Pad Crne Gore
Dok je Ivan Crnojevi? lutao po Italiji tra?e?i pomo?i Mle?ani su pregovarali s Turcima o granicama njegove dr?ave gledaju?i da spasu bar Grbalj i Pa?trovi?e koje je sultan hteo da prisvoji. Ivanovi ljudi, među njima i jedan njegov rođak, poku?ali su da izvedu neku pobunu u Crnoj Gori, ali je turska snaga bila i suvi?e jaka, da bi oni mogli posti?i kakva uspeha. Glasovi koje je Ivan dobijao iz otad?bine i susedstva nisu bili mnogo ute?ni; naprotiv, do?iveo je da vidi ?ak kako se sultanova vojska iskrcava i u Italiji. Skru?en, on se u Loretu, pred ?uvenom Bogorodi?nom slikom, zavetovao da ?e podi?i hram u svojoj dr?avi Majci Bo?ijoj, ako se bar ona smiluje na nj i pomogne mu da se vrati u otad?binu.
Na glas o smrti sultana Mehmeda i o neredima u Turskoj po?urili su u svoje zemlje i Skender-begov sin, Leka Dukađin i Ivan Crnojevi?. Pro?li su kroz Dubrovnik sredinom juna. To je onaj ?as, kad su mnogi poverovali da ?e se mo?i naneti osetni udarci turskoj sili, koja se tro?ila u građanskom ratu. Ivan Crnojevi? bio je bolje sre?e nego Vlatko Hercegovi?. Turci nisu protiv njega upotrebili nikakve ve?e snage i on se, posle ne?to borbe, mogao u?vrstiti u zemlji. Ali ne vi?e u zetskoj ravnici niti u ?abljaku, nego u vrletnom i te?ko pristupa?nom Kr?u pod Lov?enom, odakle mu je bila starina i gde je, u neposrednoj blizini, imao mleta?ku granicu. Samo, da bi mogao nesmetano opravdati zemlju i obezbediti se za ne?to du?i period, Ivan je priznao tursku vrhovnu vlast. Otud mu verovatno i narodni naziv Ivan-beg. Na Cetinju on je iskupio svoj u?injeni zavet i podigao je manastir Bogorodi?in, koji ?e, kao nijedan drugi u na?oj pro?losti, imati tokom vi?e vekova izuzetan i kulturni i politi?ki zna?aj. Manastir je bio gotov tokom 1484. god., a posve?en je rođenju Bogorodi?inom. Ivan mu je 4. januara 1485. dodelio posebnom ktitorskom poveljom izvesne posede od lov?enske planine do Oboda i odredio je, da tu u budu?e bude sedi?te zetske mitropolije.
Ali je za to vreme pokvario Ivan svoje odnose sa Mle?anima. On je bio ljut na njih ne samo s toga, ?to ga, po njegovu nahođenju, nisu dovoljno pomagali, nego i s toga, ?to su bili prisvojili neke oblasti na koje je on polagao pravo (Pa?trovi?e, ?impicu i Grbalj). Posle izvesne borbe sporazum je postignut na osnovi, da mu Mle?i?i u ime najma za te zemlje pla?aju 600 dukata godi?nje. Ali je sukoba bivalo i posle toga, ponajvi?e zbog solila na Primorju, va?nih za Ivanovu sto?arsku zemlju, i zbog li?nih zađevica i krvnih osveta. Mle?ani su se 1489. god. tu?ili na Porti protiv Ivana kao turskog podlo?nika, ali nisu postigli mnogo, jer sultan nije pravio nikakva pritiska. Odnosi su se popravili tek u leto 1490., kad je Ivan zatra?io dozvolu da njegovi ljudi dođu u Mletke kao svatovi, koji bi poveli Jelisavetu Erico, njihovu plemi?ku, za njegova najstarijeg sina đurđa. Taj brak imao se izvr?iti tek po?to je Ivan dobio za nj prethodno odobrenje od Porte. Republika je pristala na tu vezu u ?elji da njom popravi svoje susedske odnose sa Ivanom, a i radi budu?nosti. Ali Ivan nije do?ekao da pozdravi svoju snahu na Cetinju. Umro je dok su svatovi bili na putu, iznenada, krajem jula 1490.
Ivan Crnojevi? je bio jedan od poslednjih na?ih dinasta, koji je umro u izvesnoj srednjevekovnoj tradiciji. On pominje svoj "dvor" na Cetinju, ima svog dvorskog vojvodu, i pridvorice, i ?ak i kefaliju. Uza nj se pominje njegova "vlastela", koja je bila pretstavnik raznih crnogorskih plemena, a ?ijih potomaka ima jo? i danas. Sem svog dvora na Cetinju Ivan je imao svoj dvor i na Rijeci, u Obodu, sa malim manastirom Sv. Nikole. U tradiciji srednjevekovnih vladara podigao je i svoju zadu?binu i pomagao, vrlo skromno, ubogu pismenost u svom kraju.
