke SSR; Severni i Ju?ni ferganski kanal su građeni 1940-41, prinosi pamuka su udvostru?eni.
• 2. 8. - Einstein?Szilardovo pismo predsedniku Ruzveltu - nakon ?to je u Nema?koj otkrivena nuklerna fisija, SAD bi morale istra?iti proizvodnju atomske bombe (→ Projekat Menhetn ).
• 5. 8. - Las Trece Rosas : u Madridu streljano 13 mladih ?ena socijalistkinja (tokom saca de agosto je streljano i 43 mladi?a).
• 5. 8. - Ve?ba opasnosti iz vazduha odr?ana u Beogradu, Zemunu i Pan?evu. ^[12]
• 8. 8. - Po?inju velike trodnevne vojne ve?be u Britaniji, sa zamra?ivanjem gradova.
• 10. 8. - "Interkozma": razotkrivena prevara la?ne pariske firme koja je obe?avala lek za ?elavost Jugoslovenima koji pismom po?alju (tri) dlake ^{[13] [14]} . Na ?elu firme je jugoslavenski Nijemac Wilhelm Vilko Heger , ina?e ne?ak Ivana Andresa koji ovog mjeseca ulazi u novu vladu.
• 11. 8. - Trodnevni sastanak Ribbentrop - Ciano u Salzburgu: Italijani iznenađeni odlu?no??u Nema?ke da napadnu Poljsku.

• 12. 8. - Pretpremijera " ?arobnjaka iz Oza " u Viskonsinu (u Holivudu tri dana kasnije).
• 15. 8. - ?trajk u Trep?i: londonska direkcija zatvara rudnik. ^[15]
• avgust - Aime Cesaire objavio u jednom ?asopisu knjigu-poemu Cahier d'un retour au pays natal (→ Negritude ).
• 16. 8. - U KJ sukcesivno ulazi u opticaj novi kovani novac, srebrni od 20 i 50 dinara i aluminijum-bronzani od 50 para i 2 dinara. ^[16]
• 17. 8. - Objavljene uredbe o etatizaciji radio stanica Beograd i Zagreb. ^[17]
• 18. 8. - Nema?ka i SSSR sklopili trgova?ki ugovor.
• 18. 8. - Eutanazija dece u Tre?em rajhu : cirkular ministarstva unutra?njih poslova nala?e zdravstvenim radnicima da izveste o rođenjima mentalno i fizi?ki nesposobne dece; prisilna eutanazija ?e obuhvatiti i psihijatrijske pacijente, → Akcija T4 .
• 18. 8. - Proslava 25-godi?njice Cerske bitke: u Beogradu sve?ano do?ekane srpske ratne zastave na putu za Cer.
• 19. 8. - Tokom pregovora sa Sovjetima, Hitler naređuje Kriegsmarine -i da zapo?ne operacije Fall Weiss -a, plana invazije na Poljsku.
• 19. 8. - Navodni Staljinov govor Politbirou: rat na Zapadu je u sovjetskom interesu.

• 20. 8. - Sovjetsko-japanski pograni?ni sukobi , Bitke kod Halkin Gola : odlu?uju?a ?ukovljeva sovjetska ofanziva.
• 21. 8. - U Moskvi prekinuti pregovori sa anglo-francuskom misijom: pakt je nemogu? ako Poljska ne dopu?ta prolazak Crvene armije.
• 22. 8. - Hitlerov Obersalcber?ki govor komandantima Vermahta: su?tina rata na istoku nije samo zauzimanje teritorije ve? i fizi?ko uni?tenje neprijatelja.
• 22. 8. - Prvi put snimljena pesma You Are My Sunshine .
• 23. 8. - Pakt Ribbentrop-Molotov između SSSR-a i Njema?ke o nenapadanju, tajni dodatak o podjeli interesnih sfera u Isto?noj Evropi (Finska, Balti?ke dr?ave, Poljska, Rumunija)(modifikovan 28. 9. ).

• 24. 8. - Na Brdu kod Kranja izdato zvani?no saop?tenje o sporazumu Cvetkovi?-Ma?ek (nakon ?ega Cvetkovi? daje ostavku i odmah dobija mandat za sastav nove vlade).
• 24. 8. - Vanredno zasedanje britanskog parlamenta: donesen Akt o ratnim ovla??enjima, Mornarica u ratnoj gotovosti. Istog dana britanskim i francuskim građanima u Nema?koj re?eno da se vrate ku?i.
• 25. 8. - Hitler odla?e napad na Poljsku za pet dana nakon ?to su Britanci i Poljaci potpisali ugovor o uzajamnoj pomo?i i Musolini poru?io da Italija ne mo?e u?i u evropski rat (neobave?tene jedinice nakratko po?ele napad sutradan ujutru, → Jabłonkowski incident ).
• 25. 8. - IRA -in S-Plan : petoro mrtvih od bombe u centru Coventryja .
• 26. 8. - Sporazum Cvetkovi?-Ma?ek : formirana Banovina Hrvatska , od Savske i Primorske banovine i jo? nekoliko srezova . Na Bledu formirana nova vlada ?iji je predsednik opet Dragi?a Cvetkovi? a potpredsednik Vlatko Ma?ek (i jo? 4 ministra iz HSS), Milan Nedi? ministar vojske i mornarice. Raspu?teni su Narodna skup?tina i Senat i ukinut izborni zakon - povratak demokratije. Protiv Sporazuma su usta?e, desnica HSS, ve?ina srpskih politi?ara, vojska, SPC i muslimani.
• 27. 8. - Prvi let Heinkel He 178 , prvog turbomlaznog aviona.
• 28. 8. - Ban Ivan ?uba?i? polo?io zakletvu; podban je Ivo Krbek . Ministri Hrvati su preuzeli resore, a Ma?ek je sve?ano do?ekan od mase u Beogradu.
• 28. 8 - Bomba?ki napad na Tarnowskom kolodvoru u Poljskoj: od bombe nema?kog agenta gine 20 ljudi.
• 28. 8. - Nema?ka vojska ulazi u Slova?ku, na osnovu ugovora o za?titi, ^[18] zemlja je pre dva dana proglasila mobilizaciju.
• 29. 8. - Vlatko Ma?ek na sednici Hrvatskog narodnog zastupstva: granice i kompetencije Banovine Hrvatske nisu definitivne.
• 31. 8. - Nemci la?iraju incident u Glajvicu , ?to im slu?i kao povod da napadnu Poljsku.

