Збу?у?у?е речи и синтагме ко?е би требало избегавати

Посто?е речи и синтагме ко?е препоручу?емо да избегавате, или их избегавате у одре?еним контекстима и приликама. Неке од ?их су двосмислене или упу?у?у на погрешан зак?учак. Друге наме?у став са ко?им се, надамо се, не?ете сложити.

? Бесплатно “ | ? Дигитална роба “ | ? Екосистем “ | ? Затворено “ | ? Заштита “ | ? Индустри?а софтвера “ | ? Интелектуална сво?ина “ | ? Комерци?ално “ | ? Компензаци?а “ | ? Кра?а “ | ? ЛАМП систем “ | ? Линукс систем “ | ? МП3 пле?ер “ | ? Отворено “ | ? Пауер поинт (енгл. PowerPoint ) “ | ? Пиратери?а “ | ? Писи (енг. PC ) “ | ? Потрошач “ | ? Продавац “ | ? Прода?а софтвера “ | ? Рачунарство са повере?ем “ | ? Рачунарство у облаку (енгл. cloud computing ) “ | ? РИН (енгл. RAND ) “ | ? Садржа? “ | ? Слободно доступан (енгл. freely available ) “ | ? Софтвер на поклон (енгл. give away ) “ | ? Творац “ | ? Тржиште “ | ? Управ?а?е дигиталним правима “ | ? У стилу БСД-а “ | ? Фотошоп (енгл. Photoshop ) “ | ? Фривер “ | ? Хакер “

?Бесплатно“

Уколико желите да кажете да ?е програм слободни софтвер, молимо вас да не кажете да ?е доступан ?бесплатно“ (енгл. for free ). Та? израз значи ?за нулту цену“. Слободни софтвер ?е ствар слободе, а не цене.

Примерци слободног софтвера су често доступни бесплатно ? на пример, преузима?ем преко FTP -а. Али примерци слободног софтвера су тако?е доступни и за одре?ену цену на CD-ROM -овима; у ме?увремену, примерци власничког софтвера су тако?е доступни за одре?ену цену на промоци?ама, а неки власнички пакети су доступни бесплатно одре?еним корисницима.

Да бисте избегли забуну, можете ре?и да ?е програм доступан ?као слободни софтвер“ (енгл. as free software ).

?Дигитална роба“

Израз ?дигитална роба“ приме?ен на примерке ауторских дела их погрешно из?едначава са физичком робом, ко?а се не може копирати, па се зато мора производити и продавати.

?Екосистем“

Погрешно ?е описивати за?едницу слободног софтвера (или било ко?у за?едницу) као ?екосистем“, ?ер та реч подразумева одсуство (1) намере и (2) етике. У екосистему врсте еволуира?у у зависности од ?ихове прилаго?ености. Ако ?е нешто слабо, то бива истреб?ено, и то ни?е ни исправно ни погрешно. Израз ?екосистем“ имплицитно наводи на некритички став: ?Не пита? какве ствари треба да буду, ве? само посматра? шта се дешава.“

Насупрот овоме, би?а ко?а има?у активан став према свом окруже?у и ко?а су етички одговорна могу да одлуче да сачува?у нешто чему би иначе претило неста?а?е ? на пример, гра?анско друштво, демократи?у, ?удска права, мир, здравство, незага?еност воде и ваздуха … или слободу корисника рачунара.

?Затворено“

Назива?е неслободног софтвера ?затвореним“ ?асно упу?у?е на израз ?отворени изворни код“ (енгл. open source ). Ми у Покрету за слободни софтвер желимо да избегнемо поистове?ива?е са групом за отворени изворни код , па стога пазимо да избегавамо употребу израза ко?и би подстакао ?уде да нас поистовете са ?има. На пример, ми избегавамо да називамо неслободни софтвер ?затвореним“. Ми га називамо ?неслободним“ или ?власничким“ .

