Со?узни држави и територии на Инди?а

Од Википеди?а ? слободната енциклопеди?а
Индиски ОкеанБенгалски ЗаливАндаманско МореАрапско МореЛакадивско Мореледник СијаченАндамани и НикобариЧандигарДадра и Нагар ХавелиДаман и ДиуДелхиЛакадивиПондишериПондишериПондишериАруначал ПрадешАсамБихарЧатисгарГоаГуџаратХарајанаХимачал ПрадешЏаму и КашмирЏаркандКарнатакаКералаМадја ПрадешМахараштраМанипурМегалајаМизорамНагаландОрисаПенџабРаџастанСикимТамил НадуТрипураУтар ПрадешУтаракандЗападен БенгалАвганистанБангладешБутанБурмаКинаНепалПакистанШри ЛанкаТаџикистанДадра и Нагар ХавелиДаман и ДиуПондишериПондишериПондишериПондишериГоаГуџаратЏаму и КашмирКарнатакаКералаМадја ПрадешМахараштраРаџастанТамил НадуАсамМегалајаАндра ПрадешАруначал ПрадешНагаландМанипурМизорамТеланганаТрипураЗападен БенгалСикимБутанБангладешБихарЏаркандОрисаЧатисгарУтар ПрадешУтаракандНепалДелхиХарајанаПенџабХимачал ПрадешЧандигарПакистанШри ЛанкаШри ЛанкаШри ЛанкаШри ЛанкаШри ЛанкаШри ЛанкаШри ЛанкаШри ЛанкаШри Ланкаспорна територија во Џаму и Кашмирспорна територија во Џаму и Кашмир
Стислива карта на со?узните држави и територии на Инди?а

Инди?а е федераци?а [1] составена од 28 со?узни држави и 9 со?узни територии . Тие понатаму се делат на окрузи и други единици. [1]

Според Уставот на Инди?а, суверената власт врз државата/територи?ата ?а делат државата/територи?ата и со?узната власт. [2]

Со?узни држави [ уреди | уреди извор ]

Со?узна држава Рег.
таблички
Главен град На?голем град Население [3] Површина
(км 2 )
Службени
?азици [4]
Дополнителни
служб. ?азици [4]
Андра Прадеш AP Ха?дерабад ( де ?уре )
Амаравати ( де факто ) б 1 [5] [6]
Вишакапатнам 49.506.799 160.205 телушки ?
Аруначал Прадеш AR Итанагар 1.383.727 83.743 англиски ?
Асам AS Диспур Гувахати 31.205.576 78.550 асамски ?
Бихар BR Патна 104.099.452 94.163 хинди урду
Гоа GA Пана?и Васко де Гама 1.458.545 3.702 конкански маратски
Гу?арат GJ Гандинагар Ахмедабад 60.439.692 196.024 гу?аратски ?
Западен Бенгал WB Колката 91.276.115 88.752 бенгалски , непалски [б 1] хинди , урду , санталски , одиски и пен?апски
Карнатака KA Бангалор 61.095.297 191.791 канадски англиски
Керала KL Тируванантапурам 33.406.061 38.863 мала?алски ?
Мад?а Прадеш MP Бопал Индор 72.626.809 308.252 хинди ?
Манипур MN Импал 2.855.794 22.347 манипурски англиски
Махараштра MH Мумба? 112.374.333 307.713 маратски ?
Мегала?а ML Шилонг 2.966.889 22.720 англиски касиски [б 2]
Мизорам MZ А?зол 1.097.206 21.081 англиски , хинди , мизовски ?
Нагаланд NL Кохима Димапур 1.978.502 16.579 англиски ?
Одиша OD Бубанешвар 41.974.218 155.820 одиски ?
Пен?аб PB Чандигар Луди?ана 27.743.338 50.362 пен?апски ?
Ра?астан RJ ?а?пур 68.548.437 342.269 хинди англиски
Сиким SK Гангток 610.577 7.096 англиски сикимски , гуруншки , лепчански , лимбуски , мангарски , сунварски , неварски , ра?ски , шерпски , таманшки
Тамил Наду TN Чена? 72.147.030 130.058 тамилски англиски
Телангана TS Ха?дерабад б 1 35.193.978 [7] 114.840 [7] телушки , урду [8] ?
Трипура TR Агартала 3.673.917 10.492 бенгалски , кокборок , англиски ?
Утар Прадеш UP Лакнау Канпур 199.812.341 243.286 хинди урду
Утараканд UK Дерадун б 3 10.086.292 53.483 хинди санскрит [9]
Хара?ана HR Чандигар Фаридабад 25.351.462 44.212 хинди пен?апски [10] [11]
Химачал Прадеш HP Шимла (лете)
Дарамсала (зиме)
Шимла 6.864.602 55.673 хинди англиски
Чатисгар CG На?а Ра?пур Ра?пур 25.545.198 135.194 хинди ?
?арканд JH Ранчи ?амшедпур 32.988.134 74.677 хинди урду [12]
  • ^б 1 Сe до 2 ?уни 2014 г. во Андра Прадеш влегувала и територи?ата на денес одделната со?узна држава Телангана . [13] [14] [15] Ха?дерабад , ко? целосно е во границите на Телангана, има привремена улога на главен град на обете со?узни држави во трае?е до 10 години. [16] Владата и законодавниот дом на Андра Прадеш на почетокот на 2017 г. се преселиле во привремени згради во Амаравати , ко? треба да стане главен град. [5]
  • ^б 2 ?аму и Кашмир како со?узна држава зафа?але површина од 222.236 км 2 според индиското правополага?е; од нив 101.387 км 2 се под индиска управа
  • ^б 3 Дерадун е привремен главен град на Утараканд. Гратчето Герсен е предвидено да се развие во главен град.