• 1. 9. - Nema?ka invazija Poljske po?inje u 04:45 kada bojni brod Schleswig-Holstein otvori vatru na doma?ine u poljskoj bazi Westerplatte kod Danciga (→ Bitka za Westerplatte ), nema?ka kopnena vojska prelazi granicu (→ Grani?na bitka ) - ovo se smatra po?etkom Drugog svetskog rata .
• 1. 9. - Istovremeno po?inje i Slova?ka invazija Poljske , zauzimaju sporne teritorije.
• 1. 9. - Uve?e, Nema?koj uru?eni britanski i francuski ultimatum.
• 3. 9. - Velika Britanija i Francuska objavljuju rat Nema?koj.
• 3. 9. - Auto-trka na kru?noj stazi oko Kalemegdana za Kraljev pehar - prvi je Italijan Tazio Nuvolari , drugi Nemac Manfred von Brauchitsch (sinovac generala Waltera ), ?etvrti Bo?ko Milenkovi? . Procenjeno 75.000 gledalaca.
• 3. 9. - SS Athenia je prvi britanski putni?ki brod potopljen u ratu, 128 mrtvih (→ Bitka za Atlantik ).
• 4. 9. - Britanci bombarduju nema?ke brodove u Wilhelmshavenu i Brunsbuttelu, o?te?ena krstarica Emden, oboreno sedam bombardera.
• 5. 9. - SAD proglasile svoju neutralnost u ratu. Njujor?ka berza sko?ila 10% u o?ekivanju potra?nje industrijske robe u Evropi.
• 5. 9. - Jan Smuts novi premijer Ju?noafri?ke Unije (do 1948 ), nakon ?to je J. B. M. Hertzog smenjen zbog zagovaranja neutralnosti.
• 6. 9. - Ban Vardarske banovine Vladimir Hajdukveljkovi? ubijen u Skoplju od strane otpu?tenog policijskog stra?ara.
• 7. 9. - Rumunija progla?ava neutralnost.
• 7 - 16. 9. - Saarska ofanziva : kratki francuski upad u Nema?ku. Nakon ovoga sledi " La?ni rat " do aprila 1940.
• 8. 9. - Nema?ke prethodnice stigle u okolinu Var?ave (→ Opsada Var?ave ).
• 11. 9. - Objavljena Uredba o ustrojstvu banske vlasti Banovine Hrvatske: Ban je na ?elu Banske Vlasti sa 11 odjela. Banovinski odbor JRZ u Ljubljani ( Anton Koro?ec ), tra?i da se Uredba o Banovini Hrvatskoj pro?iri i na druge banovine.
• 13. 9. - Eksplozija francuskog minopolaga?a Pluton u Kazablanci prilikom istovara ?ivih mina, 186 mrtvih.
• 15. 9. - Bugarska progla?ava neutralnost.
• 15. 9. - Porinut brod "Kozara", najstarije plovilo re?ne flotile Vojske Srbije.
• 15. 9. - Kre?u emisije jugoslovenske redakcije BBC -ja.
• 16. 9. - Primirje u sukobu između Sovjeta (i mongolskih saveznika) i Japanaca.

• 17. 9. - Sovjetska invazija Poljske ; poljsko vođstvo prelazi rumunsku granicu.
• 17. 9. - Britanci izgubili prvi ratni brod: torpedovan nosa? aviona HMS Courageous - 519 mrtvih.
• 17. 9. - Pu?tena u saobra?aj pruga uskog kolosijeka Ustipra?a - Fo?a , duga 42 km (radi do 1977).
• 17. 9. - Bitka za Changsha : prvi japanski poku?aj da zauzmu ovaj grad u Hunanu.
• 21. 9. - ?lanovi Gvozdene garde ubili rumunskog premijera Kalineskua - sledi progon gardista.
• 22. 9. - Lavov se predao Sovjetima, NKVD odmah po?inje hap?enje poljskih oficira, protivno uslovima predaje. Istog dana u Brest-Litovsku na demarkacionoj liniji odr?ana zajedni?ka parada Wehrmachta i Crvene armije .
• 23. 9. - U Banovini Hrvatskoj zabranjene javne manifestacije i zborovi, nakon "par te?ih incidenata", od strane lica pokrivenih "la?nim nacionalizmom". ^[19]
• 24. 9. - Nakon Orzełovog incidenta (bekstvo poljske podmornice iz talinske luke 18. 9.), SSSR daje ultimatum Estoniji da dopusti sovjetske baze na svojoj teritoriji, ?to ova prihvata 28. 9. (ugovori potpisani i sa Letonijom 5. 10. i Litvanijom 10. 10.).
• 24. 9. - Jako bombardovanje Var?ave.

