Dame i gospodo,

Pitanje na koje danas treba da damo svoj odgovor je su?tinsko za mnoge male i neza?ti?ene dr?ave, kao ?to je Srbija ?iji sam predsednik.

Ono glasi: Da li je pravda, oli?ena zakonima, civilizacijskim tekovinama i jednako??u, i??ezla sa Zemlje? Da li oni u ?ijim je rukama sva mo? i sila zemaljska postupaju pravedno? Ili misle da ne moraju – po?to Bog sile, kome se klanjaju, za slabe i siroma?ne nije predvideo pravdu ve? ?pravo ja?eg“.

Da li je pravda, kako bi rekla Simon Vej, begunac iz tabora pobednika, jer pobednik nije onaj koji je bolji i pravedniji, humaniji i tolerantniji, ve? onaj koji je jednostavno ja?i? Pitanje danas ne postavljam samo u ime svoje zemlje, ve? u ime svih zemalja kojima su pomirenje i zajedni?ki ?ivot u pra?tanju jedan od dr?avnih prioriteta. Da li je Ha?ki tribunal doprineo miru na Balkanu i koliko su dalekose?ne odluke ovog suda u kontekstu misije pomirenja i promocije prava i pravde u svetu. Da li smo jednaki pred ovim sudom kao ?to smo jednaki pred Bogom? Pre dvadeset godina Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ustanovio je, Rezolucijom 827 (1993), Međunarodni tribunal za krivi?no gonjenje lica odgovornih za te?ka kr?enja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv?e Jugoslavije nakon 1991.

Neophodnost formiranja ovog tela dokazivana je politi?kim stavom, da formiranje takvog Tribunala ≫doprinosi pomirenju i povratku i o?uvanju mira≪ u ≫posebnim okolnostima≪ biv?e Jugoslavije. U ?elji da ti ciljevi budu ostvareni, veruju?i da je smisao osnivanja pravda i pomirenje, nemaju?i ?ta da krije, Srbija je među prvima podr?ala osnivanje Tribunala i do dana?njeg dana sa njim sarađuje.

Srbija danas ose?a da je neopravdano dala legitimitet tom sudu u nadi da ?e primenom istih merila pravda biti zadovoljena za sve ?rtve sukoba. Na ?alost, ose?anje nezadovoljenja pravde prisutno je kod srpskog naroda. Presude suda su uticale na ponovno otvaranje rana nezadovoljene pravde jo? iz II svetskog rata, kada je samo u Hrvatskom Au?vicu – zloglasnom logoru Jasenovac, ubijeno 700 hiljada Srba i mnogo manje Jevreja, Roma i drugih, od ?ega 50 hiljada dece, ?ime je stvoren jaz nepoverenja koji ?e opteretiti budu?e generacije.

1. U zvani?nom nazivu Tribunala sadr?ana je i re? prosecution – ≪progon≫, odn. (krivi?no) ≪gonjenje≫, ?to apsolutno odudara od evropske pravne tradicije. Naime, sud ne mo?e biti instrument progona (to je tu?ila?tvo), ve?, naprotiv, nezavisni organ koji nepristrasno, bez ikakve diskriminacije, vaga argumente kako tu?ila?ke strane, tako i odbrane okrivljenog, kao druge (ravnopravne) strane. Ha?ki procesi su od samog po?etka do sada pokazali da takve ravnopravnosti nema, jer je tu?ila?ka strana, u svim postupcima i u svakom smislu, bila favorizovana na ?tetu (odbrane) okrivljenog.

2 Tu?ilac ima razli?ite prednosti nad okrivljenim. Npr: isklju?ivi pristup medijima u kojima obja?njava svoje stanovi?te i komentari?e suđenje iz svog ugla; tu?ilac ima mnogo brojniji tim i neuporedivo ve?a tehni?ka i finansijska sredstva, a sve to tako koristi da okrivljeni objektivno nije u mogu?nosti da odgovori na adekvatan na?in; pa tako tu?ila?tvo dostavlja okrivljenom podneske na stranom jeziku bez adekvatnog prevoda; a okrivljenom se oduzima mogu?nost da se sam brani, ve? mu se name?e branilac protivno njegovoj volji.

Ako tu?ila?ka strana podnese optu?nicu i prate?e materijale koji se mere stotinama hiljada, pa i milionima stranica, tako da je prose?nom ?oveku potrebno nekoliko godina samo da pro?ita takve materijale, a suđenje se ograni?ava kratkim rokovima, onda je svakom razumnom ?oveku jasno da se tu radi o zloupotrebi procesnih prava tu?ila?ke strane, koja ima za posledicu ometanje prava na odbranu okrivljenog, odnosno materijalno uskra?ivanje prava na odbranu.

Ako se, uz to, okrivljeni dr?i godinama u pritvoru (su?tinski u zatvoru jer je jedna privremena mera pretvorena u krivi?nu sankciju-kaznu ? pri ?emu je slu?aj optu?enog Vojislava ?e?elja koji provodi 11-estu godinu u pritvoru, bez presedana u svetskoj istoriji, a da se ne otpo?inje sa suđenjem, jer tu?ila?ka strana nije bila u stanju da pribavi dokaze za svoju unapred, dakle bez dokaza, sa?injenu optu?nicu, onda tu nije nu?na visoka nauka da poka?e i doka?e da su u pitanju najgrublje povrede ljudskih prava okrivljenog koje ?ini kako tu?ila?tvo, tako i Tribunal.