?Заштита“

Адвокати издавача воле да користе израз ?заштита“ да опишу ауторска права. Ова реч носи са собом конотаци?у спречава?а униште?а или пат?е и стога подстиче ?уде да се поистовете са власником и издавачем ко?и се користи ауторским правима, пре него са корисницима ко?е она ограничава?у.

Лако ?е избе?и израз ?заштита“ и уместо ?ега користити неутралне изразе. На пример, уместо ?Заштита ауторским правима тра?е дуго“ можете ре?и ?Ауторска права тра?у дуго“.

Likewise, instead of saying, “protected by copyright,” you can say, “covered by copyright” or just “copyrighted.”

Ако желите да критику?ете ауторска права уместо да их подржите, можете користити израз ?ограниче?а наметнута ауторским правима“. Дакле, ре?и ?ете: ?Ограниче?а наметнута ауторским правима тра?у дуго.“

Израз ?заштита“ се користи и за описива?е злонамерних одлика, као што ?е то у изразу ?заштита од копира?а“, одлика ко?а спречава копира?е. Са корисничке тачке гледишта, ово представ?а опструкци?у. Зато ми називамо ту злонамерну одлику ?опструкци?ом копира?а“.

?Индустри?а софтвера“

Израз ?индустри?а софтвера“ подстиче ?уде да замиш?а?у како се софтвер увек разви?а у неко? врсти фабрике и онда испоручу?е ?потрошачима“. За?едница слободног софтвера ово деманту?е. Посто?е софтверске фирме, и многе фирме разви?а?у слободни и/или неслободни софтвер, али оне ко?е разви?а?у слободни софтвер нису организоване као фабрике.

Израз ?индустри?а“ се користи као вид пропаганде бранилаца софтверских патената. Они назива?у изград?у софтвера ?индустри?ом“ и онда покушава?у да одбране став да би ?е требало подвргнути патентним монополима. Европски парламент, одбацу?у?и софтверске патенте 2003. године, изгласао ?е да се ?индустри?а“ дефинише као ?аутоматизована производ?а матери?алних добара“.

?Интелектуална сво?ина“

Издавачи и адвокати воле да назива?у ауторска права ?интелектуалном сво?ином“, изразом ко?и ук?учу?е и патенте, робне марке и друга скривени?а подруч?а закона. Ови закони има?у мало тога за?едничког, а разлику?у се до те мере да ни?е препоруч?иво ишта у вези са ?има уопштавати. На?бо?е ?е говорити засебно о ?ауторским правима“, ?патентима“ или ?робним маркама“.

Израз ?интелектуална сво?ина“ носи са собом скривену претпоставку ? да ?е на?природни?и начин да се размиш?а o свим овим различитим пита?има заснован на аналоги?и са физичким стварима и нашим представама о ?има као о физичко? сво?ини.

Што се тиче умножава?а, ова аналоги?а занемару?е к?учну разлику изме?у матери?алних ствари и информаци?е: информаци?а се може умножавати и делити скоро без икаквог напора, док са матери?алним стварима то ни?е могу?е чинити.

Да бисмо избегли непотребно шире?е двосмислености и забуне ко?у проузроку?е ова? израз, на?бо?е ?е чврсто одлучити да не говоримо или чак и мислимо у категори?ама ?интелектуалне сво?ине“ .

Лицемер?е назива?а ових мо?и ?правима“ почи?е да брука Светску организаци?у ?интелектуалне сво?ине“ (енг. WIPO ) .

?Комерци?ално“

Молимо вас да не користите реч ?комерци?ално“ као синоним за ?неслободно“. Тиме се меша?у два потпуно различита пита?а.

Програм ?е комерци?алан ако ?е ?егов разво? пословна активност. Комерци?ални програм може да буде слободан или неслободан, у зависности од начина ?егове расподеле. Исто тако, програм кога разви?а школа или по?единац може да буде слободан или неслободан, у зависности од начина ?егове расподеле. Пита?а ко ?е развио програм и какву слободу има?у ?егови корисници су независна.