đurađ Crnojevi? je, kao mleta?ki zet, popravio donekle odnose sa Republikom, ali je do lokalnih grani?nih sukoba, i to dosta o?trih, dolazilo i za njegova vremena. Republika je ?ak 1493. god. bila prisiljavana da upotrebi i vrlo opore pretnje. đurđeva ?ena nije ostavila u Crnoj Gori dobar glas. Nalazilo se da nije bila podesna za tamo?nje prilike i da je dosta doprinela razdoru među Crnojevi?ima. U svojoj zvani?noj tituli đurađ se zove samo "blagoverni i bogom hranimi vojvoda Zeti", a za svoje podanike bio je "gospodin" i ni?ta vi?e.
U na?oj kulturnoj istoriji đurađ se ovekove?io tim, ?to je prvi doneo u na?e zemlje jednu ?irilsku ?tampariju iz Mletaka. Kad je, ka?e on sam, video kako su na?e crkve ostale prazne zbog agarenskog grabe?a i kako nas te?ko satire izmailska "?elezna palica", re?io se da pomogne knji?evnoj obnovi. "Sastavih forme", veli, na kojima je osam ljudi za godinu dana svr?ilo oktoih. Na ?elu tih radnika nalazio se kao intelektualni pretstavnik monah Makarije, dosta u?eni pisac knji?kih pogovora. ?tamparija je radila na Cetinju pri tamo?njem manastiru. Da je bila sme?tena na Obodu, kako tvrde izvesni crnogorski pisci na osnovu vrlo nesigurnih predanja, nema potvrde nigde, ni u jednom izvoru. U toj ?tampariji ?tampano je od 1493-5. god. nekoliko crkvenih knjiga: ceo oktoih, psaltir, jedan molitvenik i mo?da jedno evanđelje. Od tih knjiga o?uvane su u celini prve dve (od oktoiha samo prva polovina), a za poslednju se zna samo po jednom prepisu iz XVI veka. Cetinjska izdanja sa krupnim i lepo rezanim slovima i mleta?kim vinjetama bila su u upotrebi po mnogim na?im stranama i bila su na visokoj ceni i tada i mnogo godina docnije.
Kada je francuski kralj Karlo VIII, osvojiv?i napuljsku kraljevinu 1495. god., stao raditi na spremanju jednog antiturskog saveza, on je, među ostalima, pomi?ljao i na saradnju sa đurđem Crnojevi?em, poslednjim na?im, makar i poluslobodnim, dinastom. Veze između Karla i đurđa stvorio je đorđev ujak Konstantin Arijanit, koji je ?iveo u Italiji. Međutim, protiv tog saveza bili su odlu?no Mle?ani, koji su zazirali od francuskog u?vr??ivanja u Italiji, pa su toga radi sklopili savez protiv Francuza, u koji su u?li jo? i ?panija, Austrija, Milan i sam papa. Toj koaliciji uspe da ne samo potisne Karla iz Napulja nego i da konpromituje sve njegove planove na Balkanu. Rođeni brat đurđev Stevan odao je na Porti bratove pregovore i doneo mu krajem 1496. od sultana poruku: da dođe u Carigrad da se opravda ili da ide iz zemlje. đurađ, ose?aju?i se krivim, napustio je sa ?enom i decom Crnu Goru i preko Budve oti?ao za Mletke. Bio je, glasi jedan savremeni izve?taj, "veoma lep ?ovek i visok, s haljinom od zlata po gr?kom". Vlast u Zeti primio je njegov brat Stevan, vezan potpuno za Turke. Poku?aj Mle?ana da posreduju kod Turaka za đurđa ostao je bezuspe?an.
U Mlecima đurađ je dobio 400 dukata godi?nje plate, i to kao vođa najamnika, pa je upu?en na du?nost u Ravenu. Da on nije mogao biti zadovoljan ni tom ulogom ni tim mestom razume se samo po sebi. On se nadao da bi pomo?u Mle?ana mogao ponovo do?i u Crnu Goru i biti jedna vrsta gospodara, a sad je trebalo da vr?i du?nost kondotjera. Tu?io se s toga na mleta?ku vladu i grdio je javno. Vlada ga je s toga u julu 1498. dala zatovriti i pustila ga je tek na posredovanje francuskog kralja.