S druge strane, tro?kovi odbrane pred Tribunalom su izuzetno visoki i ni jedan okrivljeni nije u stanju da sam, sopstvenim sredstvima pokrije te tro?kove. Zato Tribunal pla?a branioce i to sa spiska koji sam sastavlja.

Drugim re?ima, branioci okrivljenih u ha?kim procesima su pod finansijskom kontrolom Tribunala, pa se (objektivno) postavlja pitanje njihove nezavisnosti i nepristrasnosti. Ovo tim pre ?to je bilo slu?ajeva da se neki branioci naknadno bri?u sa tog spiska.

2. Nije sporno da sva savremena prava i međunarodni pravni poredak insistiraju na nezavisnosti sudstva (zato i postoji podela vlasti na zakonodavnu, upravnu i sudsku). Tribunal se od trenutka formiranja finansirao iz bud?eta zainteresovanih dr?ava, odn. njegovo funkcionisanje, pa i sam opstanak direktno je zavisio od interesa ≫zaiteresovanih dr?ava≪! 3. Akt o osnivanju Tribunala ograni?ava njegovu nadle?nost i u pogledu vremena: samo za događaje posle 31. decembra 1991. godine. Razlog za to je isklju?ivo politi?ke prirode, jer se na taj na?in isklju?uje pitanje zlo?ina protiv mira. Zlo?in protiv mira, logi?no, prethodi svim drugim zlo?inima koji se mogu u?initi u ratnom sukobu, pa je zato i te?i i opasniji, Međutim, u zlo?in protiv mira prema biv?oj SFR Jugoslaviji nesumnjivo su upletene i velike sile, pa bi suđenje koje bi obuhvatilo i zlo?in protiv mira razotkrilo nesumnjivo u?e??e sila koje su i najvi?e zaslu?ne za formiranje Tribunala.

4. Jedno od civilizacijskih pravila je da se u svakom slu?aju mora obezbediti nesumnjiva i bezuslovna nepristrasnost svakog sudije ponaosob. Pitamo se kakva je to nepristrasnost kada se, upravo u toj sredini gde treba da se sudi, sistematski stvara atmosfera lin?a u odnosu na sve ?to je srpsko.

3 Mo?na sredstva informisanja na Zapadu stvorila su sliku o apriornoj krivici Srba. To proizilazi iz svake TV emisije, ?lanka, istupanja javnih li?nosti. To se vidi i iz broja osumnji?enih za ratne zlo?ine, a to se vidi i iz broja uhap?enih i, u stvari, kidnapovanih osumnji?enih lica.

5. Ameri?ka pravila procedure strogo predviđaju da: s jedne strane nezakonito hap?enje automatski zna?i oslobođenje osumnji?enog; s druge strane, dokazi koji se pribave na protivpravan, nezakonit na?in takođe se ne uzimaju u obzir, ?ak i kada sa izvesno??u dokazuju krivicu okrivljenog.

Eklatantni primeri nezakonitog hap?enja, odn. otmica i pribavljanja dokaza na nezakonit na?in su pravilo kada je re? o Srbima.

Tribunal je ?ak uveo i potpuno novu ustanovu procesnog krivi?nog prava, takozvano preventivno hap?enje. Naime svedok je mogao da bude priveden, bez ikakvog prethodnog poziva, ?to je prakti?no kidnapovanje, a ne privođenje. Mnogi su li?eni slobode bez sudskog naloga, dr?ani u pritvoru, izlagani torturi i psihi?kim pritiscimo kroz saslu?avanja koja su trajala i po dvadeset ?asova dnevno.

Nehuman tretman je nastavljan i za vreme suđenja, pretresi i izvođenje dokaza odr?avani su beskrajno dugo i na njih dovođeni pritvorenici ozbiljno naru?enog zdravlja, ?to je u svim slu?ajevima rezultiralo smanjenim procesnim kapacitetom za odbranu, a u nekoliko slu?ajeva imalo smrtni ishod optu?enog lica.

U vi?e slu?ajeva pribavljeni su dokazi bez prethodne saglasnosti suda ili drugog organa i to je sud okarakterisao samo kao sitan prekr?aj. Za Srbe ne va?e pravila civilizovanog sveta i sud ne odbacuje dokaze koji su nezakonito pribavljeni, ali. Sud smatra da bi se deljenje pravde na?lo pred opasnom preprekom kada zbog neke manje povrede pravila postupka, ?ija primena nije obavezna za sudsko ve?e, kao dokaz ne bi mogao da se prihvatiti materijal koji poseduje relevantnost i dokaznu vrednost. Time je dao podsticaj za nezakonito pribavljanje dokaza, ?ime ?e oni koji tome pribegavaju biti podstaknuti da postupaju protivpravno.

6. Sigurno najve?a antinomija u pogledu izvođenja dokaza ti?e se svedoka. Svi dokazi protiv Srba zasnivaju se na svedocima. Kada se ispituje svedok osnovno je pitanje da li je u sukobu sa okrivljenim – u ovom slu?aju nije re? o obi?nom sukobu, ve? o ratnom sukobu, tako da je putem svedoka mogu?no dokazivanje bilo ?ega. Jedno od osnovnih pravila je i mogu?nost suo?enja okrivljenog i svedoka – pred Tribunalom je i to nemogu?e, jer okrivljeni niti zna ko je svedok niti ga mo?e videti iza paravana! Samo da pomenem da je Inter-ameri?ka komisija, u svom izve?taju o stanju ljudskih prava u Kolumbiji, budu?i da je postojala mogu?nost zasnivanja presude na izjavama tajnih svedoka bila ≫uznemirena ?injenicom da je taj sistem jo? uvek deo zakona Kolumbije≪, i pozdravila odluku Ustavnog suda Kolumbije, kojom je dekret koji je to dopustio progla?en neustavnim.