У прво? децени?и Покрета за слободни софтвер, пакети слободног софтвера су скоро увек били некомерци?ални; делове оперативног система ГНУ са Линуксом су разви?али по?единци или непрофитне организаци?е као што су ЗСС и универзитети. Касни?е се, деведесетих, по?авио и слободни комерци?ални софтвер.

Слободни комерци?ални софтвер ?е прилог нашем друштву, па бисмо морали да га подстичемо. Али ?е ?уди ко?и мисле да ?комерци?ално“ значи ?неслободно“ мислити да ?е комбинаци?а ?слободно комерци?ално“ контрадикторна сама себи и занемари?е ту могу?ност. Стога би требало да пазимо да не користимо реч ?комерци?ално“ на та? начин.

?Компензаци?а“

Када се говори о ?компензаци?и аутора“ у вези са ауторским правима, то носи са собом претпоставке да (1) ауторска права ^[6] посто?е ради аутора, и да (2) кад год нешто читамо, аутор ради за нас а ми му дугу?емо новац. Прва претпоставка ?е ?едноставно погрешна , а друга ?е нечувена.

?Кра?а“

Браниоци система ауторских права често користе речи као што су ?украдено“ и ?кра?а“ да опишу крше?е ауторских права. Они истовремено захтева?у од нас да сматрамо правни систем влаш?у над етиком: ако ?е умножава?е забра?ено, онда ?е вероватно погрешно.

"Знача?но ?е напоменути да правни систем (бар у САД) одбацу?е иде?у да ?е крше?е ауторских права ?кра?а“ . Браниоци система ауторских права апелу?у на власт, и погрешно тумаче шта она пропису?е.

To refute them, you can point to this real case which shows what can properly be described as “copyright theft.”

Сама иде?а да закони одре?у?у шта ?е исправно а шта погрешно ?е промаша?. Закони су, у на?бо?ем случа?у, покуша? да се достигне правда; ре?и да закони дефинишу правду или етичко понаша?е представ?а обрта?е ствари наглавце.

?ЛАМП систем“

?ЛАМП“ ?е скра?еница ко?а значи ?Линукс, Апаш, Ма?ескуел (енг. MySQL ) и Пехапе“, што ?е честа комбинаци?а софтвера на веб серверима, осим што се овде ?Линукс“ односи на цео систем ГНУ са Линуксом. Дакле, уместо ?ЛАМП“, требало би говорити ?ГЛАМП“: ?ГНУ, Линукс, Апаш, Ма?ескуел и Пехапе“.

?Линукс систем“

Линукс ?е назив ?езгра ко?е разви?а Линус Торвалдс од 1991. Оперативни систем у ко?ем се користи Линукс ?е у основи ГНУ са доданим Линуксом. Називати цео систем ?Линуксом“ ?е и непоштено и збу?у?у?е. Молимо вас да називате цео систем ГНУ-ом са Линуксом , како бисте одали призна?е Про?екту ГНУ и у?едно одво?или цео систем од ?езгра.

?МП3 пле?ер“

Касних деведесетих ?е постало извод?иво правити преносиве дигиталне звучне уре?а?е за репродукци?у музике ? пле?ере. Ве?ина тих уре?а?а подржава патентирани кодек МП3. Неки од ?их подржава?у звучне кодеке Ог Ворбис (енг. Ogg Vorbis ) и Флак (енг. FLAC ), ко?и су ослобо?ени патената, и могу и да уопште не подржава?у датотеке кодиране МП3-ом, баш да би избегли патенте. Називати такве пле?ере ?МП3 пле?ерима“ ни?е само збу?у?у?е, ве? став?а МП3 у незаслужено привилеговани положа?, ко?и подстиче ?уде да наставе да користе та? ра?иви формат. Ми предлажемо израз ?дигитални звучни пле?ер“ или просто ?звучни пле?ер“, у складу са контекстом.