Krajem 1498. god. Stevan Crnojevi? be?e onemogu?en kod Turaka. Skadarski zapovednik, energi?ni Feriz-beg, dade ga ?ak zatvoriti u svom gradu, ne znamo ta?no zbog koga uzroka. Bi?e, po svoj prilici, da su Turci dobili kakve vesti s njegovim vezama sa Mle?anima, sa kojima su te godine u?li ponovo u rat. Od novembra 1498. spominje se turski suba?a ,governador di statofo di Zernovich’, a od januara 1499. nalazio se Stevan u Albaniji. U martu se ve? znalo, da je Crna Gora pripojena skadarskom sand?aku i da je prestala da postoji kao dr?ava. Kraj XV veka doneo je slom i poslednje balkanske hri??anske dr?ave sem male Dubrova?ke Republike, koje, po turskim shvatanjima, zato ?to nije imala svog vladara i ?to nije vodila nikakve otvorene spolja?nje politike, i nije bila smatrana za pravu dr?avu.
Kako je mirno primljena turska uprava u Crnoj Gori, nagla?ava Jovan Tomi?, koji je posebno ispitivao ovaj period, "vidi se iz fakta da za vreme mleta?ko turskog rata od 1499-1502. god. u Crnoj Gori nije bilo ni jednog ozbiljnog poku?aja mleta?kog protivu Turaka, jer su ovi tamo imali vi?e pristalica nego Mle?i?i. Da su o tome znali Mle?i?i, pored senatskog neobra?anja pa?nje predlogu da se u Crnoj Gori otpo?ne akcija protivu Turaka za dokaz slu?i i pojav, ?to neka sela, koja su bila pod mleta?kom vla??u, priđo?e Turcima. Kotorska vlastela svojim pona?anjem prema stanovni?tvu tih sela doprinela su, da je ovo pretpostavljalo tursko gospodstvo njihovom, a omraze s Primorcima i bolji izgled na plen od mleta?kih podanika nego od sultanovih, odr?a?e Crnogorce u ve?oj naklonosti prema Turcima nego prema Mle?i?ima".
đurađ je poku?ao izraditi kod Mle?ana da ga pomognu u njegovoj ekspediciji protiv Turaka u Crnoj Gori. Ali senat nije bio za to. Ne?to iz razloga koje je gore pomenuo Tomi?, a ne?to i zbog toga ?to nije verovao đurđu. đurađ se tad re?io da preduzme ne?to na svoju ruku. Pred polazak napisao je vrlo zanimljiv testament, upu?en ?eni. U njemu joj je on preporu?ivao, da, u slu?aju ako bi je Mle?i?i gonili ili napustili, starijeg sina Konstantina uputi mađarskom kralju, a mlađeg sina Solomona đurđevu bratu Stani?i u Stambol, koji se tamo potur?io i postao Skender-beg. Taj primer osvetljava, u neobi?noj meri, moral i psihu jednog dela na?e srednjevekovne dinasti?ke vlastele. Da bi se spasla mogu?nost vlasti i boljeg ?ivota, ?rtvovalo se na?elno i doslednost, cepala se rođena porodica i upu?ivala da slu?i na dva sasvim protivna fronta, krstu i polumesecu, zlu ili dobru. Iz ovog slu?aja, i sve ?e??eg primanja islama od na?ih velika?a vidi se u isto vreme kako se u njihovim redovima gubi vera u pobedu hri??anske stvari i kako se, radi li?ne koristi, tra?i naslon na pobednike. Narodnu svest, i veru, i moral juna?ke patnje, ostao je da ?uva, pored duboko nacionalnog sve?tenstva, samo ubogi puk, koji je svikao da sve snosi i podnosi, kao zle godine i sve ?udi vremena, a da duboko po?tuje svoje nasleđe starine i obraza.
Iz Italije, preobu?en kao fratar, đurađ je u februaru 1500. god. pro?ao za Crnu Goru kroz Traste kod Kotora. Odatle se javio Mle?anima, a onda oti?ao Feriz-begu. Ovaj ga je primio vrlo ljubazno, pa potom poslao u Carigrad. Ve? 17. marta bio je đurađ na Porti, do?ekan lepo i od samog sultana. Međutim, nije moglo biti ni govora o tom, da ga sultan vrati kao vladara u Crnu Goru. Mesto toga on mu je dao jednu oblast u Anadolu sa 25.000 aspri godi?njeg prihoda, po?to se đurađ i formalno odrekao svojih prava na Crnu Goru. đurđeva ?ena, koja je jedno vreme ?ivela tamo s njim, vratila se, jo? za njegova ?ivota, krajem 1503. god. u Mletke. Posle toga o đurđu nema vi?e vesti. Pominje se, ali nije sigurno, da je u Carigradu primio ?ak i islam.
|