МИ
АЛЕКСАНДАР I
по милости Бож?о? и во?и Народно?
КРА? ?УГОСЛАВИ?Е
пропису?емо и проглашу?емо
УСТАВ
КРА?ЕВИНЕ ?УГОСЛАВИ?Е
ко?и гласи:
ОДЕ?АК I
Опште одредбе
[
уреди
]
Члан 1.
Кра?евина ?угослави?а ?е наследна и уставна монархи?а.
Члан 2.
Грб ?е Кра?евине двоглави Бели Орао у полету, на црвеном штиту. Врх обе главе Двоглавог Белог Орла сто?и Круна Кра?евине. На прсима Орла ?е штит, на коме су: бео крст на црвеном штиту са по ?едним ог?илом у сваком краку, поред ?ега штит са 25 по?а црвених и сребрнастих наизменце а испод ?их плави штит са три златне шестокраке звезде и бели полумесец.
Државна застава ?е плаво-бело-црвена тробо?ка у водоравном положа?у према усправном коп?у.
Члан 3.
Службени ?език Кра?евине ?е српско-хрватско-словеначки.
ОДЕ?АК II
Основна гра?анска права и дужности
[
уреди
]
Члан 4.
Држав?анство ?е у читаво? Кра?евини ?едно. Сви су гра?ани пред законом ?еднаки. Сви ужива?у ?еднаку заштиту власти.
Не призна?е се племство ни титуле, нити икаква преиму?ства по ро?е?у.
Члан 5.
У?емчава се лична слобода.
Нико не може бити узет на одговор, нити бити притворен, нити иначе ма од кога бити лишен слободе, осим у случа?евима ко?е ?е закон предвидео.
Незаконито лише?е слободе ?е каж?иво.
Члан 6.
Никоме не може судити ненадлежан суд.
Члан 7.
Нико не може бити осу?ен док не буде надлежно саслушан или законим начином позван да се брани.
Члан 8.
Казна се може установити само законом и применити ?едино на дела, за ко?а ?е закон у напред рекао да ?е се том казном казнити.
Члан 9.
Ни?едан гра?анин не може бити изгнан из државе. Он се не може протерати у зем?и из ?едног места у друго, нити заточити у ?едноме месту, осим у случа?евима ко?е ?е закон изречно предвидео.
Нико се не може, ни у ком случа?у, протерати из свог завича?ног места. без судске пресуде.
Члан 10.
Стан ?е неповредан.
Власт не може предузети никакво претреса?е ни истражива?е у стану гра?ана, осим у случа?евима ко?е ?е закон предвидео и начином како ?е закон прописао.
Незаконита повреда стана каж?ива ?е.
Члан 11.
У?емчава се слобода вере и савести. Усво?ене вероисповести равноправне су пред законом и могу сво? верозакон ?авно исповедати.
Ужива?е гра?анских и политичких права независно ?е од исповеда?а вере. Нико се не може ослободити сво?их гра?анских и во?них дужности и обавеза позива?у?и се на прописе сво?е вере.
Вере могу бити признате само законом. Усво?ене и признате вере самостално уре?у?у сво?е унутраш?е верске послове и управ?а?у сво?им закладама и фондовима у границама закона.
Нико ни?е дужан да сво?е верско осведоче?е ?авно исповеда. Нико ни?е дужан да суделу?е у верозаконим актима, свечаностима, обредима и вежбама, осим код државних празника и свечаности и у колико то одреди закон за особе, ко?е су подложне очинско?, туторско? и во?но? власти.
Усво?ене и признате вере могу одржавати везе са сво?им врховним верским поглаварима и ван граница државе, у колико то траже духовни прописи по?единих вероисповести. Начин, како ?е се те везе одржавати, регулиса?е се законом.
У колико су у државном бу?ету предви?ени за верозаконе сврхе издаци, има?у се делити ме?у по?едине усво?ене и признате вероисповести сразмерно бро?у ?ихових верних и стварно доказано? потреби.
Верски претставници не сме?у употреб?авати сво?у духовну власт преко верских богомо?а или преко написа верског карактера или иначе при врше?у сво?е званичне дужности у партиске сврхе.
Исто тако ником ни?е допуштено да у богомо?ама или приликом верских скупова и манифестаци?а у опште врши ма какву политичку агитаци?у.
Члан 12.
Свакоме ?е слободно, у границама закона, изразити сво?е миш?е?е путем речи, живе или писане, сликама и другим сходним средствима.
Члан 13.
Гра?ани има?у право удружива?а, збора и договора у границама закона. Не може бити удружива?а на верско? или племенско? или регионално? основи у партиско-политичке сврхе као ни у сврхе физичког васпита?а.
На зборове се не може долазити под оруж?ем.
Члан 14.
Гра?ани има?у право молбе. Молбу може потписати ?едан или више ?их, као и сва правна лица. Молбе се могу подносити свима властима без разлике.
Члан 15.
Наука и уметност су слободне.
Члан 16.
Поред државних ?авних школа могу посто?ати и приватне у границама закона.
Основно школова?е ?е обавезно. Оно ?е у државним основним школама бесплатно.
Све школе мора?у давати морално васпита?е и разви?ати држав?анску свест у духу народног ?единства и верске трпе?ивости.
Све установе за образова?е под државним су надзором.
Члан 17.
Неповредна ?е та?на писама, телеграфских и телефонских саопште?а, осим у случа?у кривичне истраге, мобилизаци?е или рата.
Сви они ко?и повреде та?ну писама, телеграфских и телефонских саопште?а, казни?е се по закону.
Члан 18.
Сваки гра?анин има право непосредно и без ичи?ег одобре?а тужити суду државне и самоуправне органе за кривична дела, ко?а би ови учинили према ?ему у службеном раду.
За министре, суди?е и во?нике под заставом важе нарочите одредбе.
За штете ко?е учине гра?анима државни или самоуправни органи незаконитим или неправилним врше?ем службе, одговара?у пред редовним судом службеник као извршилац и држава, односно самоуправно тело.
Члан 19.
Сва зва?а у свима струкама државне службе под?еднако су доступна, под законским погодбама, свима држав?анима.