Komitet je izjavio da taj sistem nije u skladu sa ?lanom 14. Međunarodnog pakta o građanskim i politi?kim pravima, posebno sa paragrafima 3(b) i (e).

Unakrsno ispitivanje je u slu?aju tajnog svedoka su?tinski nemogu?e, a o pobijanju tvrdnje da je svedok bio u mogu?nosti da sazna i spozna ?injeni?no stanje da i ne govorimo.

4 7. Jedno od osnovnih na?ela krivi?nog postupka (i prava uop?te) je na?elo pravne sigurnosti.

Pravila postupka Tribunal menja ?ak i u toku samog postupka (do sada su menjana preko dvadeset puta!), a to je i bukvalno nezabele?eno u istoriji pravne civilizacije.

8. Do formiranja Tribunala ni jedan pravnik nije mogao da sanja da se kazne mogu određivati na osnovu ≫podzakonskih≪ akata, odn. jednostranih odluka koje nemaju nikakvo pravno utemeljenje, i to retroaktivno! Tribunal odmerava kazne na osnovu svog Statuta i Pravila procedure koje sam donosi, a koji nisu ni postojali u vreme eventualnog izvr?enja dela! 9. Pojam „Zajedni?ki zlo?ina?ki poduhvat“ Ha?ki Tribunal je uveo tek ?est godina posle otpo?injanja sa radom, kada je uvideo da tu?ilac, i pored svih prednosti koje su mu u postupku pru?ene, nije u stanju da doka?e odgovornost najvi?ih funkcionera koji su se borili protiv secesije i koji su stali u odbranu naroda (treba napomenuti da mnogi od tih politi?kih i vojnih funkcionera i nisu Srbi).

Da parodija bude ve?a, zajedni?ki zlo?ina?ki poduhvat je u Nirnber?kom procesu, vođenom protiv nema?kih politi?kih i vojnih glave?ina, upotrebljen isklju?ivo u smislu dela zlo?ina protiv mira, odnosno planiranje, pripremanje, zapo?injanje ili vođenje agresivnog rata, delo koje je u ha?kim procesima isklju?eno iz nadle?nosti! Ta konstrukcija ?Zajedni?ki zlo?ina?ki poduhvat“ je u Tribunal uvedena iz angloameri?kog trgovinskog prava (zajedni?ki poduhvat), vezana je za imovinsku odgovornost i nema nikakvog pravnog utemeljenja u krivi?nim stvarima.

10. Treba dodati da je Tribunal uveo i komandnu odgovornost, kao vrstu objektivne krivi?ne odgovornosti, po kojoj bi se mogao osuditi svaki visoki politi?ar ili vojni stare?ina. ?l. 7 Statuta Tribunala govori o individualnoj odgovornosti, a zajedni?ki zlo?ina?ki poduhvat i komandna odgovornost prirodno upu?uju na kolektivnu odgovornost. Cilj je o?igledan: da se ako ne neposredno, a ono posredno, preko povezivanja najvi?ih dr?avnih i vojnih funkcionera, okrivi dr?ava (odn. dr?avni entitet) i to, u slu?aju ha?kih procesa, samo Republika Srbija i Republika Srpska. Dokaz je jednostavan, po ovom osnovu su osuđeni samo srpski funkcioneri, a drugi ako su i optu?eni, bili su na kraju oslobođeni (npr, Ante Gotovina, Mladen Marka?, Ramu? Haradinaj).

Pa ipak, Ha?ki tribunal radi i pokrenuo je procese protiv vi?e od 160 lica.

Ove su ?injenice, donekle, poznate svetskoj javnosti. U Republici Srbiji nema, pak, građanina koji ne zna za Hag – kako se, uobi?ajeno, po gradu u kome se nalazi, naziva i međunarodni tribunal. Kao da ima vi?e verzija pravde, u srpskom jeziku postoji i izraz ?ha?ka pravda“, kao obja?njenje za nepravednu pravosudnu odluku zasnovanu na neistinama i donetu pod politi?kim pritiskom.

Kriti?ki stav koji postoji prema Ha?kom tribunalu u Srbiji nije politi?ki motivisan. Kao ?to ni saradnja moje zemlje sa Ha?kim sudom nije bila politi?ki uslovljena i izazvana ?eljom da se iz nje ne?to dobije. U Srbiji se rad tribunala ocenjuje kao pristrasan a to je za određene međunarodne krugove rezultat nacionalisti?kog pristupa i ?elje da se umanji te?ina po?injenih zlo?ina.

5 Republika Srbija i njeno rukovodstvo – uprkos dvodecenijskoj praksi Suda koja je odudarala od standarda u srpskom pravosuđu, ta?nije, nije ispunjavala standarde ? verovali su i veruju da zlo?inci treba da budu ka?njeni. Samo zbog toga, Republika Srbija izru?ila je Ha?kom sudu 46 okrivljenih, među kojima i dvojicu biv?ih predsednika, ?lanove vlade, trojicu na?elnika General?taba svoje vojske i vi?e policijskih i vojnih generala.