Со?узни територии [ уреди | уреди извор ]

Со?узна територи?а Рег.
таблички
Главен град На?голем град Население [3] Површина
(км 2 )
Службени
?азици [4]
Дополнителни
служб. ?азици [4]
Андамани и Никобари AN Порт Блер 380.581 8.249 хинди , англиски ?
Дадра и Нагар Хавели DN Силваса 343.709 491 гу?аратски , хинди маратски
Даман и Диу DD Даман 243.247 112 англиски , гу?аратски , хинди , конкански [б 3] ?
Делхи DL ?у Делхи ? [б 4] 16.787.941 1.490 хинди пен?апски , урду [17]
Ладак СУН   Лех 290.492 59.146 ладачки балтски
Лакадиви LD Каварати 64.473 32 англиски хинди
Пондишери PY Пондишери 1.247.953 492 англиски , [18] тамилски мала?алски , телушки
Чандигар CH Чандигар ? [б 5] 1.055.450 114 англиски ?
?аму и Кашмир JK Сринагар (лете)
?аму (зиме)
Сринагар 1.247.953 163.090 урду догрански , кашмирски

Поврзано [ уреди | уреди извор ]

Белешки [ уреди | уреди извор ]

  1. Бенгалскиот и непалскиот се службени во подокрузите Дар?илинг и Курсонг во рамките на округот Дар?илинг.
  2. Касискиот ?азик е прогласен за дополнителен службен ?азик за сите цели на окружно ниво во Каси и ?аинти?а, Мегала?а.
  3. Опште?ето со со?узните држави и централната власт по правило се одвива на хинди или англиски.
  4. Делхи е и град и со?узна територи?а.
  5. Чандигар е и град и со?узна територи?а.

Наводи [ уреди | уреди извор ]

  1. 1,0 1,1 ?Со?узни држави и територии“ . Посетено на 7 септември 2007 . (англиски)
  2. Територи?алност на извршната власт на со?узните држави во Инди?а [ мртва врска ] - ?Уставно право“, 1998 (англиски)
  3. 3,0 3,1 ?List of states with Population, Sex Ratio and Literacy Census 2011“ .
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 ?Report of the Commissioner for linguistic minorities: 50th report (July 2012 to June 2013)“ (PDF) . Commissioner for Linguistic Minorities, Ministry of Minority Affairs, Government of India. Архивирано од изворникот (pdf) на 8 July 2016 . Посетено на 14 January 2015 .
  5. 5,0 5,1 ?After 2200 Years, Amaravati Gets Back Power!“ .
  6. ?Data“ . ap.gov.in . Архивирано од изворникот на 2017-08-03 . Посетено на 2018-05-12 .
  7. 7,0 7,1 ?Telangana State Profile“ (PDF) . Telangana government portal. стр. 34 . Посетено на 11 June 2014 .
  8. ?Urdu Gets First Language Status“ .
  9. ?Sanskrit: Reviving the language in today's India ? Livemint“ .
  10. ?Haryana grants second language status to Punjabi“ . Hindustan Times . 28 January 2010. Архивирано од изворникот на 2015-09-03 . Посетено на 2018-05-12 .
  11. ?Punjabi gets second language status in Haryana“ . Zee news . 28 January 2010.
  12. ?Research data“ . ierj.in . Архивирано од изворникот на 2021-02-25 . Посетено на 2018-05-12 .
  13. ?Bifurcated into Telangana State and residual Andhra Pradesh State“ . The Times Of India . 2 June 2014.
  14. ?The Gazette of India : The Andhra Pradesh Reorganization Act, 2014“ (PDF) . Ministry of Law and Justice . Government of India. 1 March 2014 . Посетено на 23 April 2014 .
  15. ?The Gazette of India : The Andhra Pradesh Reorganization Act, 2014 Sub-section“ (PDF) . 4 March 2014. Архивирано од изворникот (PDF) на 2014-03-27 . Посетено на 23 April 2014 .
  16. Sanchari Bhattacharya (1 June 2014). ?Andhra Pradesh Minus Telangana: 10 Facts“ . NDTV .
  17. ?Official Language Act 2000“ (PDF) . Government of Delhi. 2 July 2003. Архивирано од изворникот (PDF) на 2016-03-04 . Посетено на 17 July 2015 .
  18. ?Regional data“ (PDF) . lawsofindia.org .

Надворешни врски [ уреди | уреди извор ]