• 24. 9. - Osve?ena palata Banske uprave u Novom Sadu.
• 24. 9. - Sudar vozova kod stanice Ivanjska, na pruzi Banja Luka-Dobrljin - stradalo devet ljudi i 57 konja ^[20] .
• 26. 9. - Zabranjena Francuska komunisti?ka partija .
• 28. 9. - Pad Var?ave (Hitler doleteo 5. 10. i odr?ao paradu).
• 28. 9. - Potpisan Nema?ko-sovjetski ugovor o prijateljstvu, saradnji i demarkaciji: Nemcima ostaje deo Poljske koji su osvojili preko crte, dobijaju i Suwałki ; Litvanija zauzvrat preba?ena u sovjetsku sferu.
• septembar, krajem - Italija po?inje vojne pripreme protiv Jugoslavije, određeno da se artiljerija postavi u strogoj tajnosti do aprila. ^[21]

• 1. 10. - Prvi lord Admiraliteta Winston Churchill se obra?a preko radija, Rusiju naziva "zagonetka obavijena misterijom unutar enigme" ^[22] .
• 1. 10. - Redovan rad nove kratkotalasne radio stanice Beograd - oda?ilja? u Zemunu.
• 1. 10. - Reorganizacija Jugoslovenskog nogometnog saveza: Vrhovni n. s. KJ sa Srpskim lopta?kim savezom, te hrvatskim i slovena?kim nogometnim savezima. Sarajevo i Subotica imaju po dva kluba u dva saveza, Bata iz Borova je u srpskoj ligi, a Bosanci razmi?ljaju o svom savezu.
• 6. 10. - Kraj otpora redovne poljske vojske.
• 6. 10. - Prikazan film Ninotchka .
• 8. 10. - Hitlerov dekret o aneksiji zapadnih poljskih krajeva (→ Reichsgau Wartheland i Danzig-Westpreußen ), ostatak teritorija pod nema?kom kontrolom organizovan 12. 10. u Generalno gubernatorstvo (guverner Hans Frank ). Nema?ka sada ima 816.695 kv. km i 104 miliona stanovnika, gustina stanovni?tva je ve?a samo u Belgiji, Holandiji i Engleskoj ^[23]
• 8. 10. - U Poljskoj osnovan prvi geto za Jevreje, Piotrkow Trybunalski.
• 11. 10. - Ameri?ki predsjednik Roosevelt odobrio po?etak projekta Manhattan , projekt izrade atomske bombe .
• 14. 10. - Nema?ka podmornica U-47 potopila zastareli bojni brod HMS Royal Oak na sidri?tu u Scapa Flow, 833 mrtvih.
• 14. 10. - Ma?ekov proglas osuđuje ubistva koja su se u Zagrebu dogodila poslednjih nedelja, uklju?uju?i policajaca, osoba za koja se dr?i da su "pod biv?im re?imima... po?inila nedela". ^{[24] [25]} "Elementi" u Beogradu ?ire glasine o antisrpskom nasilju. ^[26]
• 15. 10. - Heim ins Reich ("Doma u Rajh"): nema?ko-estonski sporazum o preseljenju Balti?kih Nemaca , sli?an sporazum postignut i s Letonijom (naseljavaju ih u biv?u Poljsku).
• oktobar - U uvali Tiha kod Cavtata nasukano mladun?e kita. ^[27]
• 17. 10. - Premijera filma Mr. Smith Goes to Washington .
• 19. 10. - Turska , Francuska i V. Britanija potpisali sporazum u Ankari o uzajamnoj pomo?i ukoliko ih neka evropska sila napadne na Mediteranu .
• 19. 10. - Glavni general?tab JKV predla?e formiranje koncentracionih logora za komuniste i njihove pomaga?e.

• 20. 10. - Zavr?ena gradnja Palate Albanije , najvi?e zgrade u Beogradu.
• 20. 10. - Summi Pontificatus , prva ve?a enciklika pape Pija XII, osuđuje rasizam, totalitarizam, tra?i obnovu Poljske (smatra se napadom na nacisti?ki re?im).
• 21. 10. - Sporazum o opciji u Ju?nom Tirolu : etni?ki Nemci mogu ostati u Ju?nom Tirolu bez manjinskih prava ili optirati za preseljenje u Nema?ku - do 1943. odlazi ih 75.000.
• 22. 10. - Sovjetski izbori u Zapadnoj Ukrajini i Zapadnoj Belorusiji.
• 22. 10. - Indijski nacionalni kongres pozvao na ostavku provincijske vlade, po?to su Britanci jednostrano uveli Indiju u rat.
• 23. 10. - Prikazan film The Roaring Twenties .
• 24. 10. - Tu?a levih i desnih studenata na Zagreba?kom sveu?ili?tu. ^{[28] [29]}
• 28. 10. - SSSR prepustio Vilnius Litvaniji. U redovima za hleb narednih dana dolazi do nereda i antijevrejskih pogroma.
• 25. 10. - Naredba ministarstva vojske i mornarice KJ o suzbijanju komunisti?ke aktivnosti u vojsci.
• oktobar - Zavr?ena poslednja deonica na međunarodnom putu Horgo?-Beograd, a dalje postoji do ?umi?a blizu Kragujevca. ^[30]
• 31. 10. - Molotov objavio sovjetske zahteve od Finske: razmena teritorije i najam baze (pregovori traju do 13. novembra).