Saradnja sa Ha?kim sudom bila je na?a iskrena ?elja da doprinesemo pomirenju na prostorima biv?e Jugoslavije, a ne rezultat pritisaka. Zato je Srbija, ?esto ugro?avaju?i svoje nacionalne interese, u potpunosti odgovorila na skoro sve zahteve za pomo? koju su tra?ili Tu?ila?tvo iz Haga ili optu?eni, a nijedan zahtev da se ostvari uvid u arhive nije odbijen.

Srbija se, kao skoro nijedna zemlja na svetu, gotovo odrekla svog suvereniteta, i preko 750 svedoka oslobodila obaveze ?uvanja dr?avnih tajni kako bi im omogu?ila da daju svoje iskaze u Sudu. Srbija je ?ak izru?ila i direktora obave?tajne slu?be, ?to je nezabele?en slu?aj u svetu.

Ha?ki procesi vode se u ime najvi?ih humanitarnih vrednosti, a danas su one izra?ene u tzv. ljudskim pravima.

Primena prava koja u stvari vodi u antipravo, u pro?losti je opravdavana sa crkvenih predikaonica, a napretkom tehnike, putem ?tampe, filmskih novosti i filma, sve do televizijskih emisija lokalnog i globalnog tipa. Inkvizicija je spaljivala na loma?i da bi bila zadovoljena ≪Bo?anska pravda≫, koja zahteva da se Satanini poklonici o?iste kroz plamen, jer je to i za njihovo dobro! Pariski procesi su imali za zadatak da kroz ≪pravni teror≫ odstrane one koji su protiv slobode, jednakosti i bratstva među ljudima, kao najvi?im humanisti?kim vrlinama.

Moskovski procesi su se opravdavali borbom protiv izdajnika najvi?ih komunisti?kih, odnosno ljudskih vrednosti, oli?enih ne samo u pravnoj, ve? i u ekonomskoj jednakosti.

Sa stanovi?ta nauke i etike, ha?ki procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila Inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima.

Postupci protiv Srba su motivisani ka?njavanjem i odmazdom, a odmazda, naro?ito u savremenom pravu, nikada ne mo?e da bude opravdana kao pravedna.

Ha?ki postupci su bez pravde i pravednosti, a bez njih nema dostojnog razloga postojanja ?oveka. Ne mo?e se biti pravedan prema nekima, a prema drugima ne. U jednakim slu?ajevima mora se jednako postupati, u protivnom ne samo da ?e pravednost biti odsutna, ve? ?e nepravda zauzeti sav upra?njeni prostor.

Kako objasniti da skoro niko, osim u jednom slu?aju u Bosni i u jednom slu?aju na Kosovu, nije bio pravnosna?no osuđen za zlo?ine nad Srbima. Pokazuje se da je Dejvid Harland bio u pravu kada je u decembru 2012. u ?Njujork tajmsu“ napisao citiram: ?Nije u redu da samo Srbi snose odgovornost za zlo?ine u ratovima u Jugoslaviji. Presude koje se izri?u samo Srbima nemaju smisla ni u pogledu pravde, ni u pogledu realnosti, ni politike. Mnogo je lo?e biti srpska ?rtva nekog zlo?ina na podru?ju biv?e Jugoslavije. Tokom proteklih ratova na Balkanu, Srba je raseljeno – etni?ki o?i??eno vi?e nego ijedne druge zajednice. Najvi?e Srba je ostalo etni?ki raseljeno dan danas. Gotovo niko za to nije odgovarao, a kako stoje stvari niko i ne?e“, kraj citata.

6 To ni na koji na?in ne?e doprineti da do istine dođe i da bude uspostavljeno istinsko pomirenje na prostorima biv?e SFRJ. Kod Hrvata i Bo?njaka ovakve presude Ha?kog tribunala podsti?u egzaltiranost i trijumfalizam, koji preti da se nekada u budu?nosti ponovi, dok kod Srba one izazivaju frustriranost i depresivnost.

Posebna pri?a su statistike o broju optu?enih i osuđenih pred Ha?kim tribunalom. Iako je zvani?ni ekspert UN, Ha?kom tribunalu predao nalaz, mi?ljenje, prema kojem ne postoji izrazito velika disproporcija u broju poginulih u ratovima, broj optu?enih i naro?ito broj osuđenih za zlo?ine u kojima su ?rtve bili Srbi je izrazito mali.

Ukupna visina kazni do sada izre?enih Srbima je oko 1150 godina dok su predstavnici drugih naroda za zlo?ine nad srbima osuđeni na ulupno 55 godina.

Govorimo o istinskom pomirenju, a vrlo ?esto pomirenje, ?ak i kada je zasnovano na istini, na istinitim ?injenicama, mo?e da bude la?no, neiskreno, licemerno. Pogotovu kada pre pomirenja ipak nismo uspeli da dođemo do prave i potpune istine. ?Ha?ka suđenja“, ?ini se, uglavnom ne?e uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa ?e i pomirenje biti nametnuto i neiskreno.

Moglo bi se re?i da istina uop?te ne mora voditi pomirenju, iako je ta?no da pomirenje koje nije zasnovano na istini ve? na obmani, obi?no nije dugog veka i la?no je i licemerno.

Istina mo?e da bude i rastere?uju?a katarza, ali isto tako i optere?enje za ubudu?e. Ipak, ne mo?e se osporavati da je ?elja za postizanjem ?istine i pomirenja“, kao i ?elja za uspostavljanjem individualne krivi?ne odgovornosti za ratne zlo?ine, ne?to ?to je u principu pozitivno.