Члан 20.
Сваки држав?анин ужива заштиту државе у страним државама. Сваком ?е држав?анину слободно иступити из држав?анства пошто испуни сво?е обавезе према држави.
Забра?у?е се издава?е сво?их држав?ана.
ОДЕ?АК III
Соци?алне и економске одредбе
[
уреди
]
Члан 21.
Брак, породица и деца сто?е под заштитом државе.
Члан 22.
Сво?ина ?е за?емчена.
Садржина и обим права сво?ине одре?у?у се законом.
Експропри?аци?а приватне сво?ине у општем интересу допуштена ?е на основу закона, уз правичну накнаду.
Члан 23.
Слобода рада и уговара?а у привредним односима призна?е се.
Држава има, у интересу целине, а на основу закона, право и дужност да интервенише у привредним односима гра?ана, у духу правде и откла?а?а друштвених супротности.
Члан 24.
Као саветодавно тело у пита?има привредним и соци?алним установ?ава се Привредно Ве?е, ко?е ?е на траже?е Кра?евске Владе или Народног Претставништва давати сво?е стручно миш?е?е.
Привредно Ве?е сачи?ава?у претставници привредних редова и струч?аци у привредним и соци?алним пита?има.
Начин састава и послова?а Привредног Ве?а одре?у?е нарочити закон.
ОДЕ?АК IV
Државна власт
[
уреди
]
Члан 25.
Државна власт врши се по одредбама овога Устава.
Члан 26.
Законодавну власт врше Кра? и Народно Претставништво за?еднички.
Народно Претставништво састав?а?у Сенат и Народна Скупштина.
Члан 27.
Управну власт врши Кра? преко одговорних министара по одредбама овога Устава.
Члан 28.
Судску власт врше судови. ?ихове пресуде и реше?а изричу се и извршу?у у име Кра?а на основу закона.
ОДЕ?АК V
Кра?
[
уреди
]
Члан 29.
Кра? ?е заточник народног ?единства и државне целине; Он ?е чувар ?ихових свагдаш?их интереса.
Кра? потвр?у?е и проглашу?е законе, постав?а државне чиновнике и да?е во?не чинове по одредбама закона.
Кра? ?е врховни заповедник све во?не силе. Он да?е ордене и друга одликова?а.
Члан 30.
Кра? има право амнести?е. Амнести?ом се ниште правне последице каж?ивог дела, али се ?оме не могу вре?ати права приватних лица на накнаду штете. Амнести?а се може дати пре почетка кривичног поступка, у току поступка и после извршне пресуде. Амнести?а ?е општа или по?единачна.
Кра? има право помилова?а. Он може досу?ену казну опростити, сма?ити или ублажити.
Право помилова?а по делима каж?ивим само по приватно? тужби одре?у?е Законик о судском кривичном поступку.
Члан 31.
Кра? претстав?а државу у свима ?еним односима са ту?им државама. Он оглашу?е рат и зак?учу?е мир. Ако зем?а ни?е нападнута, или ?о? рат ни?е оглашен од ко?е друге државе, за оглас рата потребан ?е претходни пристанак Народног Претставништва.
Ако зем?и буде оглашен рат или она буде нападнута, има се одмах сазвати Народно Претставништво.
Члан 32.
Кра? сазива Народно Претставништво у редован или ванредан сазив.
Кра? отвара и зак?учу?е седнице лично, престоном беседом или преко Министарског савета, посланицом или указом.
У случа?у кад Кра? отвара или зак?учу?е седнице престоном беседом Сенат и Народна Скупштина у?едно заседава?у.
И престону беседу и посланице и указ премапотпису?у сви министри.
Кра? може у свако доба, по државно? потреби, позвати Народно Претставништво.
Кра? има право распустити Народну Скупштину и наредити нове изборе. Указ о распушта?у као и указ о новим изборима премапотпису?у сви министри.
Члан 33.
Кра? не може бити у исто време поглавар друге ко?е државе без пристанка Народног Претставништва.
Члан 34.
Сваки писмени чин Кра?евске власти премапотпису?е надлежни министар односно Министарски савет.
За све чине Кра?евске власти одговара Министар односно Министарски савет, ко?и ?е премапотписао.
За чине Кра?еве као врховног заповедника во?ске, одговара Министар во?ске и морнарице.
Члан 35.
Кра? и Престолонаследник пунолетни су кад наврше 18 година.
Кра?ева личност ?е неприкосновена. Кра?у се не може ништа у одговорност ставити нити Кра? може бити тужен. Ово не вреди за Кра?ево приватно има?е.
Члан 36.
У Кра?евини ?угослави?и влада Кра? Александар I из династи?е Кара?ор?еве. Кра?а Александра насле?у?е ?егово мушко потомство по реду прворо?е?а.
Члан 37.
Кад Кра? нема мушког потомства Он ?е одредити себи наследника из побочне лини?е. У случа?у кад Кра? до сво?е смрти ни?е одредио себи наследника, Народно Претставништво, у за?едничко? седници, бира?е Кра?а из исте династи?е.
Члан 38.
Кра?евски Дом састав?а?у: Кра?ица супруга, живи претци Кра?еви у право? лини?и, из исте династи?е, са сво?им супругама, живи потомци Кра?еви у право? лини?и са сво?им супругама и потомцима, ро?ена бра?а Кра?ева и ?ихови потомци са сво?им супругама, сестре Кра?а владаоца, и сви женски потомци до уда?е, стриц Кра?а Александра I Кнез Арсен, Кнез Павле са супругом и потомцима, и то женским потомцима до уда?е.
Односи и положа? чланова у Кра?евском Дому уре?ени су Статутом, ко?и пропису?е Кра?.
Члан 39.
Ступа?у?и на престо, Кра? полаже пред Народним Претставништвом заклетву ко?а гласи: ??а (име) ступа?у?и на престо Кра?евине ?угослави?е и прима?у?и Кра?евску власт, закли?ем се свемогу?им Богом, да ?у чувати изнад свега ?единство народа, независност државе и целину државне области и да ?у по Уставу и законима владати, и да ?у у свима сво?им теж?ама добро народа пред очима имати. Тако ми Господ Бог помогао. Амин!“
Члан 40.