• 1. 11. - Kinezi pokre?u Zimsku ofanzivu na vi?e frontova - traje do kraja marta, uglavnom ne uspevaju da postignu ciljeve, ali Japanci uzdrmani.
• 1- 2. 11. - SSSR odgovorio pozitivno na zahtev novoizabranih skup?tina u biv?oj isto?noj Poljskoj za prijem u savez.
• 5. 11. - Kod Siska ubijen Ivan Radi?, narodni poslanik 1931 -35, rođak Stjepana i Pavla.
• 5. 11. - SAD usvojile politiku Cash and carry : zemlje u ratu mogu kupovati ratni materijal pod uslovom da same organizuju prevoz i odmah plate.
• 6. 11. - Ministar D?afer Kulenovi? izjavio da bi BiH trebala biti ?etvrta banovina (pored hrvatske i pretpostavljene slovena?ke i srpske). Srpska dru?tva Sarajeva i Banjaluke se 12-og izja?njavaju protiv te ideje.
• 6. 11. - Prvi semafor u Beogradu, na raskrsnici Kralja Aleksandra sa Takovskom i Kralja Ferdinanda (deo Kneza Milo?a).
• 6. 11. - Sonderaktion Krakau , deo Intelligenzaktion : uhap?ena 184 profesora Jagelonskog univerziteta u Krakovu, uglavnom poslati u konc-logor Sachsenhausen.
• 6. 11. - Holivudska tra?-novinarka Hedda Hopper zapo?ela svoju radio emisiju (konkurencija Louelli Parsons ).
• 8. 11. - Bezuspje?ni poku?aj Georga Elsera da bombom ubije Hitlera u minhenskoj pivnici.
• 9. 11. - Incident u Venlou : nema?ki obave?tajci oteli dvojicu britanskih kolega u Holandiji, blizu nema?ke granice.
• 11. 11. - "Hrvatski skaut" menja ime u "Domobran" - Ma?ek upozorava da Domobranu, kao frankova?koj organizaciji, ne mogu pripadati ?lanovi HSS. ^[31]
• 12. 11. - Izbor 47 senatora u Kraljevini Jugoslaviji (među njima i Nurija Pozderac , Jovan Radoni? , Sava Kosanovi? , Marko Vuja?i? , Ivan Pernar ...): 29 senatora iz JRZ , HSS 11, Zemljoradni?ka 4 i SDS 3.
• 13. 11. - Na zapadu Venecuele izgoreo grad Lagunillas de Agua, preko 200 mrtvih.
• 13 - 14. 11. - Nadbiskupi Stepinac i ?ari? i ?estorica biskupa na hodo?a??u u Rimu: molba za kanonizaciju Nikole Taveli?a .
• 17. 11. - Odgovaraju?i na demonstracije ?e?kih studenata i srednjo?kolaca protiv okupacije, Nemci streljali 9 studenata bez suđenja, 1200 poslato u konc-logore, zatvoreni univerziteti (danas Međunarodni dan studenata i srednjo?kolaca).

• 18. 11. - Teretni brod "Carica Milica" udario u minu kod engleske obale i potonuo, posada spasena (minu postavila nema?ka podmornica U-19 ). Istog dana, holandski putni?ki brod "Simon Bolivar" naleteo na minu u Severnom moru - 120 mrtvih.
• 23. 11. - Otvoren put Beograd - Subotica - mađ. granica, deo međunarodnog puta London - Carigrad.
• 24. 11. - Sastanak muslimanskih organizacija u Sarajevu - tra?i se autonomna BiH u historijskim granicama.
• 26. 11. - Bombardiranje Mainile : Sovjeti la?irali granatiranje svog sela kako bi opravdali napad na Finsku.
• 26. 11. - Veliki zbor Alijanse ?enskih pokreta u In?enjerskom domu u Beogradu - tra?i se aktivno i pasivno pravo glasa (pre ?etiri dana i na univerzitetu ^[32] ).
• 27. 11. - Objavljena zabrana saobra?aja vozilima na benzinski pogon vikendom u KJ.
• 30. 11. - Sovjetskim napadom na Finsku po?inje " Zimski rat ". Na okupiranoj teritoriji ?e biti uspostavljena " Finska Demokratska Republika ", ali u zemlji preovlađuje slo?ni Duh Zimskog rata .
• 30. 11. - Tu?a na beogradskom pravnom fakultetu, nakon ?to je ju?e ometana komemoracija admiralu Gepratu od strane "antiratnih" studenata - Univerzitet zatvoren nekoliko dana i odlo?ene sve priredbe narednog meseca. ^[33]

• 2. 12. - Otvoren Njujor?ki gradski aerodrom, kasnije LaGuardia Airport .
• 2 - 3. 12. - Pu?teni u promet Novi kolni i Novi ?eljezni?ki (zeleni) most u Zagrebu .
• decembar, po?etkom - U Beogradu otkrivena banda koja je krijum?arila opijum iz Carigrada u Pariz. ^[34]
• 3. i 10. 12. - KPJ organizira demonstracije u Zagrebu, 10-og dolazi do sukoba sa policijom i Hrvatskom građanskom za?titom.
• 4. 12. - Blokada Nema?ke: Britanci spre?avaju i nema?ki izvoz, kao odgovor na gubitke zbog nema?kih magnetnih mina.
• 4. 12. - U Beogradu otkriven lanac krijum?ara opijuma iz Carigrada do Pariza. ^[35]
• 6. 12. - JAZU odlu?uje promeniti ime u HAZU (odluku treba potvrditi Sabor odn. ban). S promenom se ne sla?u svi, npr. Ivan Me?trovi?. ^[36]
• 8. 12. - Na arhijerejskom saboru SPC su izabrani vikarni episkopi Pribi?evi? (umro 1941), Bradvarevi? (na robiji 1954-58) i Lipovac (ubijen 1945). U poseti je bio i Gorazd Pra?ki (ubijen 1942).
• 10. 12. - Kod Merdara, na pruzi Ni? - Pe?, probijen kru?ni tunel, du?ine 788 m u krivini radijusa 300 m. ^[37]
• 12. 12. - Bitka na Tolvajarviju : Finci u protivnapadu uni?tili jednu sovjetsku diviziju.
• 13. 12. - Bitka kod La Plate , prva pomorska bitka rata: Britanci nadja?ali Nemce kod Urugvaja.
• 13. 12. - Sovjetski zatvorski brod Indigirka se nasukao pored Hokaida - stradalo je 742 ljudi.
• 14. 12. - Revolucionarni studentski pokret na Beogradskom univerzitetu : velike radni?ko-studentske demonstracije u Beogradu, policija puca, ima mrtvih.
• 14. 12. - U "Srpskom glasu", glasilu Srpskog kulturnog kluba , objavljen ?lanak "Gde god je Srba - tu je Srbija".
• 14. 12. - Sovjetski Savez isklju?en iz Dru?tva naroda zbog napada na Finsku; Jugoslavija se uzdr?ala.