Radi se, pojednostavljeno re?eno, o pitanju da li je i koliko Ha?ki tribunal u svom radu bio objektivan, nepristrasan, te da li je i koliko on uspeo da dođe do ?istine“ i posledi?no tome do kasnijeg ?pomirenja“? Da li je uspeo da predupredi budu?e zlo?ine i zadovolji pravdu koju su tra?ile hiljade ?rtava i njihovih porodica, ali i da doprinese uspostavljanju trajnog mira na prostorima biv?e Jugoslavije? Skoro sve presude Ha?kog suda pokazuju da javno postavljeni zadaci nisu ispunjeni, a nepokretanje postupaka protiv nekih lica dokazuje da se, mo?da, nije ni ?elelo ostvarenje misije zbog koje je Tribunal, navodno, stvoren.

Srbija ne ?eli da ospori da su u nekim predometima u Sudu utvrđene nepobitne ?injenice i da su odgovorni za te?ka kr?enja međunarodnog prava zaslu?eno ka?njeni. Njihovim izvođenjem pred lice pravde je, istina, spre?eno njihovo dalje zlo?ina?ko delovanje.

Stanovni?tvo u dr?avama nastalim od biv?e Jugoslavije, a tako i u Srbiji, trebalo bi da se, imaju?i ih u vidu, sa pijetetom i po?tovanjem odnosi prema njihovim ?rtvama.

Srbija ne negira krivicu da su u ratnom vihoru Srbi ?inili zlo?ine. Srbija osuđuje zlo?ine svojih sunarodnika, ali to treba da u?ine i dr?ave u ime kojih su takođe ?injeni u?asni zlo?ini prema srpskom narodu.

7 Doprinos Haga u nekim slu?ajevima je uo?ljiv, međutim ozbiljnu i te?ku senku na rad ?itavog Suda baca ?injenica da su politi?ki lideri samo jedne strane ? srpske ? u Hag do?li kao okrivljeni, a iz njega oti?li kao krivi.

Ta senka posebno se nadvila nad reputacijom Ha?kog suda posle oslobađanja od krivice hrvatskih generala Ante Gotovine i Mladena Marka?a, komandanta tzv. Oslobodila?ke vojske Kosova Ramu?a Haradinaja i bo?nja?kog vojnog vođe u Isto?noj Bosni Nasera Ori?a. Delovanje Haga u tim slu?ajevima samo je ?vrsta podr?ka izgradnji kulture neka?njavanja, ukazivanje zlo?incima na svim meridijanima da, ako imaju ne?iju politi?ku podr?ku, slobodno mogu da ubijaju, proteruju, siluju, pale, razaraju, plja?kaju..

Kada sam rekao da Srbija veruje da zlo?inci treba da budu ka?njeni mislio sam da svi izvr?ioci, organizatori i naru?ioci treba da budu izvedeni pred sud. Na?alost, Ha?ki tribunal, sada je to sasvim jasno, nije bio tog uverenja.

Nijedan politi?ki prvak hrvatske, bo?nja?ke ili albanske nacionalnosti, niti ijedan vi?i oficir Hrvatske vojske, nekada?nje Armije Bosne i Hercegovine ili tzv. Oslobodila?ke vojske Kosova nije bio optu?en, odnosno osuđen za zlo?ine nad Srbima.

Srbija je svoju saradnju sa Ha?kim sudom okon?ala. Sudu je dato vi?e nego ?to bi ijedna druga dr?ava bila spremna da da, ali posle oslobađaju?ih presuda Gotovini, Marka?u, Ori?u i Haradinaju, ogor?enje ?itave srpske javnosti, bez obzira na partijske razlike i etni?ku ili versku pripadnost njenih građana, dovelo je do odluke srpske vlade da sa Tribunalom sarađuje samo na tehni?kom nivou.

Kao predsednik Srbije, du?an sam da branim svoj narod. S druge strane, ne ?elim niti sam u obavezi da ?titim one njegove pripadnike koji su u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini ili u Srbiji prekr?ili zakone. Moja zemlja, tokom slavne pro?losti, ratovala je dugo i te?ko brane?i svoju, i ne samo svoju, slobodu.

Nikada na njenu borbu nije pala sumnja da je bila nepravedna ili da su tokom sukoba srpski vojnici ugro?avali ?ivote nedu?nih ili da su se nedostojno odnosili ni prema neprijatelju ni prema civilima sa druge strane.

Kada je, po prvi put u istoriji, pala sumnja za zlo?ine i na neke pripadnike na?e armije i policije, odnosno na njihove civilne zapovednike, Srbija ih je – ?im je to bilo mogu?e ? uhapsila i isporu?ila Ha?kom sudu. Neki od njih dobrovoljno su se predali.

Kao predsednik Srbije, nemam, međutim, ni pravo da ne uka?em da su nekada?nji lideri Hrvata, Bo?njaka i kosovsko-metohijskih Albanaca, takođe, odgovorni za stradanje Srba.

Hiljade ubijenih, raseljenih i poni?enih tra?e pravdu i istinu koju Ha?ki sud nije ?eleo da poka?e svetu.

Hrvatski generali Marka? i Gotovina oslobođeni su odgovornosti za ubijanje i proterivanje civila iz Srpske Krajine iako su zlo?ini nad njima dokazani i u samom Ha?kom sudu. Ako oni za njih nisu krivi, ko onda jeste, zapitali su se i međunarodni posmatra?i nakon izricanja presude ?albenog ve?a.