?Отворено“

Молимо вас да избегавате речи ?отворено“ или ?отворени изворни код“ као замену за ?слободни софтвер“. Оне се односе на другачи?и став заснован на другачи?им вредностима. Слободни софтвер представ?а политички покрет, а отворени изворни код представ?а модел изград?е. Ако говорите о ставовима отвореног изворног кода, исправно ?е да користите та? назив, али вас молимо да не поистове?у?ете нас или наше дело са ?еговим слоганом ? то наводи ?уде да мисле како их ми подржавамо.

When referring to the open source views, it's correct to use that name, but please do not use that term when talking about us, our software, or our views—that leads people to suppose our views are similar to theirs.

?Пауер поинт (енгл. PowerPoint )“

Молимо вас да избегавате употребу израза ?Пауер поинт“ да бисте означили било какву врсту презентаци?а ^[8] . Пауер поинт ?е назив само ?едног одре?еног власничког програма за израду презентаци?а, а посто?е бро?не слободне алтернативе, као што ?е класа beamer ко?а ?е доступна уз сваку дистрибуци?у ЛаТеХ-а или ЛибреОфис Импрес.

?Пиратери?а“

Издавачи често назива?у умножава?е ко?е не одобрава?у ?пиратери?ом“. На та? начин они имплицитно поручу?у да ?е незаконито умножава?е етички ?еднако нападима на бродове на отвореном мору и отима?у и уби?а?у ?уди на ?има. На основу такве пропаганде, они су широм света изде?ствовали законе ко?и забра?у?у умножава?е у ве?ини случа?ева (понекад и у свим). (Они и да?е врше притисак да те забране учине потпуни?им.)

Уколико ви не сматрате да ?е умножава?е ко?е не одобрава издавач исто што и отима?е и уби?а?е, можда би требало да избегавате реч ?пиратери?а“ како бисте га описали. Уместо тог израза, можете користити неутралне изразе као што су ?неовлаш?ено умножава?е“ (или ?забра?ено умножава?е“ у сутиаци?ама када ?е оно нелегално). Неки од нас чак више воле да употреб?ава?у позитивне изразе, као што ?е ?де?е?е информаци?е са ближ?им“.

?Писи (енг. PC )“

У реду ?е користити скра?еницу ?Писи“ ^[4] да означите одре?ену врсту рачунарског хардвера, али вас молимо да не користите та? по?ам уз претпоставку да та? рачунар извршава Микрософтов Виндовс. Ако инсталирате ГНУ са Линуксом на истом рачунару, то ?е и да?е Писи.

За рачунаре ко?и користе Виндовс ?е предложен израз ?WC“ (енг. Windows Computer ).

?Потрошач“

Израз ?потрошач“ носи са собом гомилу непоже?них претпоставки када се употреб?ава да означи кориснике рачунара. Пушта?ем се дигитални снимак, као ни програм покретае?м, не троши. Изрази ?произво?ач“ и ?потрошач“ потичу из економске теори?е, и наме?у ?ене погрешне претпоставке и уску визуру економске теори?е. То тежи ка изврта?у вашег начина миш?е?а.

Осим тога, назива?е корисника софтвера ?потрошачима“ им пропису?е врло ограничену улогу. Они се третира?у као стока ко?а незаинтересовано пасе све што ?о? други обезбеде.

Плитка економска визи?а корисника као ?потрошача“ води ка иде?и да су об?ав?ена дела ?садржа?“. Ова? начин размиш?а?а води до травести?а као што ?е УКТШПОДТ ?Уредба о корисницима телевизи?е широког пропусног опсега и дигиталне телевизи?е“ (енгл. CBDTPA ? Consumer Broadband and Digital Television Promotion Act ) ко?е би захтевале посто?а?е средстава за ограниче?е умножава?а у сваком дигиталном уре?а?у. Ако корисници само ?користе“, зашто би онда покретачи те уредбе били забринути?

Како би се описали ?уди ко?и нису ограничени на пасивно кориш?е?е дела, предлажемо да се користе изрази као што су ?по?единци“ и ?гра?ани“.

?Продавац“

Молимо вас да не користите израз ?продавац“ када говорите о било коме ко изгра?у?е или састав?а неки софтвер. Многи програми су изгра?ени са намером да се ?ихови примерци прода?у, и ?ихови градите?и су зато заиста продавци. Такви су и неки пакети слободног софтвера. Ме?утим, многе програме граде доброво?ци или организаци?е, ко?и не намерава?у да прода?у примерке. Такви градите?и нису продавци. Зато су само неки од састав?ача дистрибуци?а ГНУ-а са Линуксом продавци.

?Прода?а софтвера“

Израз ?прода?а софтвера“ ?е двосмислен. Строго говоре?и, размена примерка слободног програма у замену за своту новца ?есте ?прода?а“, али ?уди обично повезу?у израз ?продавати“ са власничким ограниче?има над касни?ом употребом софтвера. Морате бити прецизни?и и спречити забуну говоре?и или ?расподела примерака програма уз надокнаду“ или ?намета?е власничких ограниче?а на употребу програма“, у зависности од тога шта хо?ете да кажете.

Погледа?те чланак Прода?а слободног софтвера за да?у дискуси?у о овом проблему.

?Рачунарство са повере?ем“

?Рачунарство са повере?ем“ ?е пристрасни назив плана поновног диза?нира?а рачунара како би градите?и апликаци?а могли да има?у повере?а да ?е ваш рачунар слушати ?их уместо вас. Са ?ихове тачке гледишта, то ?е ?повере?е“. Са ваше тачке гледишта, то ?е ?изда?а“.

?Рачунарство у облаку (енгл. cloud computing )“

Израз ?рачунарство у облаку“ ?е маркетиншка кованица без ?асног значе?а. Она се користи за низ различитих активности чи?а ?едина за?едничка особина ?есте да користе Интернет за ?ош нешто осим преноса датотека. Зато ?е ова? израз извор забуне. Уколико на ?ему заснивате ваш став, он ?е бити не?асан.

Када размиш?ате о нечи?о? из?ави у ко?о? се користи ова? израз, или на ?у одговарате, први корак ?е да разлучите о чему се ради. О какво? врсти активности ова из?ава заиста говори, и ко?и ?е добар и ?асан израз за ту активност? ?едном када тема постане ?асна, разговор може те?и ка корисном зак?учку.

Интересантно ?е да ?е Лари Елисон ( Larry Ellison ), градите? власничког софтвера, тако?е приметио неодре?еност израза ?рачунарство у облаку“. Он ?е ипак одлучио да користи израз ?ер, као градите? власничког софтвера, он ни?е мотивисан идеалима ко?има смо мотивисани ми.

?РИН ? разумно и недискриминира?у?е (енгл. RAND ? reasonable and nondiscriminatory )“

Тела за стандарде ко?а об?ав?у?у стандарде ограничене патентима, ко?и забра?у?у слободни софтвер, обично воде политику доби?а?а патентних лиценци ко?е захтева?у пла?а?е фиксне цене по примерку програма ко?и ?е под тим лиценцама. Она често назива?у такве лиценце изразом ?РИН“ (енгл. RAND ), што значи ?разумно и недискриминира?у?е“ (енгл. reasonable and non-discriminatory ).

Та? израз заташкава врсту патентних лиценци ко?е у суштини нису ни разумне ни недискриминира?у?е. Тачно ?е да те лиценце не дискриминишу ни?едну одре?ену особу, али дискриминишу за?едницу слободног софтвера, а то их чини неумереним. Тако ?е ?една половина скра?енице ?РИН“ обмана а друга половина предрасуда.

Тела за стандарде би требало да схвате да су те лиценце дискриминира?у?е, и да напусте употребу израза ?разумно и недискриминира?у?е“ или ?РИН“. Док то не учине, други писци ко?и не желе да учеству?у у заташкава?у ?е исправно поступити ако одбаце ова? израз. Прихвата?е и употреба тог израза само зато што су га фирме ко?е поседу?у патенте ставиле у широку употребу ?есте дозвола да вам те фирме диктира?у ставове ко?е заступате.

Уместо овога, ми предлажемо израз ?само по исто? цени“, или ?СПИЦ“ ^[5] . Та? израз ?е тачан ?ер ?е ?едини услов код тих лиценци пла?а?е ?еднаке цене.

?Садржа?“

Ако хо?ете да опишете осе?а?е удобности и задово?ства, свакако реците да сте ?задово?ни“ ^[1] , али избегава?е употребу те речи у сво?ству именице да бисте описали писана и друга ауторска дела. Таква употреба те речи повлачи посебан став према тим делима, да су она заме?ива роба чи?а ?е сврха да попуни амбалажу и донесе новац. У ствари, таква употреба се односи према ?има са непоштова?ем.

Ова? израз често користе издавачи ко?и на силу желе да уве?а?у мо? ауторских права, а све у име аутора (или ?стваралаца“, како их они назива?у) дела. Израз ?садржа?“ открива ?ихова стварна осе?а?а.

Погледа?те Отворено писмо Кортни Лав ( Courtney Love ) Стиву Ке?су ( Steve Case ) (тражите ? content provider “ на то? страници. Нажалост, г?а Лав ни?е свесна да и израз ?интелектуална сво?ина“ упу?у?е на погрешан зак?учак .

Све док други користе израз ?продавац садржа?а“, политички дисиденти могу да се назива?у ?продавцима незадово?ства“ ^[2] .

Израз ?управ?а?е садржа?ем“ (енг. ?content management“ ) ?е победник на такмиче?у у бесмислености. Ни?една реч нема конкретно значе?е: ?садржа?“ значи ?нека врста информаци?е“, а ?управ?ати“ значи ?радити нешто томе“. Дакле, ?систем за управ?а?е садржа?ем“ ?е систем ко?и нешто ради некакво? информаци?и. Скоро сви програми одговара?у том опису.

У ве?ини случа?ева, тим изразом се у ствари мисли на систем за ажурира?е страница на веб местима. Ми препоручу?емо да се у том случа?у користи израз ?Систем за ревизи?у веб места“ ? СРВ (енгл. Web site revision system ? WRS ).

?Слободно доступан (енгл. freely available )“

Немо?те користити израз ?слободно доступан“ (енгл. freely available ) као синоним за ?слободни софтвер“. Та два израза нису еквивалентна. Софтвер ?е ?слободно доступан“ ако свако може лако до?и до свог примерка. ?Слободни софтвер“ ?е дефинисан као пита?е слободе корисника ко?и ве? поседу?у примерак. То су одговори на два различита пита?а.

?Софтвер на поклон (енгл. give away )“

Вар?иво ?е користити израз ?на поклон“ у значе?у ?расподе?ивати програм као слободни софтвер“. Та? израз ствара исте проблеме као и ?бесплатно“: наводи на то да ?е у пита?у цена, а не слобода. ?едан начин да се избегне забуна ?е да се говори ?об?ав?ен у виду слободног софтвера“.

?Творац“

Израз ?творац“, приме?ен на ауторе, имплицитно пореди ауторе са божанствима (?Творац“). Ова? израз користе издавачи да морално издигну ауторе изнад обичних ?уди и да оправда?у уве?ану мо? ауторских права ко?у су издавачи слободни да употребе у име аутора. Ми предлажемо да уместо тога говорите ?аутор“. Ме?утим, често ?е оно на шта мислите ?носилац ауторских права“.

?Тржиште“

Назива?е корисника слободног софтвера, или корисника софтвера у општем смислу, ?тржиштем“ наводи на погрешан зак?учак.

Ово не значи да у оквиру за?еднице слободног софтвера нема места за тржиште. Ако водите фирму ко?а подржава слободни софтвер, онда посто?е и кли?енти са ко?има тргу?ете на тржишту. Све док пошту?ете ?ихову слободу, желимо вам успех у вашем послова?у.

Али покрет за слободни софтвер ?е друштвени покрет, а не фирма, и успех коме он тежи ни?е тржишни успех. Ми покушавамо да помогнемо ?авности обезбе?ива?ем слободе, а не такмиче?ем у отима?у од конкуренци?е. Из?едначава?е ове кампа?е за слободу са пословном кампа?ом представ?а негира?е важности слободе и оправдава?е власничког софтвера.

?Управ?а?е дигиталним правима“

Софтвер за ?управ?а?е дигиталним правима“ ?е у ствари про?ектован да наметне ограниче?а корисницима рачунара. Употреба речи ?права“ у овом изразу ?есте пропаганда, смиш?ена да неопрезне наведе на гледиште ма?ине ко?а та ограниче?а наме?е, док занемару?е гледиште ве?ине ко?о? се она наме?у.

Добре алтернативе су ?управ?а?е дигиталним препрекама“ и ?дигиталне лисице“.

?У стилу БСД-а“

Израз ?у стилу БСД-а“ доводи до забуне ?ер из?едначава лиценце ко?е садрже битне разлике . На пример, изворна лиценца БСД-а ко?а садржи клаузулу о рекламира?у ни?е сагласна са ГНУ-овом општом ?авном лиценцом, али ревидирана лиценца БСД-а то ?есте.

Како бисмо избегли забуну, на?бо?е ?е да имену?ете конкретне лиценце и избегавате не?асни израз ?у стилу БСД-а“.

?Фотошоп (енгл. Photoshop )“

Молимо вас да избегавате употребу израза ?фотошоп“ у сво?ству глагола ^[7] ко?и означава било какву врсту манипулаци?е фотографи?ама или уре?ива?е слика у општем смислу. Фотошоп ?е назив само ?едног одре?еног власничког програма за уре?ива?е слика, а посто?е бро?не алтернативе, као што ?е Гимп .

?Фривер“

Молимо вас да не употреб?авате израз ?фривер“ као синоним за ?слободни софтвер“. Израз ?фривер“ ?е често употреб?аван осамдесетих за програме ко?и се расподе?у?у само као извршни, без изворног кода. Данас он нема одре?ено договорено значе?е.

Уколико говорите неенглески ?език, молимо вас да не поза?м?у?ете енглеске речи као што ?е free software или ?фривер“ ( freeware ). Бо?е ?е да преведете израз free software на ваш ?език .

Користе?и реч из сопственог ?езика ^[3] , показу?ете да стварно мислите на слободу, а не само да подражавате неку мистериозну замисао страног маркетинга. Позива?е на слободу може вама и вашим сународницима испрва деловати чудно или узнемиру?у?е, али када ?едном буду видели да оно значи тачно оно што ?есте, заиста ?е разумети о чему се ради.

?Хакер“

Хакер ?е свако ко ужива у разиграно? бистрини , не обавезно ук?учу?у?и и рачунаре. Програмери за?еднице слободног софтвера старог МИТ -а шездесетих и седамдесетих су се ме?усобно називали хакерима. Око 1980., новинари ко?и су открили за?едницу хакера су погрешно тим називом означили ?разби?аче безбедности“.

Молимо вас да не уве?авате ову грешку. ?уди ко?и разби?а?у безбедност су ?кракери“ (енгл. crackers ).

---

Ова? есе? ?е об?ав?ен у к?изи Слободни софтвер, слободно друштво: Одабрани есе?и Ричарда М. Сталмана .