Кра? борави стално у зем?и. Ако се покаже потреба да Кра? иде из зем?е на кра?е време, заступа га по праву Наследник Престола. Ако Наследник Престола ни?е пунолетан, или ако ?е спречен, Кра?а ?е заступати Министарски савет. Заступништво се врши по упутствима ко?а Кра? да?е. Ово вреди и за случа? Кра?еве болести, ко?а не ствара тра?ну неспособност.
За време отсуства Кра?а или Наследника Престола, Министарски савет нема права распушта?а Народне Скупштине.
Заступништво Министарског савета може тра?ати на?дуже шест месеци. По истеку тога рока ступа?у у важност уставни прописи о намесништву.
ОДЕ?АК VI
Намесништво
[
уреди
]
Члан 41.
Кра?евску власт врши намесништво: 1) кад ?е Кра? малолетан, 2) кад ?е Кра? због душевне или телесне болести тра?но неспособан да врши Кра?евску власт.
У случа?у кад ?е Кра? тра?но неспособан да врши Кра?евску власт, о моменту образова?а и престанку намесништва решава Народно Претставништво у за?едничко? седници.
Кад Министарски савет на?е да ?е наступио случа? Кра?еве неспособности, он то саопштава Народном Претставништву за?едно са миш?е?ем три лекара узета са дома?их медицинских факултета. На исти се начин поступа кад ?е у пита?у Наследник Престола.
Члан 42.
Намесничка власт припада по праву Наследнику Престола, ако ?е пунолетан.
Ако Наследник Престола, из узрока побро?аних у члану 41, не може да врши намесничку власт, онда ?е намесничку власт вршити три лица, ко?а ?е Кра? одредио нарочитим актом или тестаментом. Истовремено Кра? одре?у?е сваком намеснику по ?едног заменика. На случа? да се упразни место намесника и ?еговог заменика, Народно Претставништво бира та?ним гласа?ем, у за?едничко? седници, новог намесника од дво?ице преосталих заменика. Ако ?е у животу само ?едан заменик онда он долази без избора на упраж?ено место намесника.
На случа? да Кра? ни?е одредио ни актом ни тестаментом намеснике или да услед болести или смрти одре?ених намесника и ?ихових заменика ни?е могу?е образовати намесништво од бар два намесника, Народно Претставништво бира та?ним гласа?ем, у за?едничко? седници, потребан бро? Кра?евских намесника. Намесници могу бити само гра?ани Кра?евине ?угослави?е.
Пре него што узму Кра?евску власт у сво?е руке, намесници ?е пред Народним Претставништвом положити заклетву: да ?е Кра?у бити верни и да ?е владати по Уставу и зема?ским законима.
Члан 43.
Ако ?е ?едан од тро?ице намесника привремено отсутан или спречен, друга два намесника мо?и ?е и без ?ега отправ?ати државне послове.
Члан 44.
О васпита?у малолетног Кра?а стара?е се намесници.
О има?у малолетног Кра?а брину?е се старате?и одре?ени Кра?евим тестаментом. Ако преминули Кра? ни?е одредио старате?а, именова?е их намесници по саслуша?у Претседника Државног савета, Касационог суда и Главне Контроле.
Члан 45.
До ступа?а на дужност намесника Министарски савет ?е привремено вршити, под сво?ом одговорнош?у, Кра?евску власт.
Члан 46.
У случа?у смрти или оставке Кра?еве, Наследник Престола, ако ?е пунолетан, прима одмах Кра?евску власт, об?ав?у?е то народу прокламаци?ом и полаже прописану заклетву пред Народним Претставништвом.
Члан 47.
Ако Кра? по смрти сво?о? ни?е оставио мушког потомства, али би Кра?ица у време смрти Кра?еве била трудна и на случа? да Кра? ни?е актом или тестаментом одредио намеснике, Народно Претставништво бира привремено намеснике, ко?и ?е вршити Кра?евску власт само до поро?а?а. Влада ?е дужна поднети Народном Претставништву пре избора намесника миш?е?е три лекара узета са дома?их медицинских факултета о Кра?ичино? трудно?и. То исто вреди и за случа? када би Престолонаследник преминуо а ?егова би жена била трудна у тренутку смрти Кра?еве.
Члан 48.
У случа?у кад престо према одредбама овог Устава остане без наследника, Министарски савет ?е узети у сво?е руке Кра?евску власт и одмах позвати Народно Претставништво у нарочити сазив, у коме ?е се решити о престолу.
Члан 49.
Цивилна листа Кра?ева одре?у?е се законом. ?едном одре?ена цивилна листа не може се повисити без пристанка Народног Претставништва ни сма?ити без пристанка Кра?евог.
Кра?евски намесници ?е за време врше?а сво?е дужности примати из државне блага?нице онолико колико им, на предлог Министарског савета, одреди Народно Претставништво.
ОДЕ?АК VII
Народно Претставништво
[
уреди
]
Члан 50.
Сенат састав?а?у сенатори: од Кра?а именовани и бирани. Сенатор не може бити мла?и од четрдесет година.
Одредбе о бро?у бираних сенатора и ?иховом избору пропису?у се законом.
Кра? може именовати толики исти бро? сенатора колико их ?е бираних.
Нико не може бити у исто време сенатор и народни посланик.
Члан 51.
Мандат бираних сенатора тра?е шест година. Сваке три године Сенат се обнав?а изборима нових чланова за ?едну половину бираних сенатора.
Члан 52.
Мандат сенатора од Кра?а именованих тра?е шест година. Они се могу на предлог Претседника Министарског савета разрешити ове дужности услед физичке неспособности или ако су судом осу?ени за кривична дела.
Именовани сенатори, ако су активни државни чиновници, не могу задржати чиновнички положа?.
Члан 53.
Сенат се саста?е кад и Народна Скупштина, а преста?е радити кад и она.
Сенат сам испиту?е уредност мандата бираних сенатора и одлучу?е о ?има.
Народна Скупштина
[
уреди
]
Члан 54.