Hrvatske trupe proterale su preko 300.000 Srba iz krajeva koje su vekovima nastanjivali njihovi preci. Pomirenja bez povratka onih koji ?ele da se vrate u svoje domove ? od kojih je veliki broj, na?alost, 8 sru?en ? ne mo?e biti, a neka?njavanje i, jo? opasnije, glorifikovanje zlo?inaca, ne doprinosi pomirenju, zadatku koji je pred sobom, u velikoj meri, imao i Ha?ki tribunal.

Vi?e od 2.000 ?rtava iz Bratunca, Kravice i okolnih mesta u Isto?noj Bosni u kojima su delovale bo?nja?ke snage pod komandom Nasera Ori?a ?eka da se makar neko od u?inilaca kazni.

Srbi sa Kosova i Metohije organizovano su kidnapovani, a potom su im vađeni organi koji su prodavani na crnom tr?i?tu. Istorija ne pamti takve zlo?ine. Ha?ki sud, umesto da ih procesuira, uni?tio je dokaze.

Stotine hiljada proteranih, hiljade ubijenih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji nisu bili dovoljan razlog Ha?kom sudu da komandante i pripadnike tzv. Oslobodila?ke vojske kazni, nego je, tokom postupka, Haradinaju, ?to je slu?aj bez presedana, dozvolio da se bavi politikom. A dozvolio mu je, zapravo, da uklanja i zastra?uje svedoke.

Katastrofalno zvu?e podaci o tome da li su Hrvati suđeni zbog zlo?ina nad Srbima, ili prete?no (samo) zbog zlo?ina nad Bo?njacima, i obrnuto, da li su Bo?njaci suđeni samo zbog zlo?ina nad Hrvatima ili su isto tako suđeni i zbog zlo?ina nad Srbima, kako i koliko ?esto.

Srbi se kao ?rtve u delatnostima Ha?kog tribunala gotovo uop?te ne pojavljuju, naime, i kada je Ha?ki tribunal sudio Hrvatima ili Bo?njacima, onda im je sudio zato ?to su Hrvati ubijali Bo?njake-muslimane ili su Bo?njaci-muslimani ubijali Hrvate.

Tek samo u nekoliko slu?ajeva: Haradin Bala na Kosovu je za zlo?ine nad Srbima osuđen i dobio kaznu zatvora od 13 godina; Zdravko Muci?, 9 godina, Hazim Deli? 18 i Esad Land?o 15 godina zatvora.

Ovi podaci mogli bi sugerisati slede?i zaklju?ak: među u?iniocima ratnih zlo?ina na prostoru biv?e Jugoslavije skoro isklju?ivo su Srbi, a ?to je posebno interesantno, među ?rtvama tragi?nih ratova, skoro da uop?te nema Srba. Neko poku?ava da utemelji konstataciju da je srpska strana bestijalno, orgijasti?ki ubijala i sprovodila genocid, dok je druga sedela skr?tenih ruku i bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom.

Nisu u tom ratu koji nas je sve uni?tio jedni samo ginuli, a drugi samo ubijali.

Mo?da je sve bilo uvertira za otimanje Kosova i Metohije od Srbije koje je sada na delu, i u koje je ume?ana organizacija najmodernijih i trebalo bi da bude, najpravednijih zemalja. Da, ali i najmo?nijih, iz ?ijih redova je pravda pobegla.

Jasno proizilazi da je u vezi sa ?rtvama, sa brojem nastradalih, pa i u vezi sa svim ratnim zlo?inima, u medijskoj, ali i ne samo medijskoj sferi bilo vrlo mnogo preterivanja. Medijska demonizacija Srba urađena je tako brzo, i sa neverovatnim jednoumljem i nekriti?no??u zapadnih medija, koji ?itave dve decenije nisu dozvoljavali da se pojavi bilo kakvo druga?ije mi?ljenje i tuma?enje događaja.

Ako neki budu?i istra?iva?, budu?i istori?ar, samo na osnovu broja optu?enih i osuđenih Srba, Hrvata i Musimana bude zaklju?ivao o ratu u BiH, zaklju?i?e da su samo Srbi ubijali Hrvate i 9 Muslimane (Bo?njake), da skoro uop?te nije bilo ubijenih Srba, a da su tu i tamo Hrvati ubijali Bo?njake, a skoro nimalo Bo?njaci Hrvate.

Ovo na vrlo upe?atljiv na?in odslikava stanje stvari kada je u pitanju neobjektivnost i pristrasnost samog tribunala.

Ha?ki tribunal trebalo je da ima, makar formalno, glavnu ulogu u procesuiranju ratnih zlo?ina na prostorima biv?e Jugoslavije. Međunarodno u?e??e u tom zadatku trebalo je da osigura nepristrasnost.

Ako u tome nije uspeo Ha?ki sud, uspeo je, donekle, Savet Evrope.

Specijalni izvestilac te najstarije evropske organizacije Dik Marti, senator iz ?vajcarske, dokazao je, a Parlamentarna skup?tina Saveta Evrope potvrdila je da su neki od sada?njih albanskih prvaka sa Kosova i Metohije organizovali, potkraj XX i po?etkom XXI veka, kidnapovanja i ubijanja Srba kojima su organi vađeni i prodavani.