• 15. 12. - Premijera filma " Prohujalo s vihorom " u Atlanti, D?ord?ija.
• 15. 12. - Vlada KJ donosi Uredbu koja omogu?uje osnivanje logora za komuniste (→ Bile?a , Lepoglava ).
• 15. 12. - "Vidovdan", brod Jugoslavenskog Lloyda, nepopravljivo se nasukao u Japanu.
• 15/16. 12. - Petorica ribara iz Kalija na Ugljanu stradala u oluji kod Vira . ^[38]
• decembar - Talas ?trajkova u Hrvatskoj u organizaciji prokomunisti?kog URS , protive se Hrvatskom radni?kom savezu ^[39] .
• decembar - "Sukob na knji?evnoj ljevici": Miroslav Krle?a objavio "Dijalekti?ki antibarbarus" u ?asopisu "Pe?at" ^[40] .
• 16 - 22. 12. - Prva Bitka kod Summe : Finci odvratili sovjetski napad na Mannerheimovu liniju .
• 17. 12. - Njema?ki d?epni bojni brod Admiral Graf Spee samopotopljen ispred luke Montevideo , Urugvaj.
• 17. 12. - Sukob policije sa demonstrantima u Splitu, stradao Vicko Buljanovi? - sutradan progla?en generalni ?trajk u Splitu, Solinu i Omi?u ^[41] . HSS tvrdi da "poku?aji demonstracija" ?ele da "ru?e ono ?to je hrvatski narod stvorio" ^[42] .
• 18. 12. - Bitka nad Heligolandskim zalivom: Luftwaffe odbila napad RAF-a.
• 18. 12. - Po?inje Bitka za prevoj Kunlun, Japanci poku?avaju zauzeti ovu strate?ku poziciju u provinciji Guangxi .
• 18. 12. - U Beogradu ubijen generalni direktor PRIZAD-a Edo Markovi? - zabuna prilikom pretresa stana njegove k?erke, vr?enog u vezi sa demonstracijama od pre ?etiri dana ^[43] (agent oslobođen 7. dec. 1940. jer je ustanovljena nu?na odbrana). Istog dana PRIZAD je trebao povesti razgovore o preusmerenju izvoza poljoprivrednih proizvoda u Englesku i Francusku. ^[44]

• 22. 12. - Prikazan crtani film " Guliverova putovanja ", odgovor Paramounta na "Sne?anu i sedam patuljaka".
• 22. 12. - Sudar vozova u nema?koj stanici Genthin , 186 mrtvih.
• 22. 12. - Sveindijska muslimanska liga organizovala proslavu Dana spasa od Indijskog nacionalnog kongresa, povodom ostavke njihovih provincijskih vlada.
• 25 - 27. 12. - Bitka kod Kelje : Finci odbili sovjetski napad.
• 27. 12. - Erzind?anski zemljotres u isto?noj Anadoliji - 30.000 mrtvih (→ Severnoanadolska raselina ). Turska je zatim pogođena i velikim poplavama.
• 27. 12. - U Banovini Hrvatskoj objavljena Uredba za suzbijanje skupo?e.
• 28. 12. - U centru Zagrebu -12 stupnjeva, u Borongaju -23, i 30 cm snijega. ^[45]
• 29. 12. - Prvi let te?kog bombardera Consolidated B-24 Liberator (u slu?bi od 1941).
• 31. 12. - Odr?an prvi Be?ki novogodi?nji koncert - prvi i poslednji put 31. 12. umesto 1. 1..

• Semjon Kirlijan izmislio Kirlijanovu fotografiju .
• U Engleskoj pronađena brodska grobnica u Sutton Hoo sa bogatim anglo-saksonskim artefaktima.
• Marguerite Perey otkrila francijum .
• Smatra se da je klasi?ni Hollywood na vrhuncu (→ 1939. na filmu ).

Glavni ?lanak: :Kategorija:Rođeni 1939.

• 6. 1. - Valerij Lobanovski , fudbaler, trener († 2002 )
• 8. 1. - Mile Bogovi? , gospi?ko-senjski biskup
• 8. 1. - Milan Lojanica , arhitekta, urbanista
• 10. 1. - Sal Mineo , ameri?ki glumac († 1976 )
• 19. 1. - Phil Everly , muzi?ar, peva? († 2014 )
• 26. 1. - đelo Jusi? , skladatelj, gitarist († 2019 )
• 29. 1. - Germaine Greer , australijska akademi?arka, spisateljica i voditeljica