Народну Скупштину састав?а?у посланици ко?е народ слободно бира општим, ?еднаким и непосредним гласа?ем.
Народна Скупштина бира се на 4 године. Мандат народног посланика може престати и рани?е у случа?евима ко?е предви?а изборни закон.
Одредбе о бро?у и изборима народних посланика пропису?е се законом.
Члан 55.
Право бирачко има сваки држав?анин по ро?е?у или приро?е?у, ако ?е навршио двадесет и ?едну годину старости.
Официри активни као и подофицири и во?ници под заставом не могу вршити бирачко право ни бити бирани.
Закон ?е решити о женском праву гласа.
Члан 56.
Привремено губе бирачко право: 1) ко?и су осу?ени на роби?у (тамницу), или затвор дужи од годину дана, док се не поврате у права, 2) ко?и су осу?ени на губитак часних права за време док тра?е та казна, 3) ко?и су под стециштем, 4) ко?и су под старате?ством и 5) ко?и су пресудом изгубили бирачко право због изборних кривица.
Члан 57.
За сенатора односно народног посланика може бити изабран само она?, ко?и има бирачко право, без обзира ?е ли уведен у бирачки списак. Од сваког се сенатора односно посланика траже ови услови: 1) да ?е држав?анин по ро?е?у или приро?е?у Кра?евине ?угослави?е. Приро?ени држав?анин мора бити наста?ен на?ма?е десет година, рачуна?у?и од дана приро?е?а, 2) да ?е навршио 40 односно 30 година старости и 3) да говори и пише народним ?езиком.
Губитак бирачког права привлачи и губитак мандата сенатора односно народног посланика.
Сенатори и народни посланици не могу бити у исто време државни лиферанти или државни предузимачи.
Члан 58.
Активни државни чиновници не могу се кандидовати за сенаторе и народне посланике.
Полициски, финансиски и шумарски чиновници као и чиновници аграрне реформе, не могу се кандидовати, осим ако су то престали бити годину дана пре расписа избора.
Министри активни и на расположе?у могу се кандидовати.
Члан 59.
Сваки сенатор и народни посланик претстав?а цео народ.
Сви чланови Народног Претставништва полажу заклетву, да ?е Кра?у бити верни, да ?е чувати изнад свега ?единство народа, независност државе и целину државне области, да ?е Устав чувати и добро народа пред очима имати.
Члан 60.
Народно Претставништво сазива се Кра?евим указом у престоници Београду у редован сазив сваке године двадесетог октобра.
Ако ?е у случа?у рата престоница измештена, Народно Претставништво саста?е се у месту, ко?е ?е Кра?евим указом о сазиву одре?ено.
Редован сазив не може се зак?учити док не буде решен државни бу?ет.
Члан 61.
Народна Скупштина прегледа сама пуномо?ства сво?их чланова и одлучу?е о ?има.
Члан 62.
Народна Скупштина бира за сваки сазив из сво?е средине сво?е часништво.
Члан 63.
Законске предлоге подносе, по овлаш?е?у Кра?евом, по?едини министри.
Право подноше?а законских предлога припада сваком члану Народног Претставништва, чи?и предлог писмено помогне на?ма?е ?една петина чланова Сената односно Народне Скупштине.
Члан 64.
Законски предлог ко?и Народна Скупштина усво?и ша?е се Сенату на рад и обратно. Ако ?е законски предлог усво?ен у целини и од Народне Скупштине и од Сената сматра се да ?е Народно Претставништво предлог примило. Ако су учи?ене какве измене или допуне од Сената односно од Народне Скупштине, онда се законски предлог вра?а Народно? Скупштини односно Сенату на решава?е. Када се ове измене и допуне приме од Народне Скупштине односно Сената, сматра се да ?е Народно Претставништво предлог примило. На случа?, да се Сенат и Народна Скупштина у при?ему ?едног законског предлога у целини или у по?единостима не сагласе, сматра се да ?е предлог одбивен и у истом сазиву се о ?ему не може више поново решавати. Ако се случа? понови и у иду?ем сазиву, о томе законском предлогу одлучи?е Кра?.
Члан 65.
Кра? зак?учу?е уговоре са страним државама, али ?е за потврду тих уговора потребно претходно одобре?е Народног Претставништва. За потврду чисто политичких споразума ни?е потребно претходно одобре?е Народног Претставништва.
За уговор, да ту?а во?ска поседне зем?иште Кра?евине или да пре?е преко ?ега, потребно ?е одобре?е Народног Претставништва.
Народно Претставништво може, кад ти изиску?е државна потреба, одлуком у напред овластити Министарски савет, да изда мере за неодложну примену предложеног уговора.
Државна територи?а не може се оту?ити или разменити без одобре?а Народног Претставништва.
Члан 66.
Законе проглашу?е Кра? указом, ко?и садржи сам закон решен од Народног Претставништва. Указ премапотпису?у сви министри. Министар правде став?а на указ државни печат и стара се о обнародова?у у ?Службеним новинама“.
Закон доби?а обавезну снагу 15 дана по обнародова?у у ?Службеним новинама“, ако сам закон друкчи?е не одреди. Дан обнародова?а у ?Службеним новинама“ рачуна се.
Члан 67.
Народно Претставништво има право анкете као и истраге у изборним и чисто административним пита?има.
Члан 68.
Сваки члан Сената и Народне Скупштине има право управ?ати министрима пита?а и интерпелаци?е.
Министри су дужни дати на ?их одговор у истом сазиву.
Члан 69.
Сенат и Народна Скупштина опште непосредно само са министрима.
Члан 70.
У Сенату и у Народно? Скупштини има?у право да говоре само ?ени чланови, чланови владе и владини повереници за то Кра?евим указом одре?ени.
Члан 71.
Сенат и Народна Скупштина могу пуноважно решавати ако ?е на седници присутна ?една тре?ина свих сенатора односно посланика.
За пуноважно реше?е потребна ?е ве?ина гласова присутних. У случа?у равне поделе гласова предлог, о коме ?е гласано, сматра се, да ?е прим?ен.
Члан 72.
О сваком законском предлогу мора се гласати два пута у истом сазиву пре него што се коначно усво?и.