Kada je Srbija, onemogu?ena da sama sprovede sudski postupak za te zlo?ine koji, do sada, nisu viđeni nigde na svetu, zatra?ila da Savet bezbednosti, osniva? Ha?kog tribunala, bude nadle?an za istragu, međunarodna zajednica nije za to imala sluha. Valjda zato ?to su ?rtve bili pripadnici mog naroda, Srbi, kojima je, izgleda, dozvoljeno uzimati srca i bubrege i njima trgovati kao da su roba.

Apelujem na vas, dragi prijatelji, da podr?ite Srbiju u naporima da se o tom i drugim zlo?inima sazna istina, a da krivcima bude izre?ena pravedna kazna.

Za pomirenje nikada nije kasno. Skoro 70 godina od okon?anja Drugog svetskog rata, dogovorio sam se sa predsednikom Mađarske da, na simboli?an na?in, budemo za?etnici istorijskog izmirenja Srba i Mađara, suseda koji su se u toku tog sukoba na?li na dvema stranama. Podi?i ?emo spomenike ?rtvama i poslati poruku sada?njim i budu?im nara?tajima da ?ive u miru sa svojim kom?ijama.

Srbija i ja spremni smo da ne ?ekamo 70 godina da bismo se pomirili sa kom?ijama sa kojima smo nekada ?iveli u istoj dr?avi ili sa kojima, mislim na Kosovo i Metohiju, i danas ?ivimo u jednoj zemlji.

Duboko sam uveren da je Ha?ki Tribunal odmogao kada je taj proces u pitanju i da ga je, verovatno, nepotrebno odlo?io na naredna pokolenja. Svakako ga je, u velikoj meri, usporio i ote?ao. Ako je jedna strana nezadovoljna radom Ha?kog tribunala, do stvarne istine i pomirenja ne?e do?i.

Da bi se do?lo do istine i pomirenja, odnosno do istinskog pomirenja, potrebno je da obe (sve tri) strane budu makar podjednako i zadovoljne i nezadovoljne.

Ovakvim presudama ta vrsta ravnote?e, a ravnote?a je osnov pravde, ni na koji na?in nije uspostavljena, ali koga je u Hagu briga za sve to. Da li je tribunal izazivaju?i kod jednog naroda ose?aj da mu je po?injena nepravda, a kod drugog trijumfalizam, doveo do pomirenja i otklonio bojazan da bi se građanski rat iz devedesetih mogao ponoviti.

Prikrivanje istorijske istine ne daje dobre plodove. Niko ne pominje da je na dana?nji dan, 10.

aprila 1941, formirana prohitlerovska nacisti?ka ?Nezavisna Dr?ava Hrvatska“. U vihoru Drugog svetskog rata, hrvatski fa?isti, uz pomo? Tre?eg Rajha, stvorili su zlo?ina?ki poredak koji je, za ?etiri godine, ubio vi?e od milion Srba, Jevreja i Roma.

10 Ta istina skrivana je zarad la?nog bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda, a istorija se, posle 50 godina, u jugoslovenskim ratovima ponovila.

Međunarodni sudovi, stoga, treba da utvrde istinu. Bez istine nema ni pomirenja. A do istine se, naj?e??e, ne dolazi preglasavanjem, kako su, po pravilu, dono?ene presude i druge odluke u Ha?kom tribunalu. Jo? manje u tom naporu poma?u politi?ki pritisci, ucene, zastra?ivanja i podmi?ivanja ? svedoka, optu?enih, tu?ilaca ili sudija, svejedno je.

Mo?da se o?ekivalo da Srbija, zauzeta svojom brigom, manje pa?nje posveti radu drugih međunarodnih pravosudnih institucija, kao ?to su Međunarodni krivi?ni tribunal za Ruandu, Specijalni sud za Sijera Leone, Specijalni paneli Okru?nog suda u Diliju, Posebna odeljenja u sudovima Kambod?e, Specijalni tribunal za Liban i, naro?ito, Međunarodni krivi?ni sud.

Kao odgovorni ?lan Ujedinjenih nacija, Srbija prati i podr?ava rad ukupnog međunarodnog pravosuđa, ali, po?to je sama iskusila nesavr?enost međunarodnog sudstva, spremna je da saslu?a i kriti?ke argumente koje iznose na?i prijatelji iz drugih delova sveta. Zapravo, iz Afrike, sa ?ijim dr?avama Srbiju vezuje vi?edecenijsko prijateljstvo, zasnovano na saradnji, razumevanju i međusobnom uva?avanju. Izgleda da je međunarodna pravda odlu?ila da previdi zlo?ine na drugim kontinentima i da ka?njava samo neke. To se svrstava u diskriminaciju kojoj smo tako ?esto bili izlo?eni.

Nadamo se da zlo?ina vi?e ne?e biti, ali o?ekujemo da se nastave istrage i za nedela do sada po?injena van Afrike ili Balkana, protiv svih po?inilaca, bez obzira na njihovo dr?avljanstvo, boju ko?e, imovno stanje ili politi?ki polo?aj.

Ponavljam da se najiskrenije zala?em za ka?njavanje krivaca, za nezaboravljanje zlo?ina i za pomirenje, ali nagla?avam da selektivna pravda, koja va?i samo za neke – pa bili oni sa prostora biv?e Jugoslavije ili iz Afrike – koja neke zaobilazi, ne doprinosi miru i stabilnosti. Samo jednako postupanje u jednakim situacijama i ka?njavanje svih odgovornih za kr?enja zakona pokaza?e svetskoj javnosti i građanima dr?ava u kojima su se zlo?ini dogodili da su međunarodni sudovi ustanovljeni da pomognu, a ne da ostvare interese mo?nih.