• 2. 2. - Emir Dragulj , akademski slikar, grafi?ar († 2002 )
• 2. 2. - Boris Cavazza , glumac
• 3. 2. - Michael Cimino , re?iser, scenarista († 2016 )
• 8. 2. - Bisera Alikadi? , bosanskohercegova?ka knji?evnica
• 9. 2. - Vatroslav Frkin , hrvatski katoli?ki sve?enik
• 9. 2. - Bogomil đuzel , makedonski knji?evnik
• 13. 2. - Jugoslav Kosti? , ?lan Predsedni?tva SFRJ
• 22. 2. - Svetozar Stijovi? , srpski lingvista († 2000 )

• 13. 3. - Neil Sedaka , kantautor, producent
• 17. 3. - Giovanni Trapattoni , fudbaler, trener
• 20. 3. - Brian Mulroney , premijer Kanade († 2024 )
• 25. 3. - Milisav Mili? , novinar, dopisnik RTB iz Pri?tine... († 2006 )
• 27. 3. - Beba Selimovi? , pjeva?ica († 2020 )
• 31. 3. - Zvijad Gamsahurdija , sovjetski disident, predsednik Gruzije († 1993 )

• 1. 4. - Dejan đurkovi? , reditelj i scenarista († 2003 )
• 1. 4. - Ali MacGraw , glumica, model
• 2. 4. - Zoran Be?i? , bosanskohercegova?ki glumac († 2006 )
• 2. 4. - Jovan Risti? , pozori?ni, filmski i TV reditelj († 2013 )
• 2. 4. - ?ivan Saramandi? , srpski operski peva? († 2012 )
• 2. 4. - Marvin Gaye , kantautor, muzi?ar († 1984 )
• 5. 4. - Leka Zogu , krunski princ Albanije († 2011 )
• 7. 4. - Francis Ford Coppola , ameri?ki re?iser, scenarist i producent
• 7. 4. - David Frost , novinar, TV voditelj († 2013 )
• 13. 4. - Paul Sorvino , glumac († 2022 )
• 14. 4. - Slobodan Novakovi? , dramaturg, reditelj, knji?evnik, potpredsednik FK Partizan († 2007 )
• 16. 4. - Boris Dvornik , hrvatski i jugoslovenski glumac († 2008 )
• 16. 4. - Dusty Springfield , peva?ica († 1999 )
• 20. 4. - Gro Harlem Brundtland , premijerka Norve?ke, generalni direktor WHO

• 1. 5. - Mladen Crnobrnja , hrvatski glumac († 2000 .)
• 4. 5. - Amos Oz , izraelski knji?evnik i novinar († 2018 )
• 4. 5. - Paul Gleason , glumac
• 4. 5. - Zvonimir Kamenar , kipar
• 5. 5. - Jovan Zebi? , srpski politi?ar i ekonomista. († 2007 )
• 7. 5. - Ruud Lubbers , premijer Holandije († 2018 )
• 9. 5. - đoko Vje?tica , novinar i urednik Studija B († 2008 )
• 9. 5. - Ion ?iriac , teniser, menad?er
• 10. 5. - Ivica Vidovi? , hrvatski glumac († 2011 )
• 13. 5. - Harvey Keitel , ameri?ki glumac
• 14. 5. - Sava Andri? , episkop brani?evski († 1993 )
• 18. 5. - Silvana Armenuli? , peva?ica narodne muzike († 1976 )
• 18. 5. - Giovanni Falcone , antimafija?ki sudija († 1992 )
• 25. 5. - Ian McKellen , engleski glumac
• 25. 5. - Tibor Varadi , pravnik, ekspert za međunarodno pravo
• 28. 5. - Vida Jerman , glumica († 2011 )

• 9. 6. - Nikola Rackov , srpski pijanista i profesor
• 11. 6. - Jackie Stewart , trka? F1
• 20. 6. - Hrizostom Stoli? , episkop ?i?ki († 2012 )

• 3. 7. - Ljubivoje R?umovi? , srpski knji?evnik
• 3. 7. - Du?an Maravi? , fudbalski reprezentativac
• 7. 7. - đorđe Bobi? , srpski arhitekta († 2024 )
• 9. 7. - Slobodan Stani?i? , knji?evnik i novinar
• 14. 7. - Ljubi?a Beara , pukovnik VRS, ha?ki osuđenik († 2017 )
• 15. 7. - Anibal Cavaco Silva , predsednik Portugala
• 17. 7. - Ali Khamenei , vrhovni lider Irana
• 26. 7. - John Howard , premijer Australije
• 27. 7. - William Eggleston , fotograf
• 30. 7. - Peter Bogdanovich , ameri?ki glumac, reditelj, scenarista († 2022 )

• 2. 8. - Wes Craven , filmski re?iser († 2015 )
• 7. 8. - Mirza Idrizovi? , re?iser, scenarista († 1998 )
• 9. 8. - Romano Prodi , premijer Italije, predsednik Evropske komisije
• 11. 8. - James Mancham , prvi predsednik Sej?ela († 2017 )
• 12. 8. - George Hamilton , glumac
• 23. 8. - Milan Vlaj?i? , novinar, knji?evni kriti?ar († 2022 )
• 27. 8. - Nikola Pili? , teniser i trener
• 28. 8. - Branko Kosti? , v.d. predsednika Predsedni?tva SFRJ († 2020 )
• 29. 8. - Joel Schumacher , ameri?ki re?iser, scenarist i filmski producent († 2020 )
• 30. 8. - John Peel , disk d?okej († 2004 )

• 1. 9. - Lily Tomlin , ameri?ka glumica i komi?arka
• 3. 9. - Slobodan Ma?i? , arhitekta, grafi?ki dizajner († 2016 )
• 5. 9. - George Lazenby , glumac
• 13. 9. - Radoslav Lazi? , pozori?ni reditelj
• 13. 9. - Borislav Mikeli? , privrednik, premijer RSK († 2018 )
• 18. 9. - Jorge Sampaio , predsednik Portugala († 2021 )
• 20. 9. - Neboj?a Popov , sociolog, antiratni aktivista († 2016 )
• 29. 9. - Fikret Abdi? , bosanskohercegova?ki privrednik i politi?ar