Члан 73.
Решава?е Сената и Народне Скупштине у за?едничком заседа?у бива само за случа?еве за ко?е ?е изрично речено.
За?едничким заседава?има претседава?у претседници Сената и Народне Скупштине наизменично.
Члан 74.
Сенатор односно народни посланик не одговара за глас ко?и ?е дао као члан Сената односно Народне Скупштине.
За све из?аве и поступке при врше?у мандата било у седницама Сената или Народне Скупштине или у одборима, или у особитом изасланству или у особито? дужности по одредби Сената или Скупштине, сенатори односно посланици одговара?у Сенату односно Народно? Скупштини, по одредбама пословника. За оне из?аве и поступке, ко?и садрже кривично дело, сенатор односно народни посланик одговара и пред редовним судовима ако Сенат односно Народна Скупштина даде за то одобре?е. Но за увреде, клевете или злочине сенатор односно народни посланик одговара пред редовним судовима и без претходног одобре?а Сената односно Народне Скупштине.
Члан 75.
Без овлаш?е?а Сената односно Народне Скупштине, ?ихови чланови не могу се за кривице учи?ене ван врше?а мандата узимати на одговор нити лишити слободе док тра?е ?ихов мандат, осим кад се затекну на самом делу злочина или преступа. Али се и у томе послед?ем случа?у Сенат односно Народна Скупштина, ако ?е на окупу одмах извештава, и она да?е или одриче овлаш?е?е да се надлежни поступак продужи за време сазива.
Имунитетско право сенатора и посланика наста?е даном избора односно наименова?а.
Ако ко постане сенатор или посланик пре него што ?е над ?им по какво? кривици изречена извршна пресуда, власт ко?а врши изви?а?е и истрагу извести?е о томе Сенат или Народну Скупштину, ко?а да?е или одриче овлаш?е?е за продуже?е поступка.
Члан Сената и Народне Скупштине може се узимати на одговор само ради оног дела, за ко?и ?е издан.
Члан 76.
Сенату и Народно? Скупштини припада иск?учиво право да у сво?о? средини одржава ред преко свог претседника. Никаква оружана сила не може се поставити у згради нити у ?езином дворишту без одобре?а Претседника. Исто тако без ?еговог одобре?а не могу никакви државни органи чинити у Сенату и Народно? Скупштини акт власти.
Нико оружан не сме у?и у зграду Сената и Народне Скупштине, осим лица ко?а по пропису носе оруж?е и налазе се на служби код Сената односно Народне Скупштине.
ОДЕ?АК VIII
Управна власт
[
уреди
]
Члан 77.
Кра? имену?е и разрешава Претседника Министарског савета и министре. Претседник Министарског савета и министри чине Министарски савет, ко?и сто?и непосредно под Кра?ем. Министри се налазе на челу по?единих грана државне управе.
Министар може бити и без портфе?а.
Министри имену?у ниже државне чиновнике по одредбама закона.
Министри полажу пре ступа?а на дужност заклетву да ?е Кра?у бити верни и да ?е радити по Уставу и по законима.
Члан 78.
Кра? и Народна Скупштина могу оптужити министре за повреду Устава и зема?ских закона учи?ену у службено? дужности. За штете, ко?е министар учини гра?анима незаконитим врше?ем службе одговара држава а министар држави.
Члан 79.
Министар може бити оптужен како за време тра?а?а сво?е службе тако и за пет година после одступа?а.
Предлог, да се министар оптужи, мора се учинити писмено и мора садржати тачке оптуже?а.
Кад министра оптужи Народна Скупштина, одлука о став?а?у министра под суд има се донети ве?ином од две тре?ине од укупног бро?а народних посланика.
Члан 80.
Ближе одредбе о министарско? одговорности садржи посебан закон.
Члан 81.
Управна власт може издавати уредбе потребне за примену закона.
Члан 82.
Управа у Кра?евини врши се по бановинама, срезовима и општинама.
Члан 83.
Кра?евина ?угослави?а има девет бановина и то:
1. Дравска са седиштем у ?уб?ани;
2. Савска са седиштем у Загребу;
3. Врбаска са седиштем у Ба?а Луци;
4. Приморска са седиштем у Сплиту;
5. Дринска са седиштем у Сара?еву;
6. Зетска са седиштем на Цети?у;
7. Дунавска са седиштем у Новом Саду;
8. Моравска са седиштем у Нишу;
9. Вардарска са седиштем у Скоп?у.
Дравска Бановина:
обухвата део територи?е ограничен, од места где северна граница среза Чабар сече државну границу, државном границом према Итали?и, Аустри?и и Ма?арско? до места, где државна граница према Ма?арско? изби?а на реку Муру (с. и. од Чаковца). Од реке Муре граница иде источном односно ?ужном границом срезова: Лендава, ?утомер, Пту?, Шмар?е, Брежице, Кршко, Ново Место, Мет?ика, Чрноме?, Кочев?е и Логатец, обухвата?у?и све поменуте срезове.
Савска Бановина:
ограничена ?е са северне стране до реке Муре горе поменутом границом Дравске Бановине. Затим граница иде реком Муром и да?е државном границом према Ма?арско? до места где ова напушта реку Драву, одакле иде Дравом и Дунавом до северне границе среза Илока. Од реке Дунава до реке Саве граница иде источном границом срезова: Вуковар, Винковци и Жупа?а, обухвата?у?и и ове срезове. Да?е иде реком Савом до утока Уне, а по том Уном до североисточне границе среза Двор (?. з. од Коста?нице). Од овога места до ?адранског мора (Моралички канал) граница иде ?ужном границом срезова: Коста?ница, Петри?а, Глина, Вргин Мост, ?угоисточном границом среза Во?ни?, источном границом срезова: Слу?, Кореница и Д. Лапац. Да?е граница иде ?ужном границом срезова Грачац и Госпи? обухвата?у?и и ове срезове. Од обале граница иде теснацом ?убашким, каналом Нова По?ана, изме?у острва Маон и Планик и северно од острва Олиб и Слива до државне границе на ?адранско море.