Republika Srbija svoju opredeljenost za po?tovanje međunarodnog prava potvrdila je i potpisivanjem Rimskog statuta Međunarodnog krivi?nog suda, jo? 2000. Uloga međunarodnog pravosuđa i, posebno, Međunarodnog krivi?nog suda treba da bude ne samo u preuzimanju nadle?nosti od nacionalnih sudova, ve? i u pru?anju pomo?i doma?im sudovima da procesuiraju te?ka kr?enja prava.

Zato Međunarodni krivi?ni sud, ?iji rad Srbija sna?no podr?ava i u ?iju misiju veruje, treba da ima na umu potrebe raznih delova sveta, ali i ?injenicu da zlo?inaca ima i među ?prosve?enim“ narodima i da – imaju?i u vidu brojne sistemske oma?ke i konstrukcione gre?ke, ali i voljne proma?aje i previđanja koje su na?inili ad hoc međunarodni tribunali ? bude uistinu i međunarodni i nezavisan, kakvi svi sudovi moraju i biti.

Svrha ka?njavanja, međutim, ne treba da bude odmazda. Prosve?eni narodi davno su prestali da o kazni misle kao o osveti. Osveta je, kao i milosrđe, od Boga. Kazna, ako je pravdena, treba da zlo?inca spre?i da delo ponovi. I da drugima uka?e da ?e se suo?iti sa pravdom ako izvr?e ratne zlo?ine. Ali 11 svrha ka?njavanja je i resocijalizacija u?inilaca. Ne oprost, ve?, koliko je mogu?e, ponovno vra?anje u normalan ?ivot.

Izdr?avanje kazne zatvora u stranoj zemlji, daleko od porodice, u nepoznatom okru?enju i bez znanja doma?eg jezika ne doprinosi nazna?enim zadacima.

Moja zemlja garantuje da Srbi koji su osuđeni pred Ha?kim sudom, ako im se dozvoli da kazne zatvora izdr?avaju u Srbiji, ne?e imati povla??eni tretman i spremna je da prihvati međunarodni nadzor.

Nijedno lice ne bi bilo pu?teno na privremenu slobodu bez odluke Ha?kog suda, Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivi?ne tribunale ili nekog drugog tela Ujedinjenih nacija koje bi bilo nadle?no za ta pitanja.

Apelujem, stoga na Ha?ki sud i na generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, da iznađu formalni na?in i dozvole osuđenim Srbima da na odslu?enje kazne budu poslati u Srbiju.

U Ha?kom tribunalu nismo na?li punu pravdu za zlostavljane, proterane, ubijene srpske ?rtve. A one postoje, kao ?to postoje i njihove porodice bez utehe i pravde, kao ?to postoje oni koji su po?inili zlo?ine nad Srbima. Postoje ?rtve a ne postoje kazne koje smo od Ha?kog tribunala s pravom o?ekivali za te zlo?ince.

Savremeni međunarodni odnosi svakako zahtevaju i međunarodnu pravdu. Xa?ki Tribunal nije ispunio osnovni proklamovani cilj – pomirenje u regionu, i zato ne mo?e biti ni budu?nost međunarodne pravde, ve? samo njena ru?na pro?lost. Korist od ha?kog Tribunala postoji samo utoliko ?to je sada potpuno jasno da je na?in njegovog osnivanja, njegov celokupni rad (primena materijalnog i procesnog prava, odmeravanje i izvr?avanje sankcija) pokazao da se tako vi?e nikada ne sme raditi.

Međunarodna pravda je danas preko potrebna, ali legalna i legitimna. Međunarodnu pravdu mo?e da sprovede isklju?ivo stalni Međunarodni sud pravde.

Dokaz za to je, pored ostalog, i odsustvo predsednika ili bilo kog predstavnika Ha?kog tribunala.

Ako ne po?tuju najdrevnije pravno pravilo, „Audiatur et altera pars“ (saslu?ajmo i drugu stranu) kako da od njih o?ekujemo i minimum prava i pravde? Dame i gospodo, Himna moje zemlje – Republike Srbije – je molitva. Svaki put kada je pevamo obra?amo se Bo?joj pravdi, da nas sa?uva, spase i da ?uje na? glas istine.

Srbiji se danas spo?itava da je isuvi?e posve?ena istoriji i da preterano inklinira patriotizmu.

Mi ne ose?amo potrebu da se pravdamo zato ?to imamo istoriju. Da se pravdamo zato ?to smo tokom istorije bili na strani istine, na strani saveznika, brane?i domovinu. Mi nemamo ?ega da se stidimo, ve? imamo na ?ta da budemo ponosni.

Da, bili smo izvrgnuti ruglu, podsmehu, uvredama.. Mi se takvoj nepravednoj slici suprotstavljamo kako najbolje znamo i umemo. Na?a snaga je u istini za koju se borimo i od te borbe ne ?elimo da odustanemo. Pravda je mo?da slepa, spora i mo?da su njeni tasovi ?as gore, ?as dole, ali na?a je du?nost da na tas istine neprekidno dodajemo ?injenice i dokaze, koji ?e doprineti da se ona dosegne.

Generalna skup?tina Ujedinjenih Nacija, 10. april 2013.