한국   대만   중국   일본 
Луис Саливен ? Википеди?а Пре?ди на содржината

Луис Саливен

Од Википеди?а ? слободната енциклопеди?а
Луис Хенри Саливен
Роден(а) 3 септември 1856
Бостон , САД
Починал(а) 14 април 1924
Чикаго , САД
Националност Американец
Здани?а Аудиториумска зграда

Луис Хенри Саливен ( 3 септември 1856 , Бостон ? 14 април 1924 , Чикаго ) бил американски архитект , ко? се смета за претходник на рационализмот и татко на американскиот модернизам . Бил создавач на едни од првите облакодери , како и концепци?ата на ограничена архитектура . Бил истакнат претставник на чикашката школа и еден од основоположниците на прерискиот стил . Бил и учител на Френк Ло?д Ра?т .

Во една сво?а стати?а во 1896 година, Саливен за првпат го споменал законот според ко? ? формата ?а следи функци?ата “. [1]

Животопис [ уреди | уреди извор ]

Рани години [ уреди | уреди извор ]

Луис Хенри Саливен [2] се родил на 3 септември 1856 година во Бостон , во семе?ство на танчер, иселеник од Ирска и иселеничка од Шва?цари?а . [3] Детството го поминал, истражува??и ?а природата на имотот на неговите баба и дедо. [4] Завршил основно училиште во 1870 година, по што се запишал во англиската гимнази?а во Бостон. Но, неговите интереси се промениле, па долго време поминал, скита??и по улиците низ Бостон и наб?удува??и ги зградите, од кои бил фасциниран. Така во 1872 година ?а напуштил гимнази?ата и се запишал на МИТ , каде што изучувал архитектура. [4] На МИТ поминал само една година, а ве?е во ?уни 1873 се преселил во Филаделфи?а , каде што работел заедно со архитектот Френк Фурнес . Во ме?увреме неговите родители се преселиле во Чикаго . Откако заминал во Чикаго, се вработил ка? Вили?ам Ле Барон ?ени . [3]

Во 1874 година, заминал во Париз , каде што студирал архитектура, но останал само кратко. во 1875 година се вратил во Чикаго , каде што се вработил ка? ?онсон Еделман. [4] Во 1876 година му била доделена задачата да ?а уреди внатрешноста на ?Мрачната колиба“ во Чикаго, а Саливен истата ?а завршил одлично, за што добил бро?ни пофалби. [4]

Соработката со Адлер [ уреди | уреди извор ]

Аудиториумската зграда во Чикаго

Со Данкмар Адлер , Саливен бил запознаен од страна на ?онсон Еделман. Во 1879 година, Еделман го напуштил Чикаго, па Саливен останал без работа, но ве?е во 1880 година започнал да работи со Адлер. [5] Во 1883 година, Саливен станал соработник на Адлер, па фирмата го добила името Adler & Sullivan. [4] Два?цата, одлично соработувале и набргу го добиле признанието, ?учители по архитектура“. Фирмата била ангажирана во изградба на околу 180 градби, главно административни, но и театри. Ме?у на?познатите градби, кои произлегле од соработништвото на Саливен со Адлер се ? Аудиториумската зграда “, зградата на берзата во Чикаго и ?Шилеровата зграда“.

Во 1887 година, во Adler & Sullivan се вработил Френк Ло?д Ра?т . Саливен, веднаш станал негов учител, а неговиот однос со Ра?т, го потврдил и самиот Ра?т, ко? го нарекол ?lieber-Meister“ (?посакуван ма?стор“). [6] Учителството на Саливен над Ра?т имало големо вли?ание во создава?ето на прерискиот стил .

Во 1895 година, Адлер го напуштил соработништвото по караница ко?а настанала, кога ово? сакал да ги вработи своите два сина во компани?ата. [4]

Подоцнежни години [ уреди | уреди извор ]

Зградата на National Farmer's Bank во Оватона

Во март 1896 година, Саливен ?а издал познатата стати?а ?Уметнички поглед на високите административни згради“ во ко?а за првпат го споменал законот, според ко? ? формата е последица на функци?ата “. Во следните неколку години, бил малку активен. Сепак, во периодот од 1899 до 1904 година работел на изградбата на една од неговите на?познати градби, стоковната ку?а Carson Pirie Scott во Чикаго . [4] [5] Иако во помал бро?, во првите години од XX век , Саливен работел на изградбата на банки, придржува??и се кон принципот на детални орнаменти . Негова на?позната градба од ово? период е зградата на National Farmer's Bank во Оватона , ко?а бил довршена во 1908 година. [4]

Обрнува??и големо внимание на орнаментот при изградбата на градбите, Саливен работел и како цртач на орнаменти, а ?а издал и книгата ?Систем на архитектонскиот орнамент“, посветена на улогата на орнаментот во архитектурата. [5]

Во 1918 година, бил принуден да ?а напушти сво?ата канцелари?а во Аудиториумската зграда. Бил во големи финансиски проблеми, но во 1919 година добил финансиска помошт од Френк Ло?д Ра?т и други при?атели. [4] Неговото здрав?е постепено се влошувало, има??и бубрежни и срцеви проблеми. Починал на 14 април 1924 година во Чикаго.