Врбаска Бановина:
граничи се од североисточне границе среза Двор (?.з. од Коста?нице) реком Уном до ?еног Утока у Саву, затим реком Савом, источном границом срезова: Дервента и Грачаница до реке Босне код села Долца. Одатле иде ?угозападном границом среза Магла? до троме?е срезова: Теша?, Магла? и Жепче. Од ове тачке граница иде северном границом срезова: Жепче, Зеница и Травник до планине Влаши? (?ута Греда к. 1740); одатле граница иде преко коте 1446 источном падином Лесине (к. 1433), к. 1057, ?ели? к. 1192, к. 1018. к. 1139, Обреновац к. 1157, па преко Рада?е планине (к. 1366) и Игралишта (к. 1085) излази на Раковце (к. 1217). Одавде граница иде изме?у села Подрипци и Султанови?и, затим изме?у села Гми?и и Гувна на Осо? (к. 888) и да?е гребеном преко Шу?аге (к. 1533), Демировца (к. 1724) и Црног Врха (к. 1403) на М. Виторог (к. 1748). Од М. Виторога граница иде источном и ?угозападном границом Гламочког среза до спрам к. 1156 на планини Старетини; одатле граница пресеца у западном делу Лива?ско По?е и на Троглаву (к. 1913) изби?а на ?угозападну границу среза Ливно и иде ?оме до на Велики Бат (к. 1851). Да?е граница иде ?ужном и западном границом среза Бос. Петровац до троме?е срезова Д. Лапац, Книн и Бос. Петровац. Одавде до североисточне границе среза Двор (?. з. од Коста?нице) граница иде означеном границом Савске бановине.
Приморска Бановина:
са северне стране граничи се означеним ?ужним границама Савске и Врбаске бановине све до троме?е изме?у срезова: ?а?це, Буго?но и Травник (Раковце к. 1217). Од овога места граница иде источном границом среза Буго?на и северном границом среза Ко?иц; за тим источном границом срезова Ко?иц и Мостар до троме?е срезова: Мостар, Столац и Невеси?е. Да?е иде границом среза Столац, обухвата?у?и и ова? срез. На ?адранском мору граница прелази Неретв?анским и Пе?ешачким каналом до државне границе на ?адранском мору.
Дринска Бановина:
ограничена ?е са западне стране до реке Саве означеним границама Приморске и Врбаске бановине и да?е са севера реком Савом до утока реке Колубаре. Од утока Колубаре до западне границе Приморске бановине к. 2058 на пл. Трескавици (источна граница среза Ко?иц) - иде источном границом срезова: Посавског (Обреновац), Тамнавског, Колубарског, (Мионица) и Пожешког, обухвата срез ?уби?ки, да?е иде источном границом среза Трнавског и Драгачевског, па источном, ?ужном и западном границом Моравичког среза и да?е ?ужном границом срезова: Ари?ског, Златиборског, Вишеградског, Ча?ничког, Рогатичког и Сара?евског.
Зетска Бановина:
ограничена ?е са северне стране означеном ?ужном границом Приморске и Дринске бановине све до троме?е изме?у срезова: Драгачевског, Жичког и Студеничког. Од ове троме?е до државне границе према Албани?и гранична лини?а иде источном границом срезова: Студеничког, Дежевског, Митровичког, Дреничког и Подримског, обухвата?у?и све ове срезове. Да?е граница иде државном границом према Албани?и до ?адранског мора.
Дунавска Бановина:
са ?угозападне стране ограничена ?е означеним границама Дринске и Савске бановине, а са северне и североисточне стране државном границом према Ма?арско? и Румуни?и до места где ова послед?а изби?а на реку Дунав. Иде Дунавом до источне границе среза Рамског, скре?е на ?уг источном и ?ужном границом среза Рамског а затим ?угоисточном границом среза Пожаревачког. Продужу?е источном границом срезова: Моравског, Лепеничког, Крагу?евачког и Гружанског до Дуленског Црног Врха (к. 919) на Гледи?ским планинама, одакле преко Кречана (к. 760) и Брзака (к. 822) изби?а на границу Дринске бановине на планини Котленик код Црног Врха (к. 768).
Моравска бановина:
ограничена ?е са северне и источне стране државном границом према Румуни?и и Бугарско? до ?ужне границе среза Лужничког (код Дешчаног Кладенца). Одавде граница иде ?ужном границом срезова: Лужничког, Нишког, Добричског, Прокупачког, Косаничког, Лапског и Вучитрнског обухвата?у?и и ове срезове и на троме?и срезова Вучитрнског, Грачаничког и Дреничког изби?а на означену границу Зетске бановине. Да?е граница иде на север означеним границама Зетске, Дринске и Дунавске бановине.
Вардарска Бановина:
ограничена ?е са севера означеним границама Зетске и Моравске бановине, а са истока, ?уга и запада државном границом према Бугарско?, Грчко? и Албани?и.
Спорна пита?а о дета?ним границама по?единих бановина решава?е Министар унутраш?их послова.
Члан 84.
Бановине су управне и самоуправне ?единице.
Нарочити закон одре?у?е поделу бановина на срезове и општине.
Организаци?а општинских управа и делокруг ?иховог рада уре?у?е се особеним законом по начелу самоуправе.
По?едине градске општине могу бити законом и на друго? основи уре?ене.
Члан 85.
Град Београд са Земуном и Панчевом чине посебно управно подруч?е. Под ово управно подруч?е спада?е и сва околна места, ко?а буду из бановине издво?ена и буду ушла у састав општине београдске, земунске или панчевачке.
Члан 86.
На челу бановине сто?и бан. Он ?е претставник врховне власти у бановини.
Бана постав?а Кра? на предлог Претседника Министарског савета.
Члан 87.
Бан постав?а, премешта, пензионише и отпушта управне чиновнике у бановини у границама надлежности одре?ене законом о банско? управи.
Самоуправа
[
уреди
]
Члан 88.
У свако? бановини, као самоуправном телу, посто?и бановинско ве?е и бановински одбор.
Члан 89.
Бановинско ве?е се бира на четири године општим, ?еднаким, непосредним гласа?ем, према одредбама закона.