• 2. 10. - Mirjana Bohanec-Vidovi? , hrvatska sopranistica, glumica i diplomatkinja
• 6. 10. - Bruno Bu?i? , hrvatski politi?ki emigrant († 1978 )
• 8. 10. - Paul Hogan , glumac
• 12. 10. - Franjo Greguri? , premijer Hrvatske
• 14. 10. - Ralph Lauren , modni kreator
• 16. 10. - Eva Hristi?, spiker RTB
• 18. 10. - Lee Harvey Oswald , ameri?ki atentator († 1963 )
• 27. 10. - John Cleese , britanski glumac, komi?ar i redatelj
• 28. 10. - Miroslav Cerar , gimnasti?ar
• 28. 10. - Jane Alexander , glumica
• 30. 10. - Grace Slick , peva?ica Jefferson Airplane
• 31. 10. - Ron Riffkin , ameri?ki glumac
• 31. 10. - Boris Muti? , hrvatski sportski novinar († 2009 .)
• 31. 10. - Ali Farka Toure , muzi?ar († 2006 )

• 1. 11. - Bernard Kouchner , francuski lekar i politi?ar, ?ef civilne misije UNMIK
• 3. 11. - Terrence McNally , ameri?ki dramski pisac
• 12. 11. - Mani Gotovac , teatrologinja, dramaturginja († 2019 )
• 15. 11. - Yaphet Kotto , glumac († 2021 )
• 16. 11. - Milo? ?uti? , glumac († 1993 )
• 18. 11. - Margaret Atwood , kanadska spisateljica
• 20. 11. - Igor Mandi? , knji?evnik i knji?evni kriti?ar († 2022 )
• 21. 11. - Aleksa Buha , filozof, politi?ar u RS
• 26. 11. - Tina Turner , ameri?ka pjeva?ica, plesa?ica i glumica († 2023 )
• 27. 11. - Laurent-Desire Kabila , predsednik DR Kongo († 2001 )
• 29. 11. - Matija Be?kovi? , knji?evnik, srpski akademik
• 30. 11. - Kemal Hanjali? , fizi?ar, gradona?elnik Sarajeva

• 1. 12. - Aleksandar ?ivanovi?, srpski pedagog, vi?estrani umetnik
• 8. 12. - Fahrudin Jusufi , fudbaler († 2019 )
• 19. 12. - Stjepan Kljui? , ?lan Predsjedni?tva BiH
• 21. 12. - Zoran Milosavljevi? , glumac († 1983 )
• 26. 12. - Phil Spector , muzi?ki producent († 2021 )
• 31. 12. - Ivan Prenđa , zadarski nadbiskup

• Du?an đuri? , glumac († 1969 )
• Konstantin Obradovi? , aktivista za ljudska prava († 2000 )
• Muhamed Kre?evljakovi? , histori?ar, gradona?elnik Sarajeva († 2001 )
• Jovan Bulj , elegantni saobra?ajac († 2010 )
• Radovan Brankov , novinar († 2014 )
• Dragoljub Baki? , arhitekta († 2023 )
• Radmila Karaklaji? , peva?ica

Glavni ?lanak: :Kategorija:Umrli 1939.

• 2. 1. - Roman Dmowski , poljski politi?ar (* 1864 )
• 7. 1. - Du?an Ceki? , biv?i ?lan CK KPJ (* 1879 )
• 18. 1. - Dragi?a Mi?ovi? , lekar, ?lan KPJ (* 1898 )
• 23. 1. - Matthias Sindelar , austrijski fudbaler (* 1903 )
• 24. 1. - Maximilian Bircher-Benner , ?vajcarski nutricionista (* 1867 )
• 28. 1. - William Butler Yeats , irski pesnik (* 1865 )

• 4. 2. - Stevo ?uturilo , pedagog, pisac (* 1846 )
• 10. 2. - Pio XI. , rimski papa (* 1857 )
• 12. 2. - S. P. L. Sørensen , hemi?ar (* 1868 )
• 22. 2. - Antonio Machado , pesnik (* 1875 )
• 27. 2. - Nade?da Krupskaja , revolucionarka , Lenjinova udovica (* 1869 )

• 2. 3. - Howard Carter , britanski arheolog, egiptolog (* 1874 )
• 5. 3. - Herbert Mundin , glumac (* 1898 )
• mart - Gojko Samard?i? , ?lan KPJ, ?rtva ?istke (* 1897 )

• 1. 4. - Anton Makarenko , pedagog (* 1888 )
• 4. 4. - Ghazi I , kralj Iraka (* 1912 )
• 7. 4. - Milan Vapa , srpski fabrikant (* 1875 )
• 12. 4. - Ljubomir Kosier , ekonomist (* 1890 )
• 19. 4. - Rukovodioci KPJ, ?rtve ?istke:
  • Sima Markovi? , matemati?ar i filozof, suosniva? KPJ (* 1888 )
  • Vladimir ?opi? , ?panski borac, rukovodilac KPJ, ?rtva ?istke (* 1891 )
  • Janko Jovanovi? , ?panski borac, rukovodilac KPJ, ?rtva ?istke (* 1901 )
  • Vilim Horvaj (* 1901 )
  • Akif ?eremet (* 1899)
  • ? Jovan Mali?i? , ?panski borac (* 1902 )
  • ? Kosta Novakovi? , suosniva? KPJ (* ca. 1886)

• 9. 5. - Josip ?ilovi? , biv?i rektor SuZ i ban Savske banovine (* 1858 )
• 22. 5. - Ernst Toller , njema?ki dramski pisac (* 1893 )

• 4. 6. - Pavle Popovi? , srpski knji?evni kriti?ar i istori?ar (* 1868 )
• 20. 6. - Jovan M. Jovanovi? Pi?on , srpski pisac i politi?ar (* 1869 )
• 26. 6. - Ford Madox Ford , engleski knji?evnik (* 1873 )
• 29. 6. - Mehmed Spaho , bosanski muslimanski politi?ar (* 1883 )

• 4. 7. - Oton Ivekovi? , hrvatski slikar (* 1869. )
• 14. 7. - Alfons Mucha , ?e?ki slikar i dekorativni umetnik (* 1860 .)
• 16. 7. - Dragoslav Jovanovi? , rektor BU (* 1886 )
• 27. 7. - Milica Jankovi? , srpska knji?evnica (* 1881 )

• 2. 8. - Harvey Spencer Lewis , okultista (* 1883 )
• 7. 8. - Srbobran Stanojevi?, pukovnik vazduhoplovstva KJ (* 1895 )
• 14. 8. - Dragi?a Lap?evi? , politi?ar i publicista (* 1867 )
• 18. 8. - Vikentije Vuji? , episkop banatski (* 1874 )
• 21. 8. - Branislav De?kovi? , hrvatski kipar (* 1883 )
• 23. 8. - Sidney Howard , dramski pisac, scenarista (* 1891 )

• 22. 9. - Werner von Fritsch , nema?ki general (* 1880 )
• 23. 9. - Sigmund Freud , austrijski neurolog i osniva? psihoanalize (* 1856 )
• 24. 9. - Carl Laemmle , pionir filmske industrije, osniva? Universal -a (* 1867 )
• 24. 9. - Danilo Petrovi? , biv?i krunski princ Crne Gore (* 1871 )
• 25. 9. - Kosta Glavini? , srpski in?enjer, javni radnik (* 1858 )
• 29. 9. - Bo?idar Terzi? , armijski general (* 1867 )

• 7. 10. - Harvey Cushing , pionir neurohirurgije (* 1869 )
• 16. 10. - Stjepan Sarkoti? , austrougarski general (* 1858 )
• 23. 10. - Zane Grey , pisac westerna (* 1872 )

• 17. 11. - Mateja ?umenkovi? , sve?tenik i biv?i ?etnik (* 1864 )
• 20. 11. - Tihomir Tikan Pavlovi?, bokser
• 21. 11. - Emile Guepratte , francuski admiral (* 1856 )
• 28. 11. - James Naismith , kanadsko-ameri?ki izumitelj ko?arke (* 1861 )
• 29. 11. - Philipp Scheidemann , biv?i kancelar Nema?ke (* 1865 )

• 4. 12. - Branimir ?enoa , slikar (* 1879 )
• 8. 12. - Nikolaj Krasnov , rusko-srpski arhitekta, akademik (* 1864 )
• 12. 12. - Douglas Fairbanks , glumac (* 1883 )
• 13. 12. - Nikola Colovi? , general (* 1874 )
• 19. 12. - Ivo Frank , hrvatski politi?ar (* 1877 )
• 23. 12. - Anthony Fokker , pionir avijacije, proizvođa? aviona (* 1890 )

• Franjo Poljak , gospodarski stru?njak, politi?ar, pjesnik (* 1877 )

• Fizika : Ernest Orlando Lawrence (pronalazak i razvoj ciklotrona i s njim dobijeni rezultati, naro?ito u vezi ve?ta?kih radioaktivnih elemenata [npr. fosfor-32 ])
• Kemija : Adolf Butenandt (rad na seksualnim hormonima , → estron ) i Lavoslav Ru?i?ka (rad na polimetilenima i vi?im terpenima )
• Fiziologija i medicina : Gerhard Domagk (otkri?e antibakterijskih svojstava prontosila )
• Knji?evnost : Frans Eemil Sillanpaa (duboko razumevanje selja?tva svoje zemlje i izuzetna umetnost s kojom je predstavio njihov na?in ?ivota i njihovu vezu s prirodom)
• Mir : nije dodijeljena

Nijedna nagrada ne?e biti dodeljena tri godine, 1940-42.

Literatura

• Chronology 1939 Arhivirano 2011-09-27 na Wayback Machine-u , University of Indiana
• Miscellany: Husband Arhivirano 2010-11-13 na Wayback Machine-u ("Arc"), TIME Magazine, Monday, Jan. 30, 1939 (izvesni Dragutin Milovi? napravio Nojev kov?eg)
• YUGOSLAVIA: After Czecho-Slovakia Arhivirano 2010-11-14 na Wayback Machine-u , TIME Magazin, Monday, May. 08, 1939 (nagove?taj Sporazuma)
• GERMANY: Spider and Fly Arhivirano 2010-11-14 na Wayback Machine-u , TIME Magazine, Monday, Jun. 12, 1939 (o poseti kneza Pavla Nema?koj)
• YUGOSLAVIA: Visits Arhivirano 2010-11-14 na Wayback Machine-u , TIME Magazine, Monday, Jul. 24, 1939
• YUGOSLAVIA: Spororum Arhivirano 2010-11-13 na Wayback Machine-u (sic), TIME Magazine, Monday, Aug. 28, 1939 (o Sporazumu)
• THE BALKANS: Southern Relatives Arhivirano 2010-11-13 na Wayback Machine-u , TIME Magazine, Monday, Dec. 11, 1939 (pominju se neke studentske demonstracije u Beogradu, priznaju se neki stari dugovi Nema?koj)