Знача?ни дела [ уреди | уреди извор ]

Железничката зграда во Сент Луис
  • Гробницата на Мартин Раеерсон на гробиштата Гре?сленд, Чикаго (1887);
  • ? Аудиториумска зграда “, Чикаго (1889);
  • ?Железничка зграда“, Сент Луис (1890);
  • Гробницата на Кери Елиза Гети на гробиштата Гре?сленд, Чикаго (1890?1891);
  • ?Транспортна зграда“, Чикаго (1893?1904);
  • Облакодерот ?Бафало“ (1894?1895);
  • стоковна ку?а Carson Pirie Scott, Чикаго (1899);
  • ?Зградата Шлезингер и Маер“, Чикаго (1899?1904);
  • руската православна црква ? Света Троица “, Чикаго (1903);
  • зградата на National Farmer's Bank, Оватона (1908);
  • зградата на Peoples Savings Bank, Кедар Репидс (1910?1911);
  • ?Зграда Хенри Адамс“, Алгона (1913);
  • ?Ван Аленова зграда“, Клинтон (1914);
  • зградата на Merchants' National Bank, Гринел (1914);
  • зградата на Home Building Association Company, Неварх (1914);
  • ?Музичка продавница Краус“, Чикаго (1922).

Галери?а на слики [ уреди | уреди извор ]

Поврзано [ уреди | уреди извор ]

Наводи [ уреди | уреди извор ]

  1. The tall office building artistically considered
  2. Hugh Morrison, Louis Sullivan: Prophet of Modern Architecture , Norton, New York, 1998, 2.
  3. 3,0 3,1 Louis Henry Sullivan , Architect.architecture.com
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 4,7 4,8 Louis Sullivan , Praire Styles
  5. 5,0 5,1 5,2 Louis Sullivan at 150 Архивирано на 18 октомври 2010 г. , Chicago History Museum
  6. Frank Lloyd Wright: Genius and the Mobocracy , Duane, Sloan and Pearce, New York, 1949.

Литература [ уреди | уреди извор ]

  • Columbian Gallery ? A Portfolio of Photographs of the World’s Fair , The Werner Company, Chicago, 1894.
  • Condit, Carl W., The Chicago School of Architecture , University of Chicago Press, Chicago, 1964.
  • Connely, Willard, Louis Sullivan as He Lived , Horizon Press, Inc., New York City, 1960.
  • Engelbrecht, Lloyd C., "Adler and Sullivan’s Pueblo Opera House: City Status for a New Town in the Rockies", The Art Bulletin , Published by the College Art Association of America, June 1985.
  • Gebhard, David, in Journal of the Society of Architectural Historians , May 1960.
  • Morrison, Hugh, Louis Sullivan ? Prophet of Modern Architecture , W.W. Norton & Co., Inc. New York City, 1963.
  • Sullivan, Louis, The Autobiography of an Idea , Press of the American institute of Architects, Inc., New York City, 1924.
  • Sullivan, Louis, Kindergarten Chats and Other Writings , Dover Publications, Inc., New York City, 1979.
  • Sullivan, Louis H. Louis Sullivan: The Public Papers Ed. Robert Twombly, Chicago University Press, Chicago & London, 1988
  • Thomas, Cohen and Lewis, Frank Furness ? The Complete Works , Princeton Architectural Press, New York City, 1991.
  • Twombly, Robert, Louis Sullivan ? His Life and Work , Elizabeth Sifton Books, New York City, 1986.
  • Vinci, John, The Art Institute of Chicago: The Stock Exchange Trading Room, The Art Institute of Chicago, 1977.
  • Weingarden, Lauren S. "Louis H. Sullivan: A System of Architectural Ornament" [1924]. Co-published by the Art Institute of Chicago and Ernst Wasmuth Verlag (Germany); distributed by Rizzoli International (U.S.), Wasmuth (Germany), Mardaga (France), 1990.
  • Weingarden, Lauren S. "Louis H. Sullivan: The Banks". Cambridge, Mass.: MIT Press, 1987.
  • Sullivan, Louis H. Twombly, Robert C.: Louis Sullivan: the public papers , University of Chicago Press, 1998, ISBN 0-393-73023-9 ; ISBN 978-0-393-73023-4 .
  • Frank Lloyd Wright: Genius and the Mobocracy , Duane, Sloan and Pearce, New York 1949.
  • Claude Massu: L'architecture de l'ecole de Chicago , Dunod, Paris, 1993.

Надворешни врски [ уреди | уреди извор ]