Ве?е бира из сво?е средине бановински одбор, ко?и ?е самоуправни извршни орган у бановини.
Бан постав?а и разрешава бановинске чиновнике на предлог бановинског одбора.
Члан 90.
Бановинска ве?а могу уре?ивати по?едине гране бановинске управе и живота бановинским уредбама на основу овлаш?е?а закона о уре?е?у бановина или другим законима.
Бановинске уредбе има?у у дотично? бановини силу закона. Оне не сме?у противуречити ни Уставу ни посто?е?им законима, иначе се у том случа?у не могу приме?ивати.
Члан 91.
Бановински одбор спрема предлоге бановинских уредаба, а о ?има решава бановинско ве?е.
Бановинске уредбе проглашу?е и обнароду?е бан, ко?и претходно тражи сагласност Државног савета по ?ихово? законитости. У случа?у да Државни савет сагласност одби?е удредба се не може обнародовати.
Државни савет ?е дужан дати или одбити сагласност на?да?е у року од месец дана. Ако се Државни савет у томе року не из?асни сматра се да ?е сагласност дата.
Члан 92.
Државна централна власт стара се да самоуправне власти врше сво?е законске дужности у одре?еним границама и да не повреде ко?и општи државни интерес.
Члан 93.
Бан односно законом одре?ени државни орган, има?у права обуставити сва реше?а бановинског ве?а и бановинског одбора или општинског збора и одбора, ко?а су противна Уставу, законима и уредбама. Против реше?а бана има места жалби Државном савету у законом року.
Могу се тако?е обуставити и она реше?а и из?аве, ко?е су штетне по опште државне интересе. У том случа?у жалба се подноси Министру унутраш?их послова у законом року.
Бановинско ве?е може се Кра?евим указом распустити и пре истека четворогодиш?ег периода на предлог Министра унутраш?их послова и наредити нови избори за дотичну бановину.
Члан 94.
Бановинско ве?е решава сваке године у свом првом сазиву бановински бу?ет за наредну годину по предлогу бановинских одбора.
Члан 95.
Бановински бу?ет одобрава Министар финанси?а, а Главна контрола испиту?е ?егово изврше?е путем прегледа завршног рачуна.
Члан 96.
Општине су самоуправна тела. ?има се особеним законима могу ставити у дужност и акта управне власти и оне их врше под надзором одре?ених управних органа.
Члан 97.
Одредбе о организаци?и и надлежности бановинских и општинских самоуправних власти пропису?е закон.
Члан 98.
За спорове управне природе установ?ава?у се управни судови. Закон одре?у?е ?ихова седишта, надлежност и организаци?у.
Члан 99.
Државни савет ?е врховни управни суд.
Посебним законом одре?у?е се начин постав?а?а чланова Државног савета као и састав, надлежност и поступак ?егов.
ОДЕ?АК IX
Судска власт
[
уреди
]
Члан 100.
Судови су независни. У изрица?у правде они не сто?е ни под каквом влаш?у но суде по законима.
Судови и судске надлежности могу се установити само законом.
Законом се пропису?е на ко?и се начин бира?у, постав?а?у претседници судова и суди?е.
У породичним и наследним пословима муслимана суде државне шери?атске суди?е.
Члан 101.
Суди?е свих судова су стални. Суди?а не може бити лишен свога зва?а нити ма из кога узрока укло?ен са дужности, против сво?е во?е без пресуде редовних судова или дисциплинарне пресуде Касационог суда. Суди?а не може бити тужен за сво? судски рад без одобре?а надлежног суда.
Суди?а не може, ма и привремено, бити упу?ен на другу пла?ену или непла?ену ?авну службу без свога пристанка и одобре?а Касационог суда.
Суди?а може бити премештен само по своме пристанку.
Суди?а може бити у служби до навршетка седамдесет година свога живота. Пре тога рока суди?а се може ставити у пензи?у само по писмено? молби или кад телесно или душевно тако ослаби да не може вршити сво?у дужност. Одлуку о пензиониса?у у овом послед?ем случа?у доноси Касациони суд.
ОДЕ?АК X
Државно газдинство
[
уреди
]
Члан 102.
Сваке године Народно Претставништво одобрава државни бу?ет ко?и вреди за годину дана.
Бу?ет се мора поднети Народно? Скупштини на?да?е за месец дана од дана ?еног састанка у редовном сазиву. ?едновремено са бу?етом подноси се Народно? Скупштини на уви?а? и одобре?е и завршни рачун послед?е истекле рачунске године.
Народна Скупштина не може предложене парти?е уве?авати а може их сма?ивати и изоставити.
Бу?ет се одобрава по парти?ама.
Начин састава и изврше?а бу?ета пропису?е се законом.
Уштеда ?едне бу?етске парти?е или бу?етске године не може се утрошити на подмире?е потреба друге парти?е или године без одобре?а Народног Претставништва.
Члан 103.
Док не одобри поднесени ?о? бу?ет Народно Претставништво може одобравати дванаестине за ?едан или више месеци. Ако ?е Народна Скупштина распуштена пре него што ?е бу?ет решен, бу?ет истекле рачунске године продужу?е се указом на?дуже за четири месеца. Ако се и у том року бу?ет не реши може се Кра?евим указом продужити бу?ет до кра?а нове бу?етске године.
Члан 104.
Државни порези и опште државне дажбине установ?ава?у се само законом.
Влада подноси Народно? Скупштини од Главне Контроле оверени извешта? о изврше?у зак?учених уговора о државним за?мовима и ?иховом утрошку у смислу закона.
Члан 105.
Пореска обавеза ?е општа и све су државне дажбине ?еднаке за целу зем?у.
Кра? и Наследник Престола пла?а?у државни порез на приватно има?е.
Никаква помо? стална ни привремена, никакав поклон ни награда не могу се дати из државне блага?нице, ако нису основани на закону.
Члан 106.
Државном имовином управ?а Министар финанси?а у колико то закони друкчи?е не нареде.
О начину оту?е?а државних добара доне?е се нарочити закон.
Право монопола припада држави.
Руде, лековите воде и врела и природне снаге сво?ина су државна.
Начин дава?а рударских, индустриских или ма ко?их других повластица одре?у?е се законом.
Члан 107.
За преглед државних рачуна и надзира?е над изврше?ем државног и самоуправних бу?ета посто?и Главна контрола као врховни рачунски суд.
Председника и чланове Главне контроле бира Народна Скупштина из кандидационе листе, ко?у састав?а Државни савет и на ко?о? ?е предложено два пута онолико кандидата, колико ?е празних места.
Одредбе о саставу, надлежности и поступку Главе контроле пропису?е закон.
Законом се одре?у?е у ко?им ?е случа?евима против одлуке Главне контроле имати места жалби Касационом суду.
Главна контрола прегледа, исправ?а и ликвидира рачуне опште администраци?е и свих рачунополагача према државно? блага?ници. Она мотри да се не прекорачи ни?едан издатак по бу?ету и да се нека сума не преноси из ?едне бу?етске парти?е у другу. Она завршу?е рачуне свих државних управа и дужна ?е прикуп?ати све потребне доказе и обавеште?а.
Завршни државни рачун подноси се Народном Претставништву на реше?е са примедбама Главне Контроле и то на?да?е за ?едну годину, рачуна?у?и од завршетка сваке рачунске године.
ОДЕ?АК XI
Во?ска
[
уреди
]
Члан 108.
Во?на ?е обавеза општа по одредбама закона. Устро?ство и величина во?ске и морнарице пропису?е се законом. Формира?е ?единица у законом одре?еном обиму пропису?е Кра? уредбом на предлог Министра во?ске и морнарице. Колико ?е се во?ске држати под заставом, одре?у?е се сваке године бу?етом.
Члан 109.
Во?ни судови су независни. У изрица?у правде они не сто?е ни под каквом влаш?у но суде по законима.
Суди?а првостепеног во?ног суда не може бити тужен за сво? судски рад без одобре?а во?но-апелационог суда, а апелациони суди?а без одобре?а Касационог суда.
Пресуде во?них судова расматра у послед?ем степену Касациони суд.
Члан 110.
Кривице ко?е учине гра?ани у друштву са во?ником суди?е гра?ански судови а за време рата во?ни судови.
Члан 111.
Нико по навршетку двадесете године не може добити државну службу или у ?о? остати, ако по одредбама во?ног закона ни?е сво? рок отслужио или од во?не службе ослобо?ен.
Члан 112.
За одржава?е унутраш?ег реда во?ска се може употребити само на захтев надлежне гра?анске власти.
Члан 113.
Страна во?ска не може се узети у службу наше државе, а ни во?ска наше државе не може се ставити у службу неке стране државе, без претходног одобре?а Народног Претставништва.
ОДЕ?АК XII
Измене у Уставу
[
уреди
]
Члан 114.
О изменама у Уставу решава Кра? са Народним Претставништвом.
Члан 115.
Предлог, да се у Уставу што измени или допуни, може учинити Кра? и Народно Претставништво.
У таквом предлогу мора?у се изреком именовати све тачке Устава, ко?е би се имале изменити или допунити.
Ако ?е предлог учинио Кра?, он ?е се саопштити Сенату и Народно? Скупштини, па ?е се затим Народна Скупштина одмах распустити и сазвати нова на?да?е за четири месеца.
Ако ?е такав предлог потекао од Сената односно Народне Скупштине, о ?ему се решава на начин предви?ен за решава?е законских предлога ве?ином од 3/5 од укупног бро?а посланика. Предлог иде затим пред Сенат односно Народну Скупштину ко?а по ?ему решава ве?ином од 3/5 од укупног бро?а сенатора односно посланика.
Кад предлог на та? начин буде усво?ен, Народна Скупштина ?е се распустити а нова сазва?е се на?да?е у року од 4 месеца од дана када ?е предлог усво?ен.
И у ?едном и у другом случа?у Сенат односно Народна Скупштина може решавати само о оним изменама и допунама Устава, ко?е садржи предлог на основу ко?ег ?е она сазвана.
Сенат односно Народна Скупштина доноси одлуку ве?ином од половине више ?едан од укупног бро?а сво?их чланова.
На случа? да се Сенат и Народна Скупштина у при?ему предложених измена или допуна Устава у целини или по?единостима не сагласе онда ?е да?е поступак исти као и за законске предлоге (члан 64).
Члан 116.
У случа?у рата, мобилизаци?е, нереда и побуне, ко?и би довели у пита?е ?авни поредак и сигурност државе или кад су до те мере у опште угрожени ?авни интереси, Кра? може, у том изузетном случа?у, указом наредити да се привремено предузму све изванредне, неопходно потребне мере у цело? Кра?евини или у ?едном ?еном делу независно од уставних и законских прописа.
Све изузетно предузете мере подне?е се накнадно Народном Претставништву на сагласност.
Прелазна наре?е?а
[
уреди
]
Члан 117.
До дана састанка Народног Претставништва Кра? изда?е и проглашу?е законе указом.
Указ премапотпису?е Претседник Министарског савета, ресорни министар и Министар правде.
Члан 118.
Сви посто?е?и закони, сем закона о Кра?евско? власти и врховно? државно? управи од 6 ?ануара 1929 године, оста?у на снази док се редовним путем не измене или укину.
Члан 119.
Одредбе члана 101 овог Устава не?е се приме?ивати за време од пет година од дана ступа?а у живот овог Устава.
Зак?учне одредбе
[
уреди
]
Члан 120.
Ова? Устав ступа у живот и доби?а обавезну снагу кад се обнароду?е у ?Службеним новинама“.
О изврше?у овог Устава стара?е се Претседник Министарског савета и сви министри.
Препоручу?емо Нашем Министру правде да ова? Устав обнароду?е а свима министрима да се о изврше?у ?еговом стара?у, властима заповедамо, да по ?ему поступа?у, а свима и свакоме да му се покорава?у.
3 септембра 1931 године
у Београду
АЛЕКСАНДАР с. р.
Види ?ош
[
уреди
]
Извори
[
уреди
]
- ?Службене новине Кра?евине ?угослави?е“, бро? 